Т У Ж Б А
Ради поништења Решења Републичког
фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Дирекција фонда, Београд, број
01-02/181.6.3 994/17 од 22.02.2017.
године
(у два примерка, са два прилога и три доказа)
Горе наведеним утуженим Решењем, које је тужиоцу уручено
15.03.2017.године, одбијена је његова жалба на Решење РФ ПИО филијала Ниш број
181.6.2/345 од 30.11.2016.године.
Првостепени
орган је тим решењем тужиоцу ускладио пензију за 6,57%, а не за 11,06%, са следећим образложењем: „Овако
утврђена пензија, усклађена почев од 01.01.2008. године за 4,21% по Одлуци о
усклађивању војних пензија за 2007. годину („Службени војни лист“, број
13/2008), ванредно се усклађује од 01.01.2008. године за 6,57%, чиме се обезбеђује
да укупно усклађивање пензије на месец децембар 2007. износи 11,06%, у складу
са чланом 75. Закона („Службени гласник РС“, број 85/05), а у вези члана 193.
став 1. Закона о Војсци Србије („Службени гласник РС“, бр. 116/07, 88/09,
101/10 – др. закон и 10/15), ...“.
(ово је цитат из образложења утуженог Решења).
Имајући у виду овакво
образложење тужилац подноси тужбу због:
-
Повреде правила поступка,
-
Погрешно и непотпуног утврђеног
чињеничног стања и
-
Погрешне примене материјалног права,
и оспорава
утужено решење у целости.
Недвосмислено се може закључити да је Одлука о усклађивању војних пензија за
2007.годину (Службени Војни лист бр. 13/2008), која је представљала РЕДОВНО усклађивање за 2007.годину и односила се само на војне
пензионере, у образложењу утуженог Решења представљена као саставни део ВАНРЕДНОГ усклађивања пензија за
2008.годину, а које се односило на све пензионере у Србији.
Доказ 1: Фотокопија Одлуке о
усклађивању војних пензија за 2007.годину
Ово је
урађено без икаквог правног основа. Позивање на члан 193 став 1 Закона о Војсци
Србије, а при том не разматрати и став 2 истог члана, је својеврсна
манипулација и правно насиље. Одредбом члана 193 став 2 Закона о Војсци Србије
прописана је следећа обавеза Владе Републике Србије, а тиме Министра одбране,
цитирам: " Влада Републике Србије у року од 90 дана од дана ступања на
снагу овог закона донеће акт којим ће
уредити начин, поступак и динамику измирења доспелих, а неизмирених обавеза
према корисницима војних пензија, које су настале по прописима из пензијског и
инвалидског осигурања војних осигураника до ступања на снагу овог закона." Износ
од 4,21% је исплаћен на основу Одлуке о
усклађивању војних пензија за 2007.годину која није могла бити донета на
основу одредбе члана 193 став 1 Закона о Војсци Србије, већ само на основу
става 2 истог члана. У сваком случају није донета на основу Закона о ПИО и нема
никакве везе са ванредним усклађивањем пензија у износу од 11,06% почев од
01.01.2008.године, па се износ од 4,21% ни по ком разумљивом и правном основу
не може доводити у везу са износом од 11,06%. И оно што је најважније та Одлука није уопште предмет овог спора.
Међутим, тужени по сваку цену, противправно, жели да је представи као део
ванредног повећања пензија.
Првостепени орган узима себи за право да
горе поменуту Одлуку МО, о усклађивању војних пензија за 2007.годину, практично стави ван снаге. Та Одлука је
донета на основу војних прописа и стечених
права у систему војног ПИО, док је Решење 01 број 181-431/08 од
25.01.2008.године (Службени гласник РС бр.20/2008), о ванредном усклађивању
пензија за 11,06% за 2008.годину, донето у потпуно другом систему ПИО, тзв.
