Kodokuši (usamljena smrt) – japanski pojam koji ne bi trebalo da se odomaći kod nas

Kodokuši znači „usamljena smrt“. Ljudi koji su deo priče o kodokušiju jesu ljudi koji su osećali toliku usamljenost, da su u jednom momentu odustali od života.

Pišemo često o usamljenosti i izolovanosti starijih ljudi jer je ovo problem koji će biti sve izraženiji ukoliko ne promenimo nešto u sopstvenom društvu.

• Tekstovi o usamljenosti na Penzinu

Pišemo često o životu i problemima starih u Japanu jer je Japan jedna od nacija koja stari ubrzano, ali i zato jer se na iskustvu Japana može učiti.

• Tekstovi o Japanu na Penzinu

U ovom tekstu vas upoznajemo sa japanskim pojmom kodokuši zato što se nadamo da ćemo izbeći potrebu za njegovim usvajanjem ili za pronalaženjem adekvatnog prevoda u srpskom jeziku.

Kodokuši znači „usamljena smrt“. Kažu da svi umiremo sami, ali ljudi koji su deo priče o kodokušiju jesu ljudi koji su živeli u tolikoj izolaciji i koji su osećali toliku usamljenost, da su u jednom momentu odustali od života.

Različiti su tačni (zvanični) uzroci smrti kod ovih ljudi, ali je zajedničko svima da, dugo nakon časa smrti, njihova tela nisu otkrivena. Radi se o nedeljama, pa čak i mesecima.

Ovaj fenomen je dobio ime ranih 80-ih godina XX veka, ali se smatra da je od Velikog zemljotresa Hanšin 1995. godine, kada su hiljade starijih Japanaca preseljeni u privremeni smeštaj, on postao široko rasprostranjen.

• Odbijanje starih da se evakuišu

Ne zna se i teško je utvrditi tačno koliko smrtnih slučajeva spada u kodokuši, ali je zabrinjavajuće to što njihov broj evidentno raste. Japanska nacionalna radiotelevizijska mreža izvestila je da je 2009. godine bilo 32.000 slučajeva kodokušija.

Ovi ljudi izgube kontakt sa društvom, izoluju se, zapuste higijenu, postanu depresivni i na kraju prestanu i da jedu. Neki od njih se smrznu tokom zime jer ne mogu da priušte grejanje, a suviše su ponosni da traže pomoć. Neki jednostavno umru usled postojećeg zdravstvenog problema koji se ne leči.

To su ljudi od 50 do 70 godina i većinom su muškarci. Za razliku od žena, muškarcima je izgleda teže da se ponovo uklope u zajednicu kada žive sami. Sa druge strane, nije reč o baš najstarijem delu stanovništva.

Reč je uglavnom o muškarcima starije generacije koji su bili radno aktivni u doba japanskog ekonomskog buma. Oni su ceo svoj život posvetili poslu, žrtvujući sve druge aspekte života, pa i porodicu. Nakon usporavanja japanske privrede tokom 90-ih godina XX veka, oni su ili prelazili na slabije plaćene poslove, ili su se vremenom penzionisali.

Ostavši bez posla koji im je bio sve, izgubivši status, gubili su i osećaj identiteta. Ti ljudi se onda povlače u sebe, klone se zajednice, izbegavaju kontakt. Umiru bez volje za životom, a njihova tela najčešće ne otkrivaju rođaci ili bliske osobe, jer ih i nema u njihovim životima, već razni službenici ili stanodavci.

Ovaj fenomen je toliko rasprostranjen u Japanu da već postoji i relativno razvijena branša onih koji čiste stambeni prostor u kome je pronađen kodokuši. Ovi profesionalci sortiraju lične stvari preminule osobe. Vrednosti se daju rođacima ili, ako oni ne postoje, prodaju, a deo se spaljuje.

Kompletno se čisti prostor koji je uglavnom veoma zagađen, a pomoću raznih hemikalija neutrališu se neprijatni mirisi. Ovo rade čitavi timovi ljudi, a čišćenje traje makar ceo dan, a često i čitavu sedmicu.

Dešava se da ovi timovi budu pozvani i da počiste nakon kodokuši slučaja mlađe osobe. U Japanu, mlade osobe koje se potpuno povlače od sveta nazivaju hikikomori („zatvoren u svoj svet“). U ekstremnim slučajevima, i hikikomori može da dovede do kodokušija.Ipak, ovaj fenomen se uglavnom vezuje za starije.

Pre nego što pomislite da se svašta dešava u Japanu što kod nas ne može ni da se zamisli, podsećamo na onu priču da svaki drugi Japanac nosi dioptrijske naočare ne zato što Japanci slabije vide od Balkanaca, već zato što su, za razliku od nas, oni svesni svog problema i rešavaju ga.

Tako je i sa fenomenom kodokušija. Oni su još pre 30-ak godina primetili problem. Tada on nije bio razvijeniji nego kod nas trenutno. Treba učiti na njihovom primeru i tražiti rešenje, a ne žmuriti pred rastućim problemom.

Iako se zalažemo za razvitak tzv. srebrne ekonomije, zaista mislimo da bi trebalo da izbegnemo pojavu specijalizovanih zanimanja kao što je čistač prostora nakon „usamljene smrti“.

• Kako srebrnu ekonomiju pretvoriti u prednost budućeg sveta (serijal tekstova)
• Nove ideje za novo doba

Izvori: Wikipedia, The New York Times, Quarz, Japan Realm, Roads & Kingdoms

Podelite:

Kako javlja Zlatko Sobot u Opstini Novi Beograd doci ce do prekrajanja Skupstine opstine sa brojem odbornika.Neki broj  koji se razmatra je 25 ukupno u Skupstini opstine.Kako ce se odraziti na  Pups, nezna se.Velika vecina partija gubi svoju moc takvom odlukom Grada.U gradskoj skupstini broj treba da bude oko 62 odbornika.
Inace sadasnji predsednik opstine Aleksandar Sapic ucestalo zove Opstinski odbor Pupsa i njegove predstavnike i lobira za svoju gradjansku koaliciju da se formira opstinska vecina koju je OO Pupsa vec napustio nezadovoljan radom i dogovorima koji se nepostuju.

pismo sindikata

Sindikat penzionera: PUPS više ne postoji

Blic | 21. 06. 2015. - 20:58h | Komentara: 15

U otvorenom pismu javnosti Sindikat penzionera Srbije danas je uputio niz oštrih kritika na račun Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) i "Krkobabića Drugog" između ostalog navodeći da na sledećim izborima dolazi vreme za naplatu izdaje svojih glasača.

"Građani Srbije, a pre svega razočarani penzioneri, ali i svi ostali - gledali su na televiziji (10. maja) tužni skup nekolicine prevaranata na proslavi 10. godišnjice od osnivanja PUPS-a, odnosno ono što je od te kvazipolitičke partije preostalo.

Penzioneri su sa ogorčenjem mogli da se prisećaju izjava Krkobabića Drugog iz marta 2014., dok je još bio sledbenik svog pokojnog oca kada je rekao: "Nema ni smanjenja, ni zamrzavanja, to je sveto pismo za penzionere Srbije."

Sećali su se da se penzije nisu dirale dok je bio živ Krkobabić Prvi koji je uvek žestoko negodovao kada bi neko spomenuo smanjenje penzija.

Međutim, njegov sin Krkobabić Drugi prvo gleda svoj džep, a potom i džepove klike koja ga okružuje i podržava, a za penzionere ga više nije briga.

Kao papagaj u svim govorancijama i intervjuima ponavlja iste gluposti, jer nezna šta bi novo imao da kaže. "Niko iz PUPS-a neće biti parničar, pogotovo parničar sa svojom državom... sa njom ne možemo da se sudimo..."

Niko ga nije ni prisiljavao da se sudi, mogao je, a nije, da priupita Ustavni sud, kao što je to uradilo Udruženje sindikata penzionera Srbije, da li je Zakon o umanjenju penzija u skladu sa Ustavom Srbije, ili nije.

A da je taj Zakon neustavan svima je u Srbiji jasno, ako ni zbog čega drugog, ono baš zbog ćutanja Ustavnog suda.

Zato, Partija ujedinjenih penzionera Srbije više i ne postoji. Niko u medijima nije pročitao ili čuo vest da se PUPS javno i otvoreno usprotivio umanjenju penzija?

Čak i da je hteo da se usprotivi, Krkobabić Drugi, sin pokojnog Jovana i sadašnji lider PUPS-a, to sigurno ne bi učinio jer bi mu o koncu visila direktorska fotelja u “PTT Srbija”.

Zašto bi se kockao sa svojom, ali i foteljom Krkobabića Trećeg?

Izgleda da licemerju Milana Krkobabića nema kraja?

Shvatiće ostaci PUPS-a, ako u međuvremenu ne očiste svoju vrhušku i smene Krkobabića Drugog, da na sledećim izborima dolazi vreme za naplatu izdaje svojih glasača.

Ali, imajući u vidu kakvo se privatno društvance ugnezdilo u rukovodstvu PUPS-a, pre će se desiti da za predsednika dovedu Krkobabića Trećeg - visokog funkcionera u Privrednoj komori" zaključuje se u pismu koje potpisuje Izvršni odbor Sindikata penzionera Srbije.

Razlike između najveće i najniže penzije veće su od deset puta. Šest penzionera u Srbiji mesečno prima između 110.000 i 120.000 dinara, što je i 12 puta iznad najniže penzije na koju je prinuđeno oko pola miliona najstarijih građana.

• Više o penzijama u Srbiji čitajte na Penzinu!

