Opet, da utvrdimo: Država ne vraća doprinose

Svi oni koji su uplaćivali ili još uvek uplaćuju doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje kraće od 15 godina ne samo da neće dobiti penziju, već im ni uplaćeni novac nikada neće biti vraćen, piše za Novosti J. Ž. Skenderija.

Novac za svaki dan radnog staža koji je manji od petnaest godina država uzima za sebe, a ne postoji ni mogućnost vraćanja bar dela novca.

Kako naglašavaju u Fondu PIO, penzijski sistem Srbije zasniva se na principu tekućeg finansiranja, tj. penzije se isplaćuju iz tekućih doprinosa.

„Zakonom o PIO je predviđeno da se prava iz PIO stiču i ostvaruju zavisno od dužine ulaganja i visine osnovice na koju su plaćeni doprinosi za PIO i uz primenu načela solidarnosti“, objašnjavaju u Fondu. „Naši propisi takođe ne sadrže ni odredbe kojima se predviđa mogućnost povraćaja doprinosa.“

S druge strane, zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđena je mogućnost njihovog povraćaja u slučaju da je on plaćen na osnovicu koja prelazi iznos najviše godišnje osnovice.

Takođe, u članu 10, Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji stoji i da fizičko odnosno pravno lice ima pravo na povraćaj više uplaćenog ili pogrešno plaćenog poreza i doprinosa, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i na povraćaj poreza i doprinosa kada je to drugim zakonom predviđeno. Za povraćaj doprinosa po pomenutim zakonima, međutim, nadležna je Poreska uprava.

Srpski penzioni sistem se razlikuje od penzijskih sistema u mnogim drugim državama i po tome što kod nas ne postoji ni pravo na socijalnu penziju, tj. minimalnu zagarantovanu penziju za one bez radnog staža, ili za one koji nisu prešli zakonski limit od 15 godina. U našem okruženju, piše novinar Novosti, ona postoji samo u Sloveniji, gde je primaju i domaćice.

---

Napomena Penzina: Zapravo, socijalna penzija postoji i na nepriznatom Kosovu i to u iznosu od oko 75 evra. Pre pola godine su se uzburkali duhovi upravo oko ove penzije jer je nepriznata vlada Kosova rešila da građani stariji od 65 godina koji primaju penziju iz inostranstva više nemaju pravo na ovu penziju koja, pre svega, služi kao socijalna zaštita onim starijim građanima koji nemaju drugih sredstava za život. Ova mera je uglavnom pogađala srpsko stanovništvo, od kojih mnogi i žive u Srbiji van Kosova.

• Srbi sa Kosova koji primaju penziju u Srbiji, neće moći da podižu kosovsku osnovnu penziju

---

Katarina Stanić, direkor Centra za socijalnu politiku, objašnjava za Novosti da je uslovljavanje ostvarenja prava na penziju nekim minimalnim stažom ili iznosom osiguranjauobičajeno rešenje i u evropskim sistemima.

„Može se polemisati o visini tog uslovljavanja, ali je logično da ono postoji jer bi nekada iznos penzije bio toliko nizak da bi samo administrativno zakomplikovao isplatu, a suštinski ne bi dao nikakvo rešenje toj osobi“, kaže Katarina Stanić.

Ona ističe da je pitanje i šta je sa doprinosima nekog ko je umro dok je još uvek bio osiguranik ili je tek počeo da koristi penziju. U našem sistemu zato postoji porodična penzija, iako ona u nekim sistemima i ne postoji.

Republika Srpska: Puni staž osiguranja ima samo 8,1% penzionera

Puni staž osiguranja od 40 godina ima samo 8,1 odsto penzionera Republike Srpske, dok je procenat onih sa navršenih 40 godina penzijskog staža, koji osim radnog uključuje i beneficirani staž sa učešćem u ratu – 22,47 odsto, navodi se u prilogu RTRS.

Prosečna penzija za penzionere sa punim penzijskim stažom je oko 500 maraka, dok je najniža penzija za minimalni staž od 15 godina – 174 marke.

Godine 2014, broj penzionera povećan je za 4.500, od čega ih je 1.100 imalo puni staž. Malo ljudi radi puni radni vek, pa je godinama nepovoljan odnos zaposlenih i penzionera, koji je trenutno 1,14 : 1. Pooštravanjem uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju, usporen je rast broja korisnika, ali odnos osiguranika i korisnika prava ima trend opadanja, pa je Vlada usvojila set mera za stabilizaciju stanja i obezbeđenje dodatnih izvora finansiranja.

• Federacija BiH i Republika Srpska: penzioni sistem neodrživ
• Mladen Milić za Nezavisne: Penzijski sistemi ex-Yu pred ozbiljnim izazovom

Penzionisani u proseku imaju 31,6 godina penzijskog staža, a 29,1 godinu staža osiguranja. Skoro trećina korisnika nije zaradila penziju i po nekoj osnovi oslanja se na budžet, ističu u Udruženju penzionera Srpske.

„Stabilniji sistem penzijskog osiguranja je poštovanje sistema osiguranja: uplatio si i koristićeš, a da penzija zavisi od dužine rada i od veličine unosa sredstava“, kaže Rada Rakulj, predsednik Udruženja penzionera RS.

Od ukupno 250.595 penzionera, 56.700 ima puni penzijski staž, dok je onih sa efektivnim stažom osiguranja skoro trostruko manje (20.000).

Iako je Republika Srpska daleko od poželjnog odnosa od 3:1 u korist radnika, što je garant za održiv penzioni sistem, smanjenje broja prijavljenih na minimalac promenilo bi finansijsku sliku, smatraju penzioneri. Za 11.000 zaposlenih godinama se uopšte ne uplaćuju doprinosi, dok je oko 44.000 radnika u Republici Srpskoj prijavljeno na najnižu platu, među kojima je i 19 magistara.

• Da je BDP Republike Srpske pravednije raspodeljen, standard bi bio veći

Penzioni sistem ugrožavaju i dugovanja poslodavaca koja su dostigla 405,7 miliona KM. Od ove sume mogle bi se isplatiti penzije za narednih pet meseci.

Vlada je obavezala nadležne organe da do kraja godine dostave plan aktivnosti koje će obezbediti prelazak na trezorski način isplate penzija. Biće preduzete mere radi naplate zaostalih doprinosa, suzbijanja rada na crno, analizirane mogućnosti uvođenja platnih razreda za obračun i isplatu plata prema kategorijama stručnosti i pojačani mehanizmi kontrole isplate neto plata i doprinosa preko banaka.