цивилном сектору. Нема никаквих додирних
тачака између та два наведена акта. Донела су их овлашћена лица јер су их
на то обавезивали различити Закони. Закон о ПИО с једне стране, а Закон о
Војсци Југославије и Закон о Војсци Србије с друге стране. Оба акта су потпуно
легитимна и легална. Ни у једном од њих се не помиње проценат од 6,57. То је
произвољна конструкција која нема основа у тим актима нити у законима на основу
којих су донета поменута акта. Зато је потпуно неразумљиво, у правном смислу,
како су та два акта суштински спојена у
један. Да ли је укинут акт МО или је умањено оно што је прописано актом о
ванредном увећању пензија? Шта год да је урађено, правни основ за тако нешто не
постоји нити га првостепени орган наводи у ожалбеном Решењу, нити то објашњава
Дирекција фонда као другостепени орган у утуженом Решењу. Дакле, нема одговора
на суштинско питање: Зашто сви пензионери у Србији остварују право на ванредно
увећање пензија од 11,06%, а војни пензионери остварују право на ванредно
увећање пензија од 6,57%? На основу ког прописа је тако урађено? Везивање
(умањивање) права на ванредно усклађивање пензија за 2008.годину за право на
редовно усклађивање војних пензија за 2007. годину само за војне пензионере,
представља кршење права војних пензионера на једнаку правну заштиту. А, ако се каже да су и војним
пензионерима усклађене пензије ванредно за 11,06%, то значи само једно. А то
је, да је Одлука МО о редовном
усклађивању војних пензија за 2007.годину противправно
укинута и стављена ван снаге. Оба акта су само акти техничко спроведбеног
карактера и они нису правни основ по коме се остварује право на усклађивање
пензије. РФ ПИО је обавезан да их спроводи. И један и други. Никако није смео
да их укида или преиспитује. То није смела да ради ни Влада Србије, поготово не
закључком.
То што је МО
донео свој акт тек у марту 2008.године не може бити од утицаја на то да ли је
тужилац остварио право на друго редовно
годишње усклађивање пензије по војним прописима из ПИО. Теоретски гледано,
могло се десити да МО и не донесе тај акт о усклађивању војних пензија за
2007.годину. То никако не би могло да значи да је тужилац изгубио неко право
због тога, јер га није ни стекао на основу акта МО. Дакле, датум доношења тог
акта је потпуно ирелевантан и не може бити правни основ за остваривање или
губитак овог права. Право на редовно усклађивање војних пензија је стечено право и оно се може умањити, па
и укинути, само на основу Закона којим се то регулише. Закључак Владе Републике
Србије, на који се позива Дирекција,
нема снагу Закона и њиме се не може уређивати та област. Закључком Владе
Р.С. 05 бр. 181-11689/2015. од 30. октобра 2015. године, директно је прекршена
одредба чл.190. и 193. став 1. Закона о Војсци Србије, као и одредбе Устава
Р.С. о владавини права и забрани дискриминације. Закључком Владе Р.С. 05 бр.
181-11689/2015. од 30. октобра 2015. године, корисницима војне пензије је, на
незаконити начин, извршено трајно
умањење стеченог права на одређени проценат старосне пензије који је утврђен
правоснажним решењем. На тај начин, то умањење практично износи 4,21%, а то
ће имати негативан ефекат на сва будућа усклађивања пензије. Закључком Владе
Р.С. 05 бр. 181-11689/2015. од 30. октобра 2015. године, амнестирани су сви надлежни државни органи који нису правилно
схватили, тумачили и извршили веома јасне одредбе само неколико чланова Закона
о Војсци Србије и Закона о ПИО. Корисницима војне пензије је послата јасна
порука да ће се о њиховим правима и даље одлучивати по ставовима а не по
законима.
Усклађивање
војних пензија, на начин како се то препоручује Закључком Владе, у проценту од
6,57 %, је на штету војних пензионера, самим тим и тужиоца, односно не доноси
идентично ванредно усклађивање пензија за 11,06%, у односу на све осигуранике у
оквиру ПИО фонда, почев од 01.01.2008. године, како је то прописано у тачки 1.
Решења о ванредном усклађивању за 11,06%, већ за војне пензионере значи умањење
за 4,21%, чиме су они доведени у неједнак положај у односу на све остале
кориснике пензија у оквиру ПИО фонда. Примена оваквог начина размишљања отвара
једну апсурдну дилему. Да је којим случајем висина ванредног усклађивања
пензија износила 3% уместо 11,06%, да ли би то значило да војни пензионери
морају да врате РФ ПИО износе у висини 1,21%, колико би у том случају износила
разлика између ванредног и редовног усклађивања у „корист фонда“? Суд би морао
да да одговор на ово „питање“ и разреши ову „дилему“.
У све четири
своје кровне Одлуке у овим споровима, Уж-2666/2011 од 22.06.2012. године
(Службени гласник РС бр. 62/2012), Уж-5287/2011 од19.12.2012. године (на сајту
Уставног суда), Уж-8405/2013 од 11.12.2013. године (Службени гласник РС бр.
