U prošloj, 2018. godini, registrovano je 1.720.435 korisnika penzije i 2.583.557 osiguranika. Stručnjaci tvrde da za optimalno funkcionisanje penzijskog sistema odnos broja penzionera i zaposlenih treba da bude najmanje jedan penzioner prema tri zaposlena.
Kako je situacija u Srbiji daleko od zadovoljavanja tog osnovnog minimuma, u javnosti je početkom godine pokrenuto pitanje o održivosti penzijskog sistema u Srbiji.
Dok pojedina udruženja penzionera i Partija ujedinjenih penzionera Srbije, koja je u vladajućoj koaliciji, strahuju da će se ukoliko se taj odnos ne promeni penzije svesti na nivo socijalne pomoći, ministar za rad, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević tvrdi da penzioneri nemaju razloga da brinu i da država radi na jačanju penzijskog sistema i Fonda PIO.
Ministar kaže da će se vlada boriti za nova radna mesta, da će učiniti sve što može da privuče strane investitore, ali i da zadrži mlade u zemlji, s obzirom da je osnov za punjenje budžeta porast broja zaposlenih.
”Želimo da privučemo domaće i strane investitore i da pojačamo konkurenciju među poslodavcima. Ulažemo u prekvalifikaciju kako bi Srbija pratila svetske trendove, a strani investitori znali da ovde ima kvalifikovane radne snage”, rekao je ministar za Tanjug.
Umesto povećanja poreza i doprinosa na zarade, za šta se zalažu pojedina penzionerska udruženja, Đorđević smatra da je bolja opcija za punjenje budžeta stvaranje povoljnijih uslova za investiranje i poslovanje u Srbiji, te upozorava: ”Moramo da kreiramo takve uslove da oni koji pomisle da uđu u sivu zonu poslovanja, shvate da im se to ne isplati”.
Komentarišući prognoze da će zbog razvoja tehnologija mašine zameniti radnu snagu, a što bi se onda odrazilo na penzioni sistem, ministar navodi da blagovremenom prekvalifikacijom možemo pripremiti za tehnološku revoluciju koja nas čeka.
Ministar naglašava da treba da učimo na tuđim, a ne na svojim greškama i navodi primere Bugarske, Rumunije, Slovačke, Češke, Poljske i Hrvatske koje su, podseća, dozvolile nekontrolisani odliv radne snage zbog čega sada nemaju dovoljno kvalifikovane radne snage za IT poslove.
”Demografska slika tih zemalja je loša, ne kažem da je kod nas drugačije, ali mi radimo na popravljanju te slike i na prekvalifikacijama jer neko će morati da stvara, održava i upravlja tim robotima”, kaže Đorđević.
Ministar Đorđević navodi da treba uspostaviti kontrolu nad Fondom PIO kako bi se dobila jasna slika čime se raspolaže, dok predlog za uvođenje socijalnih penzija ne podržava, jer smatra da bi fond time bio zloupotrebljen.
”Svi koji ulažu Fond PIO očekuju da im se to vraća kada odu u penziju i bilo bi neprimereno da se daje nekom drugom”, kaže član vlade koja je smanjila penzije.
Napomena Penzina: Iako socijalne penzije ne moraju biti isplaćivane iz Fonda PIO, ministar se setio da bi to bilo “neprimereno”, zaboravljajući da je više nego “neprimereno” oduzimati deo penzije tim istim ljudima kojima je priznao, ovom prilikom, da su ulagali u Fond PIO.
Đorđević kaže da postoje socijalna davanja za najugroženije, kao i da će uvođenje socijalnih karata dati jasnu sliku o tome kakav je materijalni položaj svakog građanina. Tada će, smatra, socijalna davanja moći da se rasporede ravnomernije a nekim kategorijama i da se povećaju.
Predsednik Udruženja penzionera ”Nezavisnost” Miloš Grabundžija navodi da je suzbijanjem sive ekonomije povećan broj onih koji uplaćuju doprinose, ali penzionere brine što Fond PIO nije samostalan, već funkcioniše kao ”protočni bojler o koji se svi grebu”.
Smatra i da zaposlenima u toj ustanovi, koji imaju kolektivni ugovor, ne treba isplaćivati zarade iz sredstava Fonda PIO, jer oni nisu penzioneri, te predlaže model Unije poslodavaca koja ima svoje članarine i od njih isplaćuje primanja zaposlenima.
”Spojili su vojni i zemljoradnički fond sa Fondom PIO, a nisu dobili nove izvore prihoda. Uključili su i samostalne zanatlije koji treba da ostanu posebna obračunska jedinica”, primetio je Grabundžija.
U izjavi Tanjugu, on predlaže povećanje doprinosa i njihovu urednu naplatu kao meru za jačanje Fonda.