• Fond PIO RS zadužuje se skoro 100 miliona KM

Isplata penzija onima koji su ostvarili pravo na području Federacije, proteklih deset godina penzionu kasu Srpske koštala je skoro milijardu maraka, pa je najavljeno i preispitivanje postojećeg sporazuma Fonda PIO i Federalnog zavoda PIO-MIO.

Možete pogledati prilog RTRS.

U vezi sa saopštenjem Ustavnog suda da smanjenje penzija nije protivustavno, dnevni listDanas objavio je reagovanje Dragomira Popova, predsednika Udruženja turističkih radnika u penziji. Tekst prenosimo u celosti.

Fotografija „Neće ga u grob odneti“ iz teksta: „Očerupaj starca„

Pisati jedno, a propisivati drugo, jeste tipično simuliranje. Simulovane pravne radnje su uvek zasnovane na stvaranju privida i korišćenja lažnih argumenata, što nije ništa drugo do marifetluk.

U Rečniku stranih reči stoji da je marifetluk veština da se prepredeno, korišćenjem lukavstva, postigne cilj koji se ne zasniva na postojećim činjenicama i istini. Ako se u kontekstu ustavnog sistema analizira Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, jedini realan zaključak jeste da se, obzirom na njegove ogromne manjkavosti, u odnosu na ustavne odredbe, radi o pokušaju vlasti da marifetlucima sva tri stuba vlasti u Srbiji, postigne prebacivanje svojih odgovornosti na građane.

Argumenti u prilog ovakvog stava su:

1. Izvršna vlast – Vlada Srbije, prebacuje na teret penzionera, uništenje novca fondova penzionog osiguranja. U vreme nenamenskog trošenja penzionih fondova, identične političke strukture, čak i pojedinci, bile su na vlasti. Te strukture snose odgovornost što danas država mora da obezbeđuje novac u budžetu za isplatu penzija. Obezbeđenje novca za isplatu penzija ne predstavlja brigu vlasti, kako vlast stalno ponavlja, već obavezu, jer je upravo baza iz koje potekla ova vlast, dovela do razaranja penzionih fondova. Predlagači Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, morali su da nađu druga rešenja za pokriće njihovih propusta iz prošlosti, a ne da zavlače ruke u džepove penzionera.
2. Zakonodavna vlast – Skupština Srbije, našla se u čudu jer je trebalo da donese zakon za koji nema uporište u Ustavu, pa se opredelila za marifetluk i donosi Zakon u kome naziv Zakona i član 1 sa narednim članovima ne koordiniraju. Zakon nosi naziv Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, a član 1 glasi: „Ovim zakonom uređuje se način isplate penzija koje isplaćuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje… s ciljem očuvanja finansijske održivosti penzijskog sistema u Republici Srbiji“. U naredna četiri člana Zakona nema ni reči o načinu isplate penzija, niti o tome kako će se postići stabilnost penzijskog sistema. Zakon već u članu 2 govori o smanjenju penzija svim penzionerima koji primaju više od 25.000 dinara. Pisati jedno, a propisivati drugo, jeste tipično simuliranje. Pravni akti koji u kojima se vrši simuliranje nose naziv „simulovani pravni akti ili poslovi“. Simulovane pravne radnje su uvek zasnovane na stvaranju privida i korišćenja lažnih argumenata, što nije ništa drugo do marifetluk.
3. Ustavni sud u Saopštenju o oceni Zakona, donetog na sednici održanoj 23. septembra 2015. godine, obaveštava javnost: „Nakon analize odredaba osporenog Zakona sa stanovišta svih bitnih navoda inicijatora, našao je da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ovog Zakona“ i obrazlaže: „Ustavni sud je utvrdio da iz osporenog Zakona sledi da se njime uvode interventne mere koje se preduzimaju da bi se u uslovima ekonomske krize očuva finansijska održivost penzijskog sistema…“ Umesto da svoje ocene obrazloži odredbama iz Ustava, on pribegava merifetluku kojim sebe uvodi u eklatantno kršenje ustavnih odredaba i diskvalifikuje sebe kao sud koji ocenjuje usklađenost propis sa najvišim pravnim aktom. Ne sme se desiti da Ustavni sud ispušta iz vida ustavne norme. Kada se desi da Ustavni sud ne uzima u obzir ustav već tumači volju i ciljeve zakonodavca, stvara se dilema da li se radi o stručnim ili moralnim nedostacima sudija. U konkretnom slučaju, potpisnika Saopštenja.

Na ovakvu situaciju nadovezuje se pitanje: Zašto Ustavni sud nije utvrdio sledeće činjenice:

• Da u stavu 1 člana 21 Ustav kaže: „Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki“ a u stavu 2 dodaje: „Zabranjena je svaka vrsta diskriminacije…“ Zakon za koji Ustavni sud kaže da je u skladu sa Ustavom unosi nejednakost građana i vrši diskriminaciju dela penzionera. Jednom delu nosilaca prava na penzije, mesečna primanja Zakon ne umanjuju a drugima uvodi smanjenje primanja. Da li može biti bolji primer nejednakosti i diskriminaciji i da li može biti eklatantniji primer neustavnosti Zakona.
• Da u stavu 2, člana 70 Ustava stoji: „Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera“. Neprihvatljivo je, pa i smešno, da se smanjenje prihoda penzionera kvalifikuje izvršenjem ustavne obaveze staranja o ekonomskom položaju penzionera. Zakon koji smanjuje primanja penzionera ne samo da je suprotan Ustavu pa ne može imati primenu. Očigledna suprotnost sa Ustavom morala je imati rezultat da ovaj Zakon nije smeo biti donet.
• Da u članu 97, Ustav Republike Srbije utvrđuje da država „…uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose…“ Po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, postupak za ostvarivanje prava građana Srbije na penziju, se završava kada Fond PIO, građaninu izda „Rešenje“. Rešenje Fonda PIO je po svojoj pravnoj prirodi ponuda. Kada građanin prihvati Rešenje , Fond PIO i građanina stupaju u ugovorni – obligacioni odnos. Ugovor predstavlja „zakon između ugovornih strana“ i u taj odnos niko treći nema pravo da se meša, pa ni država. Dakle, država ne može i ne sme da menja, u Rešenju utvrđenu, visinu penzije jer je to bitni element ugovora. Umesto da uređuje i obezbeđuje obligacione odnose što zahteva Ustav, Zakon o umanjenju penzija razara postulate obligacionih odnosa i kao takav je suprotan Ustavu i Ustavni sud je morao da ga eliminiše iz pravnog sistema Srbije.

Reći ću na kraju teksta, no ne i poslednje što o ovom marifetluku državne vlasti imam da kažem:

Bez obzira na Zakon o smanjenju penzija, Fond PIO mora isplaćivati penziju u iznosu koji je ugovorio sa građaninom. Fondu PIO treba podneti zahtev za isplatu, u Rešenju navedenog iznosa. Ukoliko Fond ne udovolji zahtevu treba tražiti sudsku zaštitu.

Fantomsko povećanje penzija u Srbiji

Vlada u Srbiji je euforično najavila povećanje penzija kao posledicu svojih odlučnih reformi. No decenije „reformi“ penzionog sistema, koje su za cilj imale promenu indeksacije na način nepovoljniji za penzionere, učinile su rast penzija nemogućim bez istovremenog smanjenja kupovne moći korisnika penzionog sistema, piše Ivan Radenković za Bilten. Prenosimo ceo tekst.

Javnosti se prethodnih par nedelja pronosila vest koja je u odveć poznatom trijumfalističkom tonu srpske vlade najavila povećanje penzija i plata od novembra meseca. Diljem zemlje se kroz sredstva javnog informisanja razlio politički optimizam čija je funkcija bila da retroaktivno legitimiše politiku vlade dajući joj odavno izgubljeni socijalni prefiks, ali i da iznova potvrdi „uspehe“ reformi koje vlast sprovodi. Naravno, kao glavni „uspeh“ srpske vlade navode se mere koje se tiču fiskalne konsolidacije. Nadasve ciničan karakter izjava premijera Aleksandra Vučića i njegovog ministra finansija Dušana Vujevića o povećanju plata i penzija propraćen je i namernom amnezijom vlasti o vlastitim potezima u tom polju. Uprkos forsiranom optimizmu, tako nužnom za samoreprodukciju aktuelne vlasti, opštenarodno veselje izostaje. Još uvek se ne zna u kom procentu će se izvršiti navodno povećanje, kao i stvarne razmere fiskalnog prostora, ali ovaj dugo najavljivani ustupak biće dopunjem izvesnim povećanjem PDV-a, naplatom akciza na električnu energiju, kao i vraćanjem „ukinute“ TV pretplate.

Ishodi ovakve političke logike svode se na prilično varljivu socijalnu redistribuciju: povećaće se plate i penzije u onoj razmeri u kojoj će se kupovna moć stanovništa smanjivati. Da bi se razumeo mehanizam koji stoji iza ove euforične najave, treba razumeti i logiku usklađivanja i određivanja penzija. Za razliku od ranijeg sistema indeksacije koji se određivao spram kretanja zarada, od dvehiljaditih se sistem indeksacije određuje sve više na osnovu cena (potrošačke korpe), s tim da su postojali i periodi zamrzavanja penzija ali i njihovog smanjenja prostim dekretom vlade. Kada se penzije indeksiraju samo cenama, kupovna moć penzionera se održava na nepromenjenom nivou, ali životni standard penzionera vremenom zaostaje za životnim standardom zaposlenih.

Švajcarska formula

Godinu dana nakon petooktobarske promene vlasti, stupila je na snagu prva reforma penzijskog sistema u okviru koje se stopa doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje smanjuje sa dotadašnjih 32% na 19,6%. Rasterećenje zarada je trebalo pokrenuti nova zapošljavanja i uticati na sužavanje sive ekonomske zone. Ipak, ova mera je uticala jedino na porast zarada usled smanjenog opterećenja doprinosima. Posledice po penzijski sistem su bile negativne jer je priliv od doprinosa drastično smanjen, dok je zaposlenost stagnirala. Takođe, tradicionalni sistem korigovan je novim indeksacionim mehanizmom*, tzv. švajcarskom formulom sa jednakim ponderom (50% indeksiranje zaradama i 50% indeksiranja cenama, tj. troškovima života), što je rezultiralo padom penzija.

Ovom merom, vlada je sprečila rast penzija paralelno sa rastom zarada, opet u cilju fiskalne konsolidacije koja je bila uslov za dalje inokreditiranje zemlje. Posledično, to je značilo da su se penzije kao vid individualne štednje počele progresivno udaljavati od njihove valorizacione osnove koja ima utemeljenje u radnom veku ljudi. Ovo je pak sasvim u duhu neoliberalne ekonomske ortodoksije koja potiče parametarske reforme redukcionistički ciljajući jedino na visinu procentualnog učešća penzija u BDP-u. Sve preporuke MMF-a u pogledu penzija tiču se smanjivanja njihovog učešća u BDP-u, što je jedan od uslova za dobijanje novih kreditnih aranžmana. Međutim, od 2001. godine pa do danas, udeo penzija u BDP-u hronično premašuje MMF-ove „egzaktne“ limite i „prag tolerancije“ od famoznih 10%, a uzimajući u obzir stupanj realne privredne aktivnosti zemlje ova granica neće biti dostignuta, osim u statističkoj gimnastici koja je postala amblematično svojstvo sadašnje vlasti.

Ponovljena reforma

Ključna stvar koja je potakla raskorak između penzija i zarada tiče se druge penzijske reforme iz 2003. godine i uvođenja bodovnog sistema indeksacije koji je nepovratno udaljio računicu penzija od njihove realne ekonomske osnove i obračuna minulih uplata doprinosa. U standardnom (tradicionalnom) sistemu sa unapred definisanom naknadom, koji je važio do 2003. godine, penzije zavise od:

1. obračunske stope po godini staža koja, kao ključni parametar, pokazuje koji procenat zarade ulazi u obračun penzije za jednu godinu staža**
2. od mere individualnih zarada (valorizacija i obračunski period***
3. broja godina staža tokom kojih se doprinos uplaćivao.

Obračunski period je po starijim zakonima iznosio deset uzastopnih godina osiguranja koje su za osiguranika najpovoljnije, a valorizacija se vršila na osnovu rasta neto zarada.

Prema bodovnom sistemu, penzijska naknada jednaka je proizvodu sume godišnjih ličnih bodova i opšteg boda. Godišnji lični bod prati radni vek pojedinca, a izračunava se tako što se zarada osiguranika za svaku kalendarsku godinu stavi u odnos sa prosečnom godišnjom zaradom u državi za istu kalendarsku godinu. Indeksacija opšteg boda zavisi od procenta koji predstavlja zbir polovine procenta rasta (odnosno pada) troškova života i polovine procenta rasta (odnosno pada) zarada. Iako je ovde posredi kombinovana indeksacija, penzije polako gube dodir sa kretanjima prosečnih zarada što upućuje na dalje urušavanje standarda penzionera. Razlog ovome leži u tome što indeksacija opšteg boda ne uzima u potpunosti u obzir rast zarade, što dalje dovodi do stalnog pada stope zamene**** iz godine u godinu.

Ekonomski eksperiment

Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine predviđeno je da se penzije i opšti bod usklađuju dva puta godišnje samo s kretanjem cena, s tim što je postojala tzv. prelazna faza u kojoj su se od 2006. do 2008. opšti bod i penzije indeksirale modifikovanom švajcarskom formulom, koja je progresivno umanjivala faktor zarada (37,5% u 2006. godine, 25% u 2007. i 12,5% u 2008). Kako bi se Srbiji odobrio novi standby aranžman od MMF-a u vrednosti od 380 miliona eura, 2010. godine donosi se novi Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Sistem indeksacije je ponovo promenio štimung – faktor kretanje zarada je izbačen iz kalkulacije, a umesto njega uveden je faktor rasta BDP-a. Penzije su se usklađivale dva puta godišnje (1. aprila i 1. oktobra) uzimajući u obzir kretanje potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko je pak BDP u prethodnoj kalendarskoj godini beležio rast za više od 4%, penzije bi se usklađivale u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta (pada) potrošačkih cena i procenta koji predstavlja razliku između realne stope rasta BDP-a u prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%. To znači da bi se eventualno povećanje penzija moglo desiti samo u slučaju da BDP raste sa godišnjom stopom preko 4%, što se zadnji put desilo 2007. godine. Ovaj rast je više stvar lutrije nego planirane projekcije, pošto je dominantnom političkom pravcu realna ekonomija odavno prestala biti uporišna tačka.

Logika ovakvog ekonomskog eksperimentisanja gde veza između uplaćenih doprinosa tokom radnog veka i penzijskih naknada gubi svaku realnu poveznicu nespojiva je sa logikom javnog sistema penzijskog osiguranja. BDP kao faktor indeksacije nosi sa sobom i problem statističkih podataka. Podaci o BDP-u nisu ažurni, a zvaničan podatak iz Republičkog zavoda za statistiku se obično čeka više od godinu dana, dok se u međuvremenu statistika oslanja na predviđanja. Kako metodologija praćenja BDP-a još uvek nije definitivna, jer i dalje dolazi do promena u načinu njegovog obračuna, sve ovo dodatno komplikuje indeksaciju čineći je vrlo neadekvatnim instrumentom.

Dakle, najavljeno povećanje penzija nije nikakvo povećanje ako se ima u vidu postojeća indeksaciona racionalnost. Dobra penziona politika bi morala proizilaziti iz pametne politike zapošljavanja i drugačijeg indeksacionog sistema. Samo u tom slučaju bi se penzioneri i penzionerke mogli izvući iz egzistencijalnog blata u koji ih je bacila ovakava antisocijalna politika.

---

*Indeksacija podrazumeva usklađivanje iznosa penzija u isplati tokom perioda penzionisanja, za razliku od valorizacije koja obuhvata period pre penzionisanja.

**Obračunska (akrualna) stopa nije bila linearna, već se menjala u zavisnosti od broja godina staža. Za muškarce, obračunska (akrualna) stopa je iznosila 2,33% za prvih 15 godina staža, a zatim 2% za svaku narednu godinu. Za žene je za prvih 15 godina staža stopa iznosila 2,66%, zatim se uvećavala po 3% za narednih 5 godina, a za svaku godinu preko 20 godina staža stopa je iznosila 2%. Maksimalna penzija iznosila je 85% penzijske osnovice, a minimalna 35%. 

***Revalorizacija je procedura putem koje se ranije zarade usklađuju sa trenutkom odlaska u penziju tako da uzmu u obzir promene u cenama (inflaciju) ili u životnom standardu (realni rast zarada).

****Stopa zamene izražava procentualni odnos prihoda nakon penzionisanja i prihoda pre penzionisanja.

---

Ivan Radenković,
Regionalni portal „Bilten„

ПОКРЕТ ЗА ПРЕОКРЕТ У БОРБИ ЗА ПРАВА ПЕНЗИОНЕРА

ПОКРЕТ ЗА ПРЕОКРЕТ У БОРБИ ЗА ПРАВА ПЕНЗИОНЕРА

Председник Покрета за ПРЕОКРЕТ проф. др Јанко Веселиновић, састао се данас са највишим руководством Удружења синдиката пензионера Србије, које окупља преко 300.000 чланова.

Делегацију Удружења ове, најбројније пензионерске организације, предводио је председник Миодраг Вујасиновић. Председник ПРЕОКРЕТ-а је подржао све активности и ставове изражене у отвореном писму ове организације, у коме се указује на положај пензионера у Србији, захтеве за поштовање Устава, стечених права и међународних конвенција.

Дата је пуна подршка борби ове организације за права пензионера. Председник проф. др Јанко Веселиновић уручио је програмске циљеве ПРЕОКРЕТ-а и писмо свим пензионерима, под називом “Победимо неправду”.

Договорена је даља сарадња кроз заступање циљева Удружења синдиката пензионера у Народној Скупштини РС и заједничке активности у правној борби за враћање стечених права и достојанства пензионера у Србији. На наредном састанку ће разговарати о детаљима даљње међусобне сарадње и покретању заједничких иницијатива.

Od 1. januara 2016. vojne penzije konačno po zakonu?

Od Nove godine, svim vojnim penzionerima koji su podneli tužbe zbog smanjenih primanja trebalo da budu isplaćene razlike, zajedno sa kamatama, pišeDanas. Kao nekad, sada već dani broje do dana kada će biti jasno da li je u pitanju još jedno prazno obećanje države, ili će, posle punih sedam godina nezakonitog uskraćivanja penzija, vojnim penzionerima biti priznata prava…

Predstavnici vojnih penzionera su dobili usmena uveravanja od ljudi u nadležnim institucijama da će od 1. januara 2016. godine njihove penzije da budu izjednačene sa civilnim penzijama, saznaje Danas. Do tog datuma bi, prema dogovorenom, nadležno Ministarstvo rada i socijalne politike trebalo da obezbedi zakonski okvir za podizanje primanja vojnih penzionera, koja su još od 2008. godine bila niža za 11,06 odsto u odnosu na civilne korisnike Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Takođe, Danasu je rečeno da bi svim vojnim penzionerima koji su podneli tužbe zbog smanjenih primanja trebalo da budu isplaćene razlike, zajedno sa kamatama. Ipak, kako su u pitanju samo usmena obećanja, u slučaju da od dogovorenog ne bude ništa, vojni penzioneri najavljuju mogućnost novog protesta.

Podsetimo, koordinaciono telo sastavljeno od deset udruženja vojnih penzionera je 29. septembra održalo skup na Trgu Nikole Pašića na kojem su protestovati protiv, kako je rečeno, diskriminacije, ustavne neravnopravnosti, nezakonitih odluka i ignorantskog odnosa državnih institucija prema pravima penzionera.

• Protest vojnih penzionera: Ministar obećava, mi ne verujemo

Osnovni zahtev protesta vojnih penzionera bio je upravo izjednačavanje primanja sa civilnim penzionerima.

Do razlike u visini penzija je došlo pošto su vojni penzioneri prebačeni iz Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i sastava Ministarstva odbrane u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

Ipak, kako su u više navrata istakli u udruženjima vojnih penzionera u Fond PIO su primljeni samo fiktivno. Posledica toga je da vojnim penzionerima nije povećana penzija 2008. godine kada i ostalim penzionerima.

• Više o borbi vojnih penzionera čitajte na Penzinu

Argumente vojnih penzionera je uvažio i Ustavni sud, ocenivši neustavnim razliku u primanjima, ali njegovu odluku nisu poštovali niži sudovi koji su odlučivali o tužbama penzionera protiv Fonda PIO.

Pored visine penzija, tokom protesta vojni penzioneri su od države tražili i rešavanje stambenog problema za oko 8.500 njihovih kolega. Ipak, o ovom zahtevu bivših vojnika se niko od nadležnih nije oglasio.

Rešenje Ustavnog suda Srbije kojim se suspenduje odredba o prinudnoj penziji za žene

DRUŠTVO, EKONOMIJA, MAGAZIN GODINE, PENZIJE, SRBIJA, ZAKONI | 09.10.2015. |  0 |PENZIN

Podelite:

Ustavni sud je na sednici održanoj 8. oktobra 2015. godine doneo rešenje kojim se obustavlja izvršenje pojedinačnih akata koji bi bili doneti na osnovu, kako smatra Ustavni sud – spornih zakonskih odredaba Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Prenosimo ceo dokument sa sajta Ustavnog suda.

Fotografija: Justicija

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. oktobra 2015. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Obustavlja se izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba člana 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 68/15).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneti su zajednički predlog i inicijative za ocenu ustavnosti odredaba člana 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 68/15). U predlogu i inicijativama se, pored ostalog, navodi da je odredbom člana 20. stav 1. Zakona propisano da zaposlenom u javnom sektoru prestaje radni odnos momentom sticanja uslova (radni staž i godine života) za starosnu penziju, što faktički znači da je na predviđeni način ukinuto pravo izbora žena na odlazak u starosnu penziju iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (član 19a), odnosno da je ovim nastala obaveza da žene, i to samo žene zaposlene u javnom sektoru, idu u penziju ranije nego muškarci. Po mišljenju predlagača, to ovu zakonsku odredbu čini suprotnom članu 21. Ustava, kojim je zabranjena diskriminacija po bilo kom osnovu, jer pogađa samo žene zaposlene u javnom sektoru i time predstavlja diskriminaciju žena. Predlagači i inicijatori, takođe, smatraju da se osporenom odredbom Zakona, bez opravdanog razloga, u nejednak položaj po pitanju ostvarivanja Ustavom garantovanog prava na rad stavljaju žene koje rade u javnom sektoru u odnosu na žene zaposlene van javnog sektora. Imajući u vidu štetne posledice koje bi ovakva zakonska odredba mogla proizvesti u primeni, predlagači i podnosioci inicijativa su zatražili od Ustavnog suda da, do donošenja konačne odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, obustavi od izvršenja pojedinačne akte i radnje donete na osnovu osporene zakonske odredbe.

Odredbom člana 56. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) propisano je da Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost i zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

Ispitujući ispunjenost uslova za obustavu izvršenja pojedinačnih akata koji bi bili doneti na osnovu osporenih zakonskih odredaba, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Prvo, da je danom podnošenja (30. septembra 2015. godine) zajedničkog predloga ovlašćenih predlagača, saglasno članu 52. Zakona o Ustavnom sudu, pokrenut postupak za utvrđivanje neustavnosti osporenih zakonskih odredaba.

Drugo, da je Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 68/15), čije su odredbe osporene, a kojima se uređuje način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih (racionalizacija) do dostizanja utvrđenog maksimalnog broja, stupio na snagu 12. avgusta 2015. godine, pri čemu je članom 35. stav 2. tog zakona određeno da osporene odredbe člana 20. Zakona počinju da se primenjuju u roku od 60 dana od dana njegovog stupanja na snagu, što znači počev od 12. oktobra 2015. godine.

Treće, da se osporenim odredbama Zakona uređuje institut prestanka radnog odnosa po sili zakona, kao jedan od načina smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru. Osnov prestanka radnog odnosa u konkretnom slučaju je, kako se u Zakonu navodi, ispunjenje uslova za starosnu penziju. Tako je osporenim članom 20. Zakona predviđeno: da zaposlenom u javnom sektoru, za vreme primene ovog zakona (što saglasno članu 35. stav 1. ovog zakona, znači do 31. decembra 2018. godine) prestaje radni odnos kad navrši godine života i staž osiguranja koji su propisani zakonom za odlazak u starosnu penziju (stav 1.); da zaposleni iz stava 1. ovog člana ostvaruje pravo na otpremninu u skladu sa propisima kojima se uređuje njegov radno-pravni status (stav 2.); da izuzetno od stava 1. ovog člana, zaposlenom u javnom sektoru ne prestaje radni odnos ako se poslodavac i zaposleni sporazumeju o nastavku radnog odnosa i dužini njegovog trajanja, u cilju obezbeđivanja stručnog i kontinuiranog obavljanja neophodnih funkcija organizacionog oblika (stav 3.); da se sporazumom iz stava 3. ovog člana može utvrditi nastavak radnog odnosa zaposlenog najduže do navršenja 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja (stav 4.). Odredbama st. 5. i 6. istog člana Zakona propisano je da navedeni sporazum zamenjuje odgovarajuće odredbe pojedinačnog akta na osnovu koga je zaposleni zasnovao radni odnos i da poslodavac od nadležnog fonda penzijskog osiguranja može pribavljati podatke radi utvrđivanja ispunjenosti uslova za prestanak radnog odnosa zaposlenog po ovom osnovu. Prethodno navedene odredbe ne odnose se na zaposlene u javnom sektoru čiji je radnopravni status uređen posebnim zakonima, jer prema stavu 7. 3 člana 20. Zakona, zaposlenom kome je navršenje radnog veka i nastavak radnog odnosa nakon navršenja radnog veka uređen posebnim zakonom, radni odnos prestaje u skladu sa posebnim zakonom. Odredba stava 7. Zakona ne primenjuje se na državne službenike.

Ustavni sud ističe da prestanak radnog odnosa po sili zakona zbog navršenja radnog veka (propisanih godina života i staža osiguranja) predstavlja instutit koji je uređen Zakonom o radu i drugim zakonima kojima se uređuju pitanja zasnivanja i prestanka radnog odnosa zaposlenih u organima, organizacijama i ustanovama koje, u smislu člana 1. stav 2. i člana 2. osporenog Zakona, čine javni sektor, odnosno tzv. „sistem javnog sektora“. Tako je članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14), čije se odredbe, ukoliko posebnim zakonom nije što drugo predviđeno, primenjuju na zaposlene u javnim službama i nameštenike u državnim organima, propisano da radni odnos, po sili zakona, prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ukoliko se zaposleni i poslodavac drugačije ne sporazumeju. Odredbom člana 131. stav 1. tačka 1) Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05-ispravka, 83/05-ispravka, 64/07, 67/07-ispravka, 116/08, 104/09 i 99/14), kojim se uređuje radnopravni položaj zaposlenih u državnim organima, propisano je da državnom službeniku prestaje radni odnos po sili zakona, između ostalog, kada navrši radni vek, odnosno danom navršenja 65 godina života, ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja. Takođe, i Zakon o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br. 48/91, 66/91, 44/98- dr.zakon, 49/99-dr.zakon, 32/01-dr.zakon, 39/02, 49/05-Odluka US, 79/05-dr.zakon, 81/05-ispravka dr.zakona, 83/05-ispravka dr.zakona i 23/13), čije se odredbe još uvek shodno primenjuju na zaposlene u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, sadrži odredbu iz koje proizlazi da se u pogledu prestanka radnog odnosa zaposlenog po sili zakona primenjuju opšti propisi o radu.

Ustavni sud ukazuje da su, nasuprot ovim propisima, opšti uslovi za sticanje prava na starosnu penziju uređeni članom 19. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04-Odluka US, 84/04-dr.zakon, 85/05, 101/05-dr.zakon, 63/06-Odluka US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13,108/13, 75/14 i 142/14) (u daljem tekstu: Zakon o PIO), i to tako što je određeno da osiguranik stiče pravo na starosnu penziju:

1. kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja;
2. kad navrši 45 godina staža osiguranja.

Pošto važeći Zakon o PIO ne pravi razliku u pogledu uslova za sticanje prava na starosnu penziju u zavisnosti od toga da li je osiguranik žena ili muškarac, a što su raniji zakoni činili, članom 19a je predviđen određeni prelazni režim za osiguranike žene, tako da one ne moraju „čekati“ da navrše 65 godina života da bi stekle pravo na starosnu penziju, već u periodu od 2015. do 2031. godine imaju pogodnost da pravo na starosnu penziju steknu i pre navršenih 65 godina života, i to počev od navršenih 60 godina i šest meseci u 2015. godini, sa navršenom 61 godinom u 2016. godini i nadalje, uz povećanje starosne granice u svakoj sledećoj godini do 2031. godine, od kada za sve osiguranike važi opšti uslov od navršenih 65 godina života.

Kada se osporene zakonske odredbe posmatraju u kontekstu navedenih propisa, Ustavni sud nalazi da je potrebno imati u vidu sledeće:

1. Ispunjenjem uslova propisanih zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje osiguranik stiče pravo na starosnu ili neku drugu vrstu penzije. Ostvarivanje tog prava zavisi isključivo od volje osiguranika, koja se manifestuje podnošenjem zahteva za utvrđivanje prava nadležnom fondu penzijskog osiguranja. Nasuprot tome, do prestanka radnog odnosa zbog ispunjenja zakonom propisanih uslova u pogledu navršenja godina života i godina staža osiguranja (navršenje radnog veka) dolazi po sili samog zakona, s tim što do produženja radnog veka može doći samo ako za to postoji zakonski osnov i ako postoji obostrani interes poslodavca i zaposlenog da se zaposlenom produži radni vek. Dakle, bez obzira na to što su opšti uslovi za sticanje prava na starosnu penziju i opšti uslovi za prestanak radnog odnosa zbog navršenja radnog veka identični (navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja), radi se o različitim pravnim institutima.

2. Iz formulacije odredbe stava 1. člana 20. osporenog Zakona (da zaposlenom u javnom sektoru prestaje radni odnos kada navrši godine života i staž osiguranja „koji su propisani zakonom za odlazak u starosnu penziju“), moglo bi se, na prvi pogled, zaključiti da Zakon ne prepoznaje razliku između dva pravna instituta, ali da se ta odredba jednako odnosi na sve zaposlene u javnom sektoru koji su ispunili opšte uslove za navršenje radnog veka. Međutim, po osnovu člana 20. ovog zakona zaposlenima u javnom sektoru radni odnos po ovom osnovu prestaje samo za vreme primene Zakona (stav 1.), a takođe, poslodavac i zaposleni se mogu sporazumeti o „nastavku radnog odnosa“ najduže do navršenja 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja zaposlenog (stav 4.), a što je, kao što je rečeno, opšti uslov za prestanak radnog odnosa po sili zakona i istovremeno opšti uslov za sticanje prava na starosnu penziju. Iz navedenog se nameće kao nesporan zaključak da se uslovi iz osporenog člana 20. Zakona i ne odnose na opšte uslove za sticanje prava na starosnu penziju iz člana 19. Zakona o PIO. Kako su uslovi za sticanje prava na starosnu penziju određeni još samo u članu 19a Zakona o PIO i kako se uslovi iz ove zakonske odredbe odnose samo na žene osiguranike, to sledi da se institut prestanka radnog odnosa po sili Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru odnosi samo na žene zaposlene u javnom sektoru, i to one koje saglasno članu 19a Zakona o PIO imaju mogućnost da ostvare pravo na starosnu penziju.

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 3.), kao i da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (član 60. stav 3.).

Ustavni sud nalazi da, sa stanovišta ustavne nadležnosti zakonodavca da uredi sistem u oblasti radnih odnosa (član 97. tačka 8. Ustava), zakonodavac, posebno kada je reč o zaposlenima čije se plate i zarade finansiraju iz budžeta (iz javnih prihoda), ima ovlašćenje da propisivanjem različitih zakonskih mera racionalizuje javni sektor, što uključuje i smanjenje broja zaposlenih, kao i da to smanjenje bude rezultat primene različitih zakonom propisanih kriterijuma, odnosno da se mogu propisati različiti osnovi smanjenja broja zaposlenih. Međutim, polazeći od svega prethodno izloženog, Ustavni sud ocenjuje da je propisivanje zakonskog uslova za prestanak radnog odnosa zbog navršenja određenih godina života koji se odnosi samo na žene zaposlene u javnom sektoru i indirektno pretvaranje jednog zakonskog prava (prava na starosnu penziju pod povoljnijim uslovima u pogledu navršenih godina života) u osnov prestanka radnog odnosa, ustavnopravno sporno sa stanovišta Ustavom garantovane zabrane, kako neposredne, tako i posredne diskriminacije po bilo kom osnovu, a naročito, između ostalog, po osnovu pola, kao i, indirektno, sa stanovišta Ustavom zajemčene dostupnosti svih radnih mesta svima pod jednakim uslovima.

Imajući u vidu navedena sporna ustavnopravna pitanja, te činjenicu da početak primene odredaba člana 20. Zakona ima za posledicu utvrđivanje prestanka radnog odnosa licima koja ispunjavaju uslove predviđene ovim odredbama, a u kontekstu ostalih odredaba Zakona i izmene opštih akata kojima se uređuje sistematizacija radnih mesta i broj zaposlenih u svakom subjektu na koji se Zakon primenjuje, u smislu ukidanja pojedinih radnih mesta ili smanjenja broja zaposlenih, Ustavni sud je ocenio da ove okolnosti predstavljaju neotklonjive štetne posledice za lica na koja bi se odredbe primenile. Stoga je Ustavni sud utvrdio da postoje opravdani i na Zakonu o Ustavnom sudu utemeljeni razlozi da se, saglasno odredbi člana 56. stav 1. tog zakona, do donošenja konačne odluke Suda o saglasnosti osporenog člana 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru sa Ustavom, obustavi izvršenje pojedinačnih akata ili radnji koji bi bili doneti, odnosno preduzeti na osnovu ovih zakonskih odredaba.

Saglasno odredbama člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 93. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je zaključio da se ovo rešenje objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić

Povezani tekstovi:

Slovačka šalje penzionere u kontrolu smanjenja PDV-a u radnjama

MAGAZIN GODINE, SVET | 12.10.2015. |  0 | PENZIN

Podelite:

Slovačka ima oko 5,5 miliona stanovnika i čak 1.000 lokalnih organizacija penzionera. Premijer se uzda u ovu moć najstarijih građana da obezbede primenu odluke o smanjenju poreza na dodatu vrednost (PDV) za neke osnovne namirnice sa 20 na 10 odsto.

U slovačke radnje od januara će krenuti penzionerske patrole koje će po nalogu premijera Roberta Fica kontrolisati da li trgovci zaista pojeftinjuju proizvode posle smanjenje poreza na dodatu vrednost kod nekih osnovnih namirnica s 20 na 10 odsto.

– Očekujem od penzionera da će obavljati standardnu građansku kontrolu – kazao je Fico posle odluke vlade da smanji PDV na 10 odsto za hleb, buter, mleko i odabrane vrste mesa i riba.

Vlada se sa zemljoradnicima i trgovcima dogovorila u sredu da se do sredine naredne godine kod tih namirnica navodi i važeća manja cena i stara pre smanjenja PDV-a, kako bi naterala trgovce da se zaista manji porez odrazi i na cene i izbegne praksa iz susedne Češke, gde izmene PDV-a utiču samo na poskupljenje, a smanjenje PDV-a trgovci u cenama sasvim ignorišu.

Penzionerske organizacije u Slovačkoj već su počele pripreme zaslanje dvočlanih patrola u radnje koje će od januara zapisivati cene u posebne formulare.

– Ne plašim se da nećemo imati dovoljno dobrovoljaca. Širom Slovačke imamo hiljadu lokalnih organizacija – kazao je slovačkim medijima predsednik jednog od penzionerskih saveza Jan Lipjanski.

Slovačka je privremeno iz istih razloga, da bi se pratilo poštenje trgovaca, imala navedene dve cene u vreme kada je pre sedam godina prelazila na evro, javlja Tanjug a prenosi Blic.

Podelite:

Sredovečne žene su sjajni radnici!

DRUŠTVO, EKONOMIJA, MAGAZIN GODINE | 08.10.2015. |  0 | PENZIN

Podelite:

Leta 2015. godine, dve dame, članice društvene grupe namenjene poslovnim ljudima – LinkedIn, pisale su o razlozima zbog koji misle da su sredovečne žene sjajni radnici.

Kerol Stjuart je bila podstaknuta da napiše tekst o ovome jer je britanski list Telegraphizvestio da žene starije od 50 godina imaju za 25 odsto manje šanse da ih pozovu na razgovor za posao u odnosu na 25-godišnjakinje. Sama Kerol se u svom poslu stalno sreće sa ženama u srednjim 40-im i starijim koje imaju problema sa nalaženjem odgovarajućeg posla. Umorne od toga da stalno „gube“ od mlađih od sebe, neretko započinju sopstveni posao.

Kerol smatra da poslodavci sami sebe oštećuju time što ne uspevaju da prepoznaju potencijal zapošljavanja žene u zrelijim godinama. Ona je rešila da im objasni da su u zabludi nabrajajući sedam razloga zašto su sredovečne žene odlični radnici, istovremeno podsećajući žene šta je to što je sjajno kod njih.

