politički komentari

недеља, 25. децембар 2016.

Четке и метле.

Пре неки дан, Главни одбор ПУПС-е одржао је седницу- перформанс за медије у Центру „Сава“ – са углавном безличним садржајем и циљем у још проблематичнијој режији политички недораслог др. Милана Кркобабића.

Да се политичка мудрост не наслеђује очигледан је пример др. Милан Кркобабића који од оца др. Јована није наследио ама баш ништа од те мудрости, осим председничке столице, и озбиљно прети да уништи дело свога оца који је, хтели то да признамо или не, за живота штитио интересе пензионера Србије. За пензионере није релавантна позадина дела др Јована Кркобабића, већ суштина – права пензионера нико није смео да дира!

Господин министар без портфеља ( то су они министри којима се даје да нешто раде у складу са вољом премијера, али не морају ништа да раде, нешто као резервна енергија која се ангажује у „пику“, када треба додатно манипулисати одређеном друштвеном групом, као што је то сада случај, пред председничке и вероватне парламентарне изборе), Др Милан Кркобабић, невешто, рекло би се поприлично дилетантски- што је постала препознатљива карактеристика неких министара- настоји да оваквим и сличним перформансима убеди пензионере Србије како је ПУПС још увек некаква реална политичка сила?

Након свих дешавања која су задесила пензионере Србије, посебно војне пензионере и високообразовани кадар пезионера Србије са „високим“ пензијама, грубим кршењем свих повеља о људским правима и забрани дискриминације по овој основи, несувисле пароле др Милана Кркобабића, тако својствене времену соцреализма, из кога поменути министар тешко да може да учини корак напред, заслужују да се коментаришу једино са – село гори а Кркобабић о поштама!

Слушајући његов јавни наступ, у емисији  РТС у којој његови саговорници нису могли да сакрију подсмехе, и на Главном одбору ПУПС-е, све више нас уверавају да је господин др Милан Кркобабић идеалан промотер једино за отварање пословница Поште на југоистоку Србије. Посебно нас одушевљава чињеница да се ПУПС побринуо да се тим пензинерима обезбеди „брз“ нтернет и услуга плаћања комуналија, без да иду у Пирот, Белу Паланку или Бабушницу, и тако им отворио прозор у свет обмана и лажи. Очекивао сам да др. Милан Кркобабић објасни одушевљеним мештанима да су то дигитализоване централе и системи веза, да им прича о предностима које ће дигитализација донети развоју сточарства, пољопривреде и заустављању миграције и беле куге која је постала опаснија од било које безбедносне претње за пригранична подручја са Бугарском, али од свега тога ништа из два проста разлога. Први је што поменути министар вероватно нема појма о свему томе а други је што је његов искључив циљ да обезбеди гласове за владјућу већину.

Такав ПУПС себе проглашава заштитником пензионера Србије?

Та партија, као и многе друге, више не постоји, осим неколицине људи који настоје да живе на грбачи пензионера који још увек не схватају шта се дешава!

Фасцинантна је упорност којом господин др. Кркобабић продаје пензионерима „Потемкинова села“ и нуди заштиту интерса која све више личи на класично рекетирање. Коначно није ли и сам запретио да ко не гласа за актуелну коалицију може џаба да чека поштара са пензијом!

За такве противуставне изјаве иде се у апс због кривичног дела изазивања панике и ширења лажних вести, а господин др. Кркобабић постаје министар без ресора.

Неко је изгледа добро проценио да су способности господина др Кркобабића веома употребљиве у отварању пошта по забитим деловима Србије, у којима живе искључиво пензионери, а рађају се једино по које јагње и јаре, јер су млади одавно отишли „преко“ да потроше силно богатство стечено у Србији!

Међутим, поставља се питање смислености ангажовања др. Кркобабића? Могу ли гласови неколико стотина неиформисаних пензионера надоместити сигуран губитак стотина хиљада гласова пензионера након продаје њихових уставом и законима гарантованих имовинских права?

Зато ме политички перформанси господина др. Милана Кркобабића све више подсећају на обећања господина Шећероског из периода председничких избора и рађања демократије 90. година. На срећу, пензионери су еволуирали и знаће да казне све оне који то заслужују на предстојећим изборима а „ четке и метле“ ће морати да прораде ако желимо да са себе сперемо муљ у коме смо се нашли, не нашом вољом!

http://arsenijes.blogspot.rs/

https://imovinapoliticara.krik.rs/display/profil.php

                                                        Milan Krkobabić                    

                                                   Ministar bez portfelja

                                            Datum rođenja: 12.10.1952.

*Mesto rođenja: Kačarevo

*Stranačka pripadnost: Partija ujedinjenih penzionera Srbije

                Krkobabići svoje poslove drže „unutar porodice“. Majka ministra Milana Krkobabića, osamdesetogodišnja Marija, vlasnica je firme koja kontroliše dve poslovne zgrade gde su ostali članovi porodice osnivali svoje firme.

 Porodica ministra Krkobabića bavi se prodajom opreme za štampu, a poslove su proširili i na Crnu Goru i Bosnu.

 Milan Krkobabić sa užom porodicom jedan je od najbogatijih ministara. On je postao predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) nakon smrti oca Jovana.

Bio je zamenik gradonačelnika Beograda od 2008. do 2012. godine, nakon čega je imenovan za direktora Javnog preduzeća „Pošta Srbije“. U novoj vladi formiranoj u avgustu 2016. postao je ministar bez portfelja.

Ministrov sin Stefan Krkobabić radi u Privrednoj komori Beograda i više puta

 je kažnjavan zbog saobraćajnih prekršaja.

Država mu je subvencionisala kredit kada je kupovao stan u Belvilu.

Milan Krkobabić nije pristao na intervju za KRIK.

                Prihodi                    

                Organizacija            Trajanje   Funkcija   Mesečni prihodi

                Vlada Republike Srbije /2016-               Ministar bez portfelja -88.000 RSD

                Javno preduzeće „Pošta Srbije“ /2012- 2016-Generalni direktor -219.642 RSD

                Narodna skupština Republike Srbije /2012- 2016-Narodni poslanik     30.354 RSD

                Narodna skupština Republike Srbije /2012- 2016-Šef poslaničke grupe -8.019 RSD

                Skupština Grada Beograda /2012- 2013-Odbornik -17.040 RSD

                Gradska uprava Grada Beograda /2008- 2012-Zamenik gradonačelnika -121.874 RSD

                                                UKUPNO 88.000 RSD

Imovina -  Nekretnine                             

      

   *Stan         Novi Beograd          Milan Krkobabić      107 m2    125.000 €

                Ministar Krkobabić živi u troiposobnom stanu u novobeogradskim blokovima. Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio je da je stan njegov, međutim, u katastru je kao vlasnik upisano preduzeće „Jinpros“.

    *Stan         Belvil, Beograd       Sin Stefan Krkobabić               61 m2      88.000 €

                Ministrov sin Stefan stan je kupio u junu 2013. uz pomoć države. Cena stana iznosila je 105.580 evra, piše u ugovoru koji poseduje KRIK.

 Stefan je na ime kapare uplatio 5.400 evra i ugovorom se obavezao da će za dva meseca da isplati ostatak dogovorene cene – 16.900 evra sopstvenog novca, a 83.280 evra iz kredita koji je uzeo kod banke. Država je subvencionisala ovaj kredit, odnosno platila banci 9.253 evra njegovog kredita. Stefan treba banci da isplati 74.027 evra i 4,5 odsto godišnje kamate do 2038. godine, a potom da državi vrati novac do 2043. godine. 

Na novac dobijen od države ne plaća kamatu.

- Garaža    Belvil, Beograd       Sin Stefan Krkobabić               12m2      10.000€  

 -Garažu u Belvilu Stefan je kupio u septembru 2013. godine za 7.920 evra, što je isplatio u tri jednake mesečne rate.

 -Stan         Bežanijska kosa, Novi Beograd              Brat Nebojša Krkobabić          98 m2      250.000 €

                Troiposoban stan na Bežanijskoj kosi u blizini je zgrade u kojoj je stan ministra Nebojše Stefanovića. Zgrada u kojoj je Krkobabićev stan izgrađena je bez dozvole, ali je naknadno legalizovana.

 -Stan         Novi Beograd          Brat Nebojša Krkobabić          51 m2      70.000 €

 -Stan se nalazi na Novom Beogradu, blizu Dunava i hotela „Jugoslavija“.

 -Stan         Zemun     Brat Nebojša Krkobabić          /              90.000 €

                Nebojša Krkobabić je vlasnik stana u centru Zemuna. Ovo je jedini stan u zgradi za koji u katastru nije upisana kvadratura. Na osnovu prosečne kvadrature stanova u toj zgradi izračunata je prikazana vrednost.

  - Kuća        Kačarevo kod Pančeva            Brat Nebojša Krkobabić          158 m2    30.000 €

                U ovom naselju cena kvadrata je niska i zbog toga je procenjena vrednost ove kuće, kao i ostale imovine koju porodica poseduje u Kačarevu – druge kuće, pomoćne zgrade i zemljišta na kome se nalaze, svega 30.000 evra.

- Kuća        Kačarevo kod Pančeva            Brat Nebojša Krkobabić          52 m2       /

                Vrednost upisana iznad, objedinjena sa vrednošću druge kuće, pomoćne zgrade i zemlje.

  -Pomoćna zgrada     Kačarevo kod Pančeva            Brat Nebojša Krkobabić          24 m2       /

   -Zemljište                 Kačarevo kod Pančeva            Brat Nebojša Krkobabić          720 m2     /

   - Parcela na kojoj se nalaze dve kuće i pomoćni objekat, takođe u vlasništvu Nebojše Krkobabića. Procenjena vrednost zemljišta sa objektima je 30.000 evra.

     -Stan         Zemun     Otac Jovan Krkobabić              88 m2      125.000 €

                Ministrov pokojni otac Jovan Krkobabić preminuo je u aprilu 2014. Posedovao je trosoban stan koji je u katastru i dalje upisan na njegovo ime.

      - Poslovna zgrada      Zemun     Grafico 011             502 m2    400.000 €

      - Zgrada je u vlasništvu firme „Grafico 011“ čiji je vlasnik ministrova majka, osamdesetogodišnja Marija Krkobabić.

       -Poslovna zgrada      Zemun     Grafico 011             882 m2 (0,09 ha)    700.000 €

       -Još jedna zgrada u vlasništvu firme „Grafico 011“ čiji je vlasnik ministrova majka Marija Krkobabić.

UKUPNO                   2.035 m2                 1.888.000 €

Srbija i internet

Utopija kaže da je internet more mogućnosti, posebno značajno kada su klasični mediji ili sasvim na liniji jedne partije ili na izdisaju zbog besparice – kao što je slučaj u Srbiji. Da li promene mogu stići sa interneta?

„Internet je platforma za svačiju slobodnu i nesputanu kreativnost. Biće uvek sila dobra“, rekao je prošle godine u jednom intervjuu Tim Berners-Li, Britanac koji se smatra pronalazačem interneta. Te reči nije iscedio olako iz sebe, i sam je skeptičan zbog uticaja gigantskih kompanija i tajnih službi na mrežu.

Ali, ako se pogleda iz srpske perspektive, čak ni njegov oprezni optimizam nije utemeljen – niti je internet svačija platforma, niti je do kraja slobodan, niti se koristi baš kreativno.

Nade koje se polažu u internet ogromne su u doba kada vlast kontroliše klasične masovne medije, kada se većina novinara boji da premijeru postavi suvislo pitanje na konferenciji za štampu, a urednicima najjačih televizija slabo pada napamet da daju reč opoziciji ili kritičarima. Da li onda internet ipak može da bude „sila dobra“?

Republički zavod za statistiku navodi da skoro dve trećine domaćinstava u Srbiji ima pristup internetu i da 57,8 odsto ima pristup širokopojasnoj (relativno brzoj) konekciji. 

Novije istraživanje iz novembra, o opredeljenosti pred dolazeće predsedničke izbore, otkriva da su oni bez interneta najdisciplinovaniji birači – njih 70 odsto već sada zna da će sigurno glasati. Kod onih koji internet koriste redovno taj procenat je 50 odsto.

Takođe, podrška Aleksandru Vučiću ili Tomislavu Nikoliću je procentualno tri puta veća kod onih bez interneta u odnosu na one sa internetom. Kod eventualnih opozicionih kandidata svih kolorita – Jeremić, Šešelj, Radulović, Obradović, Janković – stvar je dijametralno suprotna. To ne čudi kada se zna da je nedavnu konferenciju za novinare Aleksandra Vučića uživo prenosilo šest televizija.  Televizija, to je on, ostali neka jurcaju za podrškom na skučenom terenu interneta.

Doduše, i takva srpska demografija nužno se razvija u prilog interneta – umiru oni koji ga smatraju novotarijom ili tek ponekad popričaju sa rodbinom u dijaspori putem Skajpa, dok u punoletne građane stasavaju digitalni urođenici. Na koji način oni koriste internet? Koliko ih uopšte zanima da tamo propitaju vesti iz mejnstrim medija, potraže druge izvore, suoče se sa drugačijim mišljenjima?

„Ogromna većina populacije koristi internet samo za Fejsbuk. Oni zapravo vide Fejsbuk kao internet, odatle dobijaju informacije, tu se druže, zabavljaju se deleći smiješne klipove“. Najmanje svaki drugi građanin Srbije ima profil na ovoj društvenoj mreži koja je godinama menjala svoj algoritam tako da korisnici imaju što manje potrebe da napuste Fejsbuk. To se odrazilo i na informisanje.: „Gomila medijskih kuća zavisi od Fejsbuka jer im odatle dolazi ogroman procenat saobraćaja – od 30 do 60 odsto. To je već uhodan mehanizam međuzavisnosti.“

Pa ipak, čak i sa tako ograničenim uticajem interneta na javno mnjenje, dve političke opcije – Dveri i Dosta je bilo – ove godine su ušle u parlament zahvaljujući spretnoj upotrebi interneta. To je praktično i statistički dokazala  fondacija SHARE. „Maltene sve resurse su pumpali u internet, imali su različite kampanje, video-sadržaje, blogove uživo, vesti... prednjačile su prema broju interakcija na Fejsbuku".

Ekonomija u praksi 22.12.2016. - Jovan Tamburić

Ekonomija u praksi 22.12.2016. - Jovan Tamburić ,radio emisija-Radio stanica 2 M.

Kad dobro radiš svoj posao, napadi su očekivani...

Ministar Krkobabić na udaru profiterskih  grupa iz Javnih Preduzeća

politički komentar generala Arsenija Stankovica

Удружење војних пензионера Србије огласило се 6. децембра 2016. године текстом „ Тамбурашка диверзија Јована Тамбурића на истину“ путем званичног сајта, којим је председник Удружења, господин Љубомир Драгањац изнео своје виђење акуелне политичке ситуације у коју су, вољом актуелне власти, инволвирани интереси војних пензионера Србије али и интереси материјално угрожених припадника Војске Србије, неадекватним покушајем да се актуелни друштвени проблеми пребаце на терен обрачуна са једним човеком, председником Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, господином Јованом Тамбурићем.

Након неколико саопштења председника УВПС, читаоцима је постала јасна чињеница да уважени господин није кадар да се јавно експонира као озбиљан аналитичар српске политичке сцене и у том контексту није ни реално очекивати од њега да разуме место и улогу организације на чијем је челу.

Повод за храбрији али невешт излет уваженог господина Љубомира Драгањца, у свет јавне полемике вероватно се налази у чињеници да је на препознато рађање једне нове социјалне снаге – свих пензионера Србије и синдиката у Војсци и полицији, што свакао није чињеница коју треба игнорисати јер се грубо меша у наметнуту атомизацију интереса друштвених група и политичких странака у Србији, и да је за такав излет добио „ветар у леђа“.

Преплашен чињеницом да је неко у име војних пензионера говорио на протесту Војног синдиката Србије, навикнут да не ради ништа док му неко одозго не каже шта, господин Драгањац је брже боље о својој лојалности известио председника Владе Србије. Нажалост, чињеница је да је на протесту говорио Јован Тамбурић у име политички свесних војних пензионера Србије остаје, и господин Драгањац има проблем да ће му се ускоро захвалити на ограниченој способности држања под контролом војних пензионера. Формално, господин Драгањац је у праву када се хвата за сламку некоректног представљања господина Тамбурића. Али само то! Суштина остаје- све је више чланова УВПС који су присутни на протестима и све је веће осипање чланства тог удружења, мада, не може се негирати чињеница да је то удружење има бројно чланство.

Оно што то Удружење чини минорним јесте одсуство заступања битних интереса властитог чланства, које креира господин Љубомир Драгањац. Истина је да ово удружење има добре социјалне програме, а још већа истина је да у том удружењу већину чине разумни чланови.

Оно што господин Драгањац није могао да сакрије у свом трактату о истини јесте да се пензионери повезују са политичким странкама!

Тачно господине Драгањац! Ја сам највећи заговорник програма да војни и други пезионери Србије своја права могу да остваре само кроз институције парламентарне демократије. Сваки Ваш даљи покушај обарања ове тезе био би још један показатељ Ваше политичке необразованости или лицемерја. За почетак објасните место и улогу господина Константина Арсеновића, потпредседника ПУПС-е и Скупштине Србије, и на чијим гласовима је то постао?

 

Један детаљ залужује пажњу.

Незаинтересован за оно што чини Удружење војних пензионера Србије, ја сам предложио УСПС да Вам се дописом обратимо с циљем да заједно спроведемо Народну иницијативу и дословно сам тврдио оно што и ви тврдите и то јесте истина-да имате најбољу ифраструкруру и да бисмо заједно вероватно постигли много више, рачунајући да ви имате подршку позиције а ми делова опозиције.

Ви сте у својој препотенцији и политичкој послушности-ћутали.На допис нисте одговорили. Инсистирао сам код председника УСПС да Вам поново пошаљемо допис, рачунајући барем на културу дијалога. И тада сте ћутали! Онда сам преузео обавезу да Вас назовем телефоном, што сам и учинио!

Ви знате садржај Вашег монолога! Култура дијалога, комуникације и домаћег васпитања ми не дозвољава да трошим време. објашњавајући да критика функције није критика личности.

Сасвим погрешно закључили сте да ми покушавамо да искористимо УВПС за своје циљеве. То није немогућ мотив неких људи. Али мотив УСПС, УСПВЛС као и мој лични, били су крајње поштени и у интересу пензионера Србије! Нажалост Ви то или не можете или не смете да схватите!

Такође, критизерски оцењујете формирање Координационог тела, јер сте у својој препотентности неинформисани. Идејни творци формирања Координационог тела били смо Вуликић Милован и ја. Ја сам на три састанка инсистирао да Миле Бјеливук формализује ФБ групу, као човек који је имао највеће поверење чланова те групе и Миле је то прихватио тек након трећег састанка-на моје инсистирање. Јован Тамбурић са тим нема никакве везе.

Намерно, 13.маја 2015. године, разговарао сам са једним генералом, и замолио га да вас назове и пренесе мој предлог да организујете састанак свих „фракција“ војних пензионера. Случајно или не, увече се на вашем сајту појавило саопштење да ће састанак бити 25. маја ( датум небитан). У међувремену сам се састао са генералом Костом Арсеновићем два пута у намери да видимо као да спречимо даље растакање монолитности војних пензионера Србије. Константин Арсеновић се декларисао као члан ПУПС-е који са војним пензионерима скоро да нема никакве везе?

Коначно, господо, шта је спорно и шта је „неистина“ у обраћању господина Јована Тамбурића јавности. Која је суштина „диверзије“. Ви се исувише лако упуштате у оцене за које немате аргументе. Називате удружења војних пензионера „минорним“ мислећи на малобројно чланство? Какав је смисао свега тога? Чије ви то интерсе штитите? Да ли се вама не одбија сваког месеца од пензије? Јесте ли због тога сретни? Да ли вам се чини да сте дискримисани или привилеговани? Зашто вам се сваког месеца осипа чланство а расте код других удружења. Да ли је могуће да смо баш сви ми необразована маса којој смисао политичког живота треба да одреди некакво руководство Удружења војних пензионера Србије.

Ако већ не смете да пустите на вољу свом гласу здравог разума, не спутавајте оне који имају потребу да буду на страни истине, правде и борбе за бољу Србију. Останите да живите у љуштурама идеолошке прошлости у којима сте и те како добро пливали. Ништа вам не замерам! Сви смо били део тога! Не морате ни да будете „мслећа бића“. То је ваше право.

Али, сваки ваш напад на оне који се боре за уставност и законитост у Србији, биће адекватно раскринкаван.

И понављам, једини начин да војни пензионери Србије буду поново јединствени јесте да сами чланови смене актуелно отуђено руководство УВПС.Ако то не учине саучесници су у разбијању јединства војних пензионера Србије!

Имате ви дивне и способне људе и надасве поштене!

Знам многе!  

И сви мислимо исто!
Пренео сам вам њихове речи!