Društvo živi duže od vlasti
Beograd -- Srbija je i dalje društvo u demokratskom deficitu, ali su u prethodnom periodu napravljeniozbiljni iskoraci ka evropskoj budućnosti, smatra Sonja Liht.
Direktorka Fonda za političku izuzetnost dodaje da za evropsku budućnost svi u državi i društvu moraju da rade, da zaborave na lične simpatije i antipatije i udruže se u naporima da zemlja ide napred.
"Simpatije i antipatije možete da gajite u svom ličnom životu, ali u društvenom i političkom, ako ste odgovorna individua, morate otvoreno da vidite koje su mogućnosti na stolu i da birate ono što ipak može da obezbedi da Srbija ide napred", kaže Liht u razgovoru za Tanjug.
Predsednica Fonda za političku izuzetnost ukazuje da je Srbiji potrebna ozbiljna strategija razvoja za budućnost i kontinuitet promišljanja i rada na razvoju zemlje:
"Vlast živi od mandata do mandata, a društvo mnogo duže".
I dalje živimo u vremenu u kojem nedostaje demokratije, jer ne razumemo dovoljno šta ona istinski jeste, kaže Liht, i dodaje da je nema bez kritike, dijaloga, spremnosti na različite poglede i posebno kontrateže, koja je potrebna svakom ozbiljnom društvu.
"Izuzetno je važno da ljudi koji nose najveću odgovornost u zemlji razumeju da im je konstruktivna i ozbiljna kritika od ogromne pomoći", naglašava Liht i poručuje da oni koji donose odluke moraju permanentno da uče "jer se metodi demokratskog ponašanja i suština demokratije ne osvajaju rođenjem već uče".
Na pitanje kako vidi "nesporazum" između vladinog i nevladinog sektora, te napade na predstavnike nezavisnih institucija od strane pojedinaca u vlasti, Liht ocenjuje da je i to posledica demokratskog deficita.
Ne smatra, međutim, da svaka kritika vlasti u Srbiji nailazi na otpor i odbijanje, i u tom kontekstu, pominje forume u organizaciji Fonda za političku izuzetnost - "Beogradske dijaloge" i "Beogradski bezbednosni forum" na kojima je, kako kaže, bilo kritičkih tonova i dobrih intervencija iz publike.
"Nisam imala utisak da je vlast bila neprijateljski raspoložena ni prema jednom, ni prema drugom skupu, kao što vidim da učestvuju i u mnogim drugim događajima koji imaju kritičke tonove", kaže Liht.
Međutim, i onaj deo javnosti koji odbija da vidi nesumnjive iskorake ove vlade pati od demokratskog deficita, smatra Liht, jer nema dovoljno otvorenosti da na najobjektivniji način proceni šta je to što je dobro u vođenju najbitnijih državnih poslova, a šta nije.
"To što sedimo u svojim dosta omeđenim ćoškovima, nedovoljno otvoreni ka izazovima, jedan je od najvećih problema u društvu", navodi Liht.
Dodaje i da sloboda medija nije floskula već potreba svake vlasti da ima ogledalo iz kojeg će stizati istinita slika i pomoću kojeg će se korigovati.
Prema njenim rečima, demokratski deficit se u Srbiji rađa i zato što su one institucije koje služe za uozbiljavanje dijaloga i demokratskih procedura još dosta slabe i tu, između ostalih, pominje parlament.
Dodaje, međutim, da često sarađuje sa parlamentarcima i da smatra da je ta institucija mnogo bolja nego što srpska javnost misli, jer se, kad su kamere isključene, može čuti ozbiljna debata i kritičke primedbe i od vlasti i od opozicije.
Kaže da su za deficit demokratije uvek najodgovorniji oni koji su u poziciji donošenja odluka, zatim oni koji utiču na javno mnjenje, a potom i svi učesnici javnog života, intelektualci, mediji...
Poručuje i da građani snose svoj deo odgovornosti jer se, kako kaže, ne može decenijama živeti uz alibi da je samo država kriva, ali i dodaje da se mnogo ljudi suočava s nemaštinom, te da je ozbiljno pitanje na koji način uopšte mogu da učestvuju u javnom životu.
"Ne možemo da imamo ozbiljno društvo ako nemamo ozbiljno učesčhe građana u njegovom oblikovanju", kaže Liht.
Liht smatra da bi, da je sutra referendum, veliki deo građana glasao za ulazak u EU, ali i da srpsko društvo još nije spremno da pristupi toj zajednici.
"Da nam sutra ponude da postanemo članovi EU, mislim da bi za nas bilo jako loše jer nismo spremni, doživljavali bismo mnogo teže zahteve nego, recimo, Grčka, i ne bismo mogli da izdržimo", rekla je Liht.
Ona smatra da su najteže reforme upravo promene u ponašanju društva, odnosno stvaranje ozbiljnog sudstva, odgovorne administracije, i da su evropske integracije važne zato što je tok pregovora sa EU zapravo tok izgradnje države.
Ocenjujući da je Srbija potrebna Evropi, Liht ponavlja da i Srbiji treba EU jer, bez učešća u tako širokom sistemu, zemlje kao što je naša ostaju na periferiji osuđene na životarenje i siromaštvo.
Na pitanje da li evropski zvaničnici šalju dovoljno jake poruke Srbiji i njenim građanima da je poželjna, Liht odgovara da većina signala nije dovoljno motivišuća za građane koji su suočeni sa teškim reformama, ali i ističe da to nije najvažnije.
"Osnovnu motivaciju mi moramo da nađemo ovde, moramo da znamo zašto idemo ka EU, naši građani i građanke moraju da shvate da je alternativa Uniji ostajanje na periferiji, gde ćemo biti sami, bez ekonomske i bezbednosne zaštite", navodi Liht.
Tako podseća i da su mnogi posle pobede Sirize na parlamentarnim izborima u Grčkoj očekivali da ta zemlja potražiti alternative i čak napusti EU, ali da su Cipras i njegovi saradnici već pristali na ozbiljne kompromise, shvativši da ne smeju tek tako da žrtvuju evropsku perspektivu.
Komentarišući sve glasniji evroskepticizam u Evropi i Srbiji, kaže da takva vrsta kritičkog razmatranja situacije nije loša, ali da je problem u tome što jača skepticizam u integracije, a budi se težnja ka zatvaranju u nacionalne okvire.
Upitana postoji li u Srbiji konstruktivna debata o EU i o tome kako zemlja može da utiče na neka događanja u Uniji, Liht kaže da je ima, ali je nedovoljna, kao i da mediji nemaju snage ili kapacitet da otvore ozbiljne teme.
Prema njenim rečima, debata je neophodna i Evropi, koja se izuzetno ponosila time da je jedinstvo različitosti.
"Da li je to još uvek tačno? Odakle toliko netolerancije prema drugima i drugačijem, kad se zna da su ti drugi 60-tih i 70-tih napravili ovako ekonomski moćnu Evropu", pita se Liht.
Ističe da je najuspešnija politika EU politika proširenja i da ta zajednica nikad ne bi bila ono što jeste da nema svojih 28 članica.
Nemaju, naravno, sve članice pođednako razvijene institucije i demokratska društva, ali snaga evropske zajednice i jeste u raznovrsnosti i u činjenici da je do sada model najuspešnije integracije na svetu, zaključuje Liht.