Ovaj spisak je, nedugo zatim, rešila da dopuni Trejsi Eker.

Stavke iz oba teksta prenosimo zato što ne samo što se slažemo sa tim da godine nemaju nikakvu težinu u odlučivanju koga ćete zaposliti, nego i zato što nam, najiskrenije, nisu jasne niti kratkovidost poslodavaca niti žilavost ove vrste predrasuda.

U Srbiji je zaista ogroman problem kada imate više od 35-45 godina da se zaposlite, a o starijim osobama i da ne govorimo. Žene su u posebno nezavidnom položaju.

Zato, evo teksta da ih ohrabri da (ponovo) veruju u sebe. Ovaj tekst je na Penzinu zbog njih. Poslodavci nek se snalaze sa svojim lošim odlukama. Sredovečne žene u Srbiji možda shvate da i one mogu da se, kada sledeći put priđu šalteru u Birou za zapošljavanje, okrenu na petama i započnu sopstveni posao. Nemate novca? A koliko vas koštaju godine čekanja na Birou?

1. Sredovečnim ženama je dobro u sopstvenoj koži

Do ovog životnog doba, žene su već morale dugo da rade na sopstvenom razvoju i samopouzdanju, da prihvate sebe onakvim kakve jesu i da dovedu sebe u stanje u kome ne samo što im je dobro u sopstvenoj koži već su i pune samopouzdanja zbog toga. Iako još uvek žele da izgledaju dobro, u ovoj fazi života veća je verovatnoća da će više ceniti unutrašnju lepotu.

2. Sredovečne žene više ne luduju radnim danima

Prošli su dani kada su čekale zoru na štiklama i onda, prvim jutarnjim, sa radnim narodom, išle kući da se istuširaju i presvuku, i zatim jurile na predavanja ili na posao. Sada na posao stižu orne za rad, a ne željne da preguraju radni dan. Ponosne su na svoje radne uspehe.

Manja je verovatnoća da će uzeti bolovanje ukoliko nisu zaista bolesne, već samo žele da se naspavaju. Kako sazrevaju, tako postaju savesnije, i neće koristiti odmor koji nije predviđen. Svesnije su uticaja koji njihovo odsustvo može da ima na rad njihovih kolega i na posao.

3. Sredovečne žene imaju mnogo životnog iskustva

U vreme kada postanu sredovečne, žene su već skupile ogromnu količinu životnog iskustva. Neke su uspele u poslovnom svetu dok su istovremeno gajile decu. Iskusile su mnogobrojne promene tokom godina i pregurale preko glave mnoge promene u poslovnom svetu. Iskusile su toliko najnovijih načina razmišljanja i delovanja u poslu, da znaju šta može da uspe, a šta ne.

Pored toga, sredovečne žene ne morate da učite osnovama posla i poslovne komunikacije – neće žvakati ni zevati kada se javljaju na telefon, radnice u proizvodnji znaće sve osnove posla, bez obzira na koje (i koliko novo) radno mesto ih zaposlite.

4. Veća je verovatnoća da će sredovečna žena raditi neki posao zato što je to ono što želi da radi

Iako ima izuzetaka, sredovečne žene uglavnom traže autentičnost u onome čime se bave. Žele da se bave poslom koji odgovara njihovoj ličnosti. Nije više reč samo o zaradi, već i o bavljenju onim što ispunjava i ima značenje i svrhu. Ako se žena u srednjim godinama prijavljuje za posao u nekom preduzeću, verovatno je to posao koji nju zaista zanima, i ne predstavlja samo rešenje kako da plati račune.

Iako će mnoge žene u Srbiji pomisliti kako ovde ne može da se bira posao, ako malo bolje razmislite – sredovečna žena će i u Srbiji pre aplicirati za radno mesto koje joj odgovara po afinitetima i sposobnostima, nego mlađa žena koja će češće aplicirati ili na što više (bilo kakvih) pozicija ili za poslove koji su dobro plaćeni.

S tim u vezi, podsećamo vas na tekst: Najvažniji savet starih vukova

5. Sredovečne žene su otpornije

Jednostavno, zbog svojih godina i iskustva, one su prošle kroz mnoge promene i naučile su da se prilagode. Imale su padove, iskusile odbijanje i naučile su kako da prežive u surovom poslovnom svetu. Zbog brzog tempa promena u današnje vreme, preduzećima su potrebni otporni, žilavi zaposleni. Potrebni su im ljudi koji su sposobni da prepoznaju i prihvate činjenicu da su promene potrebne, čak i kad ne odgovaraju njihovim željama.

U Srbiji, žene su specijalisti dovijanja, prilagođavanja i preživljavanja svih mogućih i nemogućih promena.

6. Sredovečne žene su dobri mentori

Njihovo životno i radno iskustvo čini ih dobrim mentorkama. Tokom godina, razvile su empatiju, osobinu koja je presudna za proces prenošenja znanja i veština. Već su sve pregurale preko glava. Žonglirale su posao i porodične obaveze, rešavale teške odnose sa kolegama, pripravnicima, šefovima i vlasnicima firmi.

Za osobe koje su na početku karijere, zrela žena koja je utrla put pred njima, predstavlja vredan izvor iskustva i nekog od koga mogu da uče o greškama i uspesima.

7. Sredovečne žene su sjajni lideri

Kerol Stjuart završava svoj spisak ovom stavkom jednostavno upućujući čitaoca da pogleda Forbsovu listu najuspešnijih žena.

Trejsi Eker dodaje sledeće:

• Žene starije od 50 godina čvrsto se drže na svojim nogama. Nijedna žena sa par decenija rada nije mogla a da ne nauči da se bori za svoje radno mesto.
• Žene starije od 50 godina ne okolišaju. Žene tokom godina postanu stručnjaci kada je potrebno reći istinu ljudima. Sigurne su u svoju sposobnost da kažu šta je potrebno i da se više ne zadržavaju na toj priči, već da nastave sa poslom.
• Žene starije od 50 godina traže veću fleksibilnost radnog vremena, baš kao i najmlađa generacija na tržištu rada. Ali one, svojim iskustvom, mogu da doprinesu da se posao tako organizuje i zaokruži da zaista svi u preduzeću imaju više vremena bilo za razvijanje posla bilo za život van radnog mesta

Podelite: