Kако су пензионери постали тема број 1 у Србији?
Основни разлог за то јесте да је актуелна власт дошла до тачке када више нема шта да прода да би попунила државну касу из које се делом финансира Фонд ПИО Србије. А до таквог стања дошло се јер је тај фонд, још од грађанског рата на простору СФРЈ био проточни бојлер из кога се узимало кад год је држави недостајало пара за финасирање својих обавеза и смиривање социјалних тензија. Сад када држава треба да врати узето-пара нема!
Поставља се питање зашто је држава узимала паре да би обезбеђивала социјални мир у земљи. Зато јер се на тај начин обезбеђивало сигурно бирачко тело које је политократији обезбеђивало вечити опстанак на власти. То су радили све гарнитуре на власти и тако се дошло до апсурда да се сигурно бирачко тело СНС није могло обезбедити повећавањем пензија јер пара није било ниодкуда. Привреда није стварала нити ствара профит, а страни фактор је престао да финасира пројекат политократије која је покушавала да имитирањем несврстане политике обезбеди себи позицију на неодређано време.
Другачији развој догађаја није се ни могао очекивати од људи који су са улице улетели у канцеларије Владе и Скупштине Србије!
У таквој ситуацији, господин Александар Вучић одлучио са не потез са почетка колумне – прибегао је конфискацији дела имовине пензионера!?
Али не свих пензионера. С обзиром да је суштина доношења Закона о привременом уређивању начина сплате пензија обезбеђивање сигурних гласова на изборима, пажљивом анализом дошло се до пензије од 25.000 динара! То је господин Вучић прогласио животним минумумом у који се не сме дирати. Гле апсурда? У једном домаћинству, два пензионера-муж и жена, обоје имају по 24.999 динара пензије, то је укупно око 50.000 динара и тај износ се не умањује, а један пензионер са пензијим од 50000 динара који има супругу домаћицу која нема пензију, њему се одбија 22% на износ од 15.000 динара и 25% на износ од 10.000 динара?
Да ли вам је сада јасна политичка позадина Закона о привременом уређивању начина исплате пензија? Дакле господин Вучић је овим Законом обезбедио у старту око милион сигурних гласова, уводећи дискриминацију у право!
Јасно је да флоскула о бризи државе за најсиромашније становништво, ако се уведе претпоставка да реално нико у Србији не може да живи од 25.000 пензије ако нема додатне изворе финасирања ( сеоска домаћинства, приватан бизнис, сива економија, додатни рад итд), једноставно не може да издржи критику логике!
Још опаснија последица Закона о привременом уређивању начина исплате пензија јесте увођење у политички живот праксу по којој је имовина грађана власништво државе која може, путем инструмената парламентарне демократије да одузима део или сву имовину једној групи грађана и даје је другој групи грађана и на тај начи ствара социјалне тензије које воде грађанским немирима!
Овај процес се већ дешава у Србији, али због медијског мрака о томе се мало зна. Пензионери, којима се пензија „повећава“ почели су да сматрају да имају законито и право на део пензије других пензионера и све су гласнији у својим захтевима!
Овако створено стање правне анархије има последице и на међународни кредибилитет Србије. Најтеже последице су у имплемнтацији процеса придруживања Србије ЕУ, односно отварању преговора о Поглављима 23. и 24, о којима не може бити речи док траје овакво бесправље!
Јасно је да Европска Унија неће да прими у своје чланство државу која нема независну законодавну, судску и извршну власт и којој би се само на леђа натоварили проблеми настали неодговорним вођењем државе.
Коначно, јасно се поставља и питање – да ли српској политикратији одговара правно уређена држава? На основу свега, јасно је да не одговара, и да актуелна гарнитура настоји да што дуже одржи „статус кво“, користећи проблем Косова као круцијалног џокера у пацификација маса према режиму Александра Вучића.
Организовани бунт пензионера, које су сви издали, у првом реду ПУПС са Јованом др. Кркобабићем на челу, постаје неминовност српске политичке сцене. Хоће ли организована пљачка дела пензионера Србије имати расплет на не баш миран начин, јер владајућа гарнитура није у стању нити жели да понуди друго решење, остаје да видимо!
У таквој ситуацији, господин Александар Вучић одлучио са не потез са почетка колумне – прибегао је конфискацији дела имовине пензионера!?
Али не свих пензионера. С обзиром да је суштина доношења Закона о привременом уређивању начина сплате пензија обезбеђивање сигурних гласова на изборима, пажљивом анализом дошло се до пензије од 25.000 динара! То је господин Вучић прогласио животним минумумом у који се не сме дирати. Гле апсурда? У једном домаћинству, два пензионера-муж и жена, обоје имају по 24.999 динара пензије, то је укупно око 50.000 динара и тај износ се не умањује, а један пензионер са пензијим од 50000 динара који има супругу домаћицу која нема пензију, њему се одбија 22% на износ од 15.000 динара и 25% на износ од 10.000 динара?
Да ли вам је сада јасна политичка позадина Закона о привременом уређивању начина исплате пензија? Дакле господин Вучић је овим Законом обезбедио у старту око милион сигурних гласова, уводећи дискриминацију у право!
Јасно је да флоскула о бризи државе за најсиромашније становништво, ако се уведе претпоставка да реално нико у Србији не може да живи од 25.000 пензије ако нема додатне изворе финасирања ( сеоска домаћинства, приватан бизнис, сива економија, додатни рад итд), једноставно не може да издржи критику логике!
Још опаснија последица Закона о привременом уређивању начина исплате пензија јесте увођење у политички живот праксу по којој је имовина грађана власништво државе која може, путем инструмената парламентарне демократије да одузима део или сву имовину једној групи грађана и даје је другој групи грађана и на тај начи ствара социјалне тензије које воде грађанским немирима!
Овај процес се већ дешава у Србији, али због медијског мрака о томе се мало зна. Пензионери, којима се пензија „повећава“ почели су да сматрају да имају законито и право на део пензије других пензионера и све су гласнији у својим захтевима!
Овако створено стање правне анархије има последице и на међународни кредибилитет Србије. Најтеже последице су у имплемнтацији процеса придруживања Србије ЕУ, односно отварању преговора о Поглављима 23. и 24, о којима не може бити речи док траје овакво бесправље!
Јасно је да Европска Унија неће да прими у своје чланство државу која нема независну законодавну, судску и извршну власт и којој би се само на леђа натоварили проблеми настали неодговорним вођењем државе.
Коначно, јасно се поставља и питање – да ли српској политикратији одговара правно уређена држава? На основу свега, јасно је да не одговара, и да актуелна гарнитура настоји да што дуже одржи „статус кво“, користећи проблем Косова као круцијалног џокера у пацификација маса према режиму Александра Вучића.
Организовани бунт пензионера, које су сви издали, у првом реду ПУПС са Јованом др. Кркобабићем на челу, постаје неминовност српске политичке сцене. Хоће ли организована пљачка дела пензионера Србије имати расплет на не баш миран начин, јер владајућа гарнитура није у стању нити жели да понуди друго решење, остаје да видимо!
http://arsenijes.blogspot.rs/