113/2013) и Уж-2806/2014 од 11.12.2014.године
(на сајту Уставног суда), Уставни
суд је утврдио да корисници војне пензије имају право на ванредно усклађивање
пензија у износу од 11,06%, као и сви други
корисници пензија, а при том није спомињао износ од 4,21%, иако је већ
претходно разматрао Одлуку о усклађивању војних пензија за 2007. годину и
изјаснио се о њој Закључком бр. 1Уп-66/2008 од 08.06.2011. године, не везујући
је ни на какав начин за ванредно усклађивање пензија за 11,06% од
01.01.2008.године. На тај начин, Одлука о усклађивању војних пензија за
2007.годину је остала у правном промету и нико је више не може оспоравати и
преиспитивати у било ком смислу. Сви су дужни не само да је поштују већ и да је
спроводе и примењују. Нажалост, РФ ПИО узима себи за право да фактички укида ту
Одлуку. Правосуђе Републике Србије би коначно морало да стави тачку на овакво
правно насиље и беспримерно непоштовање одлука Уставног суда.
Доказ 2: Фотокопија Закључка Уставног суда
бр. 1Уп-66/2008 од 08.06.2011.године
Исто тако и
Правна управа Министарства одбране, под бројем 201-7/15 од 15.09.2015. године,
проследила је, без икаквих напомена, што значи да се са њим слаже, акт Фонда за
СОВО бр.6866-2 од 10.09.2015. године, у коме је поред осталог наведено: „2. Министар одбране донео је Одлуку о
усклађивању војне пензије 20.марта 2008. године, у вези са чланом 261. Закона о
Војсци Југославије ( '' Службени лист СРЈ '', бр. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99,
2/02 и 37/02 и '' Службени лист СЦГ '' бр. 7/05 и 44/08 ), који је престао да
важи са 1. јануаром 2008. године, јер је ставом 1. овог члана прописано да се
пензије усклађују почетком сваке календарске године и да се, у складу са ставом
2. истог члана пензије усклађују тако што се као пензијски основ за раније
остварене пензије узима плата која припада за одговарајући чин од кога се
одређују остварене у претходној години. Како су подаци о платама били коначни након усвајања завршног рачуна
за 2007. годину стекли су се услови и министар је донео наведену одлуку.“ Ни
једном речју Одлука МО се не доводи у везу са ванредним усклађивањем пензија,
али се уједно даје и одговор зашто је МО донео ту одлуку у марту 2008.године.
Доказ 3: Фотокопија акта Правне управе МО
бр. 201-7/15 од 15.09.2015.године
Као што су сви
цивилни пензионери у Србији током 2007.године стекли право на 2 редовна
повећања пензија, 01.априла и 01.октобра, а затим и 01.јануара право на
ванредно увећање пензија за 11,06%, тако су и војни пензионери стекли право на 2 редовна повећања
пензија за 2007.годину и то, 01.априла 2007.године (са применом од 01.јула
2007.године) и 01.септембра 2007.године (са применом од 01.јануара
2008.године), а затим су стекли право и на ванредно увећање пензија за 11,06%,
такође од 01.јануара 2008.године. Стицајем околности датуми примене редовног и
ванредног усклађивања пензија за војне пензионере се подударају, али то не
значи да се ова права међусобно искључују.
Став да је увећање од 4,21% део увећања
од 11,06%, нема утемељење ни у праву ни у логици. Најважнија разлика између та
два увећања састоји се у томе што је 4,21% последица законом прописане обавезе, а 11,06% је последица законом предвиђене могућности. Војни
пензионери би, као што и јесу, по војним прописима, свакако остварили право на увећање пензије од 4,21% од
01.01.2008.године чак и у случају да се нису стекли услови за ванредно
усклађивање пензија у износу од 11,06% свим пензионерима у Србији од тог истог
датума.
На основу свега изнетог предлажем да Суд
уважи ову тужбу, поништи Решење Дирекције РФ ПИО и у спору пуне јурисдикције
донесе ново, на закону засновано, којим ће тужиоцу од 01.01.2008.године
ускладити пензију за 11,06%, а не за
6,57% како је то практично одлучено
оспореним Решењима, као и да тужени надокнади тужиоцу трошкове управног спора и
адвокатске трошкове за састав ове тужбе по адвокатској тарифи. То све у року од
15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног
извршења.
У Нишу, 11.04.2017. године Пуномоћник тужиоца,
ТРОШКОВНИК: за састав тужбе износ од 16.500,00 динара
(тарифни број 43. АТ РС);
Прилози:
1.
Пуномоћје за заступање
2.
Фотокопија утуженог решења РФ за
ПИО, Дирекција фонда, Београд,
број 01-02/181.6.3 994/17 од 22.02.2017.године
Докази:
1.
Фотокопија Одлуке о усклађивању
војних пензија за 2007.годину
2.
Фотокопија Закључка Уставног суда
бр. 1Уп-66/2008 од 08.06.2011.године
3.
Фотокопија
акта Правне управе МО бр. 201-7/15 од 15.09.2015.године
Нема коментара:
Постави коментар