Penzionerima sa najvišim primanjima na svakih mesec dana na račun leže i pet puta više novca nego onima koji inkasiraju prosek od 23.169 dinara. Najniža penzija iz redova zaposlenih je 13.288 dinara, a kod kategorije poljoprivrednika oko 10.000 dinara.

---

Prosečna penzija u gradovima Srbije:

• 23.169 – prosečna penzija u Srbiji

• Beograd 29.143
• Novi Sad 27.787
• Vrbas 25.124
• Subotica 24.176
• Zrenjanin 24.087

• Vršac 23.494
• Kragujevac 21.050
• Smederevo 20.114
• Pirot 19.433
• Šabac 18.387

---

Procenjuje se da najveće penzije primaju pripadnici policije, i to penzioneri iz kategorije specijalaca, koji su pri obračunu birali po deset najboljih uzastopnih godina radnog staža.

Najdebljim čekovima mogu da se pohvale i vojni obaveštajci, ali i nekadašnji radnici Uprave za krivične sankcije, bivši radnici saveznih ministarstava… Po proseku se visoko kotiraju i akademici.

---

Statistike penzija u Srbiji

Iznos penzije

Do 10.000
10.000 – 15.000
15.000 – 20.000
20.000 – 25.000
25.000 – 28.000
28.000 – 30.000
30.000 – 35.000
35.000 – 40.000
40.000 – 45.000
45.000 – 50.000
50.000 – 60.000
60.000 – 90.000
90.000 – 100.000
100.000 – 110.000
110.000 – 120.000

broj korisnika

130.235
399.522
250.441
264.065
161.366
94.237
178.317
108.296
59.263
39.263
37.767
17.851
299
3
3

% korisnika

7,5
22,9
14,4
15,2
9,3
5,4
10,2
6,2
3,4
2,3
2,1
1
–
–
–

---

U Srbiji je trenutno nešto više od 1,7 miliona penzionera. Najsiromašniji su novopazarski penzioneri sa prosečnim primanjima od 16.590 dinara. Sa 29.143 dinara, odnosno 27.787 mogu se pohvaliti Beograđani i Novosađani čiji prosek važi za najbolji u državi, piše Suzana Lakić za Blic.

Čujemo primere iz celog sveta, ali i iz Srbije, kada najbliže osobe ne prijavljuju smrt svojih bližnjih kako bi njihova penzija nastavila da pristiže. Kako PIO Fond može da zna da li je korisnik penzije ili naknada – preminuo? Kakva je kontrola ovakvih slučajeva u Srbiji...

---

Primeri iz sveta i regiona…

Jedna Japanka uhapšena je početkom juna pošto je otkriveno da je primala penziju svojih roditelja preminulih pre pola veka, objavila je tamošnja policija. Mitsue Suzuki (86 godina) tako je u džep, tokom ovih 50 godina, stavila 375.000 evra.

Jedna 58-godišnja Zagrepčanka je do 2014. godine, (30 godina varala državu primajući penziju pokojnog muža), ubedivši tamošnji PIO fond da je s njim još u braku. Uz izjavu dva svedoka uverila je nadležne da je s njim bila sve do njegove smrti, iako je on umro 1984. godine i na osnovu toga tražila porodičnu penziju. Oštetila je penzijski fond za 130.000 evra.

Da li i kako naš penzijski fond uspeva da otkrije ovakve prevare i da li prevaranti u ovakvim situacijama moraju da vrate nezakonito uzet novac i šta ako nemaju drugih primanja da vrate ukradeno?

Jelica Timotijević, direktor Sektora za odnose s javnošću u PIO fondu, objašnjava da Fond ne može direktno da sazna da li je i kada korisnik penzije preminuo. Do takvih podataka dolazi na razne načine.

– Zakon obavezuje matičara da obavesti Fond PIO o smrti penzionera u roku od tri dana od dana izdavanja izvoda iz matične knjige umrlih. Na taj način se obustavlja dalja isplata penzija i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Kako koji put od matičara ne dobijemo takve informacije u zakonskom roku, jer izvod iz knjige preminulih stigne sa zakašnjenjem ili nikada, Fond nema drugih načina da sazna da li je neko preminuo, a njegovi naslednici nastavili da primaju njegovu penziju – objašnjava Timotijevićeva.

Još, ipak, nije zaboravljen slučaj od pre dve godine, kada je Aleksandar Š. iz Bora punih 18 meseci krio beživotno telo svog oca kako bi i dalje podizao njegovu penziju.

U Fondu PIO potvrđuju da je ovo drastičan primer, ali navode da njihova pravna služba, o broju ovakvih primera, ne vodi nikakvu zvaničnu evidenciju. U Fondu PIO kažu da zahteve za povraćajem novca podnosi svaka filijala pojedinačno i to po „strogo definisanoj proceduri”.

Do 2013. Fond je mogao da uparuje podatke sa poslovnim bankama koje isