Дискриминација на основу старости налази се на другом месту по броју поднетих притужби Поверенику за заштиту равноправности, одмах иза дискриминације особа са инвалидитетом. Главни узроци за такво стање у нашем друштву су негативна слика, предрасуде и стереотипи о старијима од 60 година, који према подацима Републичког завода за статистику чине четвртину становништва Србије. Баш због тога што је дискриминација у друштву и даље изражена, у сарадњи са Црвеним крстом Србије, минуле године Повереник за заштиту равноправности урадио је истраживање „Старење у градовима”, спроведено у 16 урбаних средина. Оно је, како подсећа, Татјана Пријић, из службе повереника, показало је да је доступност услуга здравствене и социјалне заштите и даље недовољна, као што није довољна ни информисаност старијих о могућностима коришћења тих услуга.
– Потврдило се и да се прилично дуго чека на остваривање свих права и услуга, да се око 10 одсто сениора осећа дискриминисано у свакодневном животу, да не постоје довољно развијене инклузивне политике, али и да бројне архитектонске баријере онемогућавају коришћења јавног превоза. Из тих резултата проистекле су бројне препоруке, а односе се између осталог и на превазилажење баријера, али и веће информатичко описмењавање да би старији били у току о правима која могу да остваре – каже Пријићева.
Додатни проблем је и то што је велики број старијих погођен сиромаштвом, из којег такође произилазе бројни проблеми. Зато је, додаје Пријићева, неопходно преиспитати обухвате социјалних давања и начине усклађивања висина прихода које редовно остварују.
У току минуле године канцеларија повереника је спровела још једно истраживање које се односи на положај старијих жена које, уколико се налазе у кући, најчешће помажу члановима домаћинства са много сати рада, али се њихов рад не вреднује на одговарајући начин.
– То истраживање је обухватило жене старије од 65 година у свим срединама, и сеоским и градским, а поред анкета, третиране су и фокус групе које су организоване у Београду, Нишу и у неколико сеоских средина у овој години. Основни резултат је да друштво не води довољно рачуна о положају старијих жена. Више од 80 одсто испитаница је поручило да њихов положај није у складу са њиховим потребама – истиче Пријићева и подсећа да је велики број жена био изложен дискриминацији, посебно у остваривању права на поједине услуге.
– Ту није само реч о социјалним и здравственим, већ и услугама које би требало да им пружају органи локалне власти. Због свих тих проблема неопходно је преиспитати обухват новчаних примања жена, креирати нове услуге социјалне заштите у односу на потребе тих жена и повећати број корисника услуга – набраја Татјана Пријић, уверавајући да када би се барем део препорука које су проистекле из ових истраживања спровео у дело, у будућности би сигурно могао да се очекује мањи број притужби на основу старости.
Да је у Србији и даље на снази стереотип „старост једнако болест”, потврђује и Паулина Фирићаски, психолог из Геронтолошког центра „Београд”.
– Старији не морају да буду усамљени, болесни, депресивни или изоловани. Зато је у старости важан активитет, јер доприноси задовољавању потреба за припадањем друштву. У ГЦ „Београд” настојимо управо то, да створимо што подстицајније окружење за активитет и социјалну укљученост. У дневним центрима и клубовима, као и у домовима, са око 11.000 корисника, успевамо да пружамо могућност да старији задовоље своје потребе. Јер празно време доводи до бројних негативних емоција, осећања бесциљности и беспомоћности, а структурирано време је време испуњено активностима, што води до осећања вредности, повећања самопоуздања, очувања менталне равнотеже – набраја Фирићаски.
Пут до социјалне укључености
Симптоми социјалне искључености старијих огледају се у неједнаком приступу ресурсима, неистоветном учествовању у друштву и неједнаким могућности, подсећа Наташа Тодоровић, координатор програма бриге о старима при Црвеном крсту Србије.
– За социјалну укљученост је на првом месту пресудан приступ информацијама, али она подразумева и достојанствено старење које је у вези са финансијском сигурношћу у старости. Инклузија обухвата и могућност једнаког приступа старијих услугама социјалне и здравствене заштите, али и прилагођавања тржишта рада постојећим демографским тенденцијама и карактеристикама старијих особа. Подразумева и једнаку заштићеност старијих од било каквих облика дискриминације, злостављања и насиља, као и постојање једнаких могућности да учествују у културном и јавном животу друштва.
Нема коментара:
Постави коментар