”Da se ne toleriše to da privatnici prijavljuju radnike na minimalac ili da zarade isplaćuju na ruke. Kad bi se redovno naplaćivalo, bilo bi dovoljno para. Moglo bi da se uvede kategorisanje doprinosa i progresivno oporezivanje, da što su veći promet i prihod budu više oporezovani”, smatra Grabundžija.
Fond PIO, kaže za Tanjug, treba da funkcioniše kao investicioni fond.
”Neka država ima kontrolu, ali ne može da ima odlučujuću ulogu i da se ne čuju penzioneri. U nekim zemljama penzioni fondovi pozajmljuju državi novac pod određenim kamatama, zašto ne bi i naš”, zaključuje Grabunddzija.
Zlata Zec, generalni sekretar Udruženja penzionera “Nezavisnost”, naglašava da je dosadašnja reforma penzijskog sistema podrazumevala smanjenje rashoda i pooštravanje uslova za sticanje penzija sugerišući da treba reformisati i prihodovnu stranu.
”Treba stvoriti realne izvori finansiranja, a ima odakle. Fond PIO ima imovinu, a ona je svuda u svetu izvor prihoda, a ne rashoda kao kod nas”, ukazuje Zec.
S druge strane, u Fondu PIO naglašavaju da se finansijska situaciju u toj ustanovi popravlja i da se iz godinu u godinu smanjuju dotacije iz budžeta države, a povećava prihod od doprinosa. Navode da je udeo doprinosa u ukupnim prihodima Fonda 2012. godine bio 51,8 odsto, dok su dotacije činile 48,2 odsto, a u 2017. godini dotacije su bile 32,58 odsto.
”Postoji velika mogućnost da dotacije u 2018. budu ispod 30 odsto zahvaljujući povećanju zaposlenih i boljoj naplati doprinosa”, ističu u Fondu PIO.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ocenjuje da sistem u kojem je broj zaposlenih i penzionera skoro izjednačen nije održiv zbog čega treba napraviti dugoročne projekcije penzijskog sistema kako bi se utvrdilo da li je održiv za one koji se sada rađaju.
Prof. Arsić smatra da postojeći sistem neće moći da obezbedi penzije za pristojan život u budućnosti, ali naglašava da ni u jednoj zemlji nije pronađena zamena za njega.
”Zato se uključuju drugi načini obezbeđivanja dohotka u starosti kao što je dobrovoljna penzijska štednja koja je uvedena pre desetak godina, ali obuhvata svega oko deset odsto zaposlenih”, kaže prof. Arsić.
Smatra da treba podsticati zaposlene da obezbeđuju sredstva za starost kroz životno osiguranje, štednju u bankama.
”To može da omogući da se u starosti živi pristojno, ali ne obezbeđuje dovoljno novca da bi se ukinuo postojeći penzijski sistem u Srbiji. Ni u drugim zemljama ne planiraju da ga ukinu, taj sistem ne može da se zameni, ali treba da se dopunjava”, objašnjava Milojko Arsić.
Profesor Arsić je zastupnik uvođenja tzv. socijalne penzije za one koji nisu bili zaposleni i koji nemaju drugih izvora prihoda, a koji bi tako bili zaštićeni od ekstremnog siromaštva u starosti.
”Taj predlog je više hipotetički i futuristički, to je za nas daleka budućnost. Treba da razmišljamo o konkretnijim i praktičnijim potezima, pre svega da se podstiče razvoj dopunskih izvora štednje za starost.”
Upitan kako puniti Fond budući da mašine sve više zamenjuju zaposlene, kao primer navodi kontrolisanje odnosa između broja penzionera i onih koji uplaćuju doprinose, a to se, kaže, postiže pomeranjem starosne granice.
Ocenjuje da je reforma penzijskog sistema u Srbiji u velikoj meri ostvarena uvođenjem aktuarskih penala, produžavanjem starosne granice za penzionisanje i pooštravanjem uslova za dobijanje invalidskih penzija.
”Te reforme su popravile održivost penzijskog sistema i to se vidi po tome što se iz budžeta ranije izdvajalo 45 odsto, a sada oko 30 odsto sredstava za penzije”, ističe Arsić.
Podvlači da kapitalizacija, koja se neretko pominje kao deo reforme penzijskog sistema, nije realna zamena već samo dopuna postojećem penzijskom sistemu.
”Takvi sistemi ne mogu da obezbede tri-četiri milijarde evra za penzijski sistem koji isplaćuje penzije od oko 200 evra, to nije moguće postići oporezivanjem dohodaka od kapitala. Ako bi se godišnji profit jednog preduzeća uzeo za finansiranje PIO fonda, privreda ne bi investirala i propala bi”, zaključuje Arsić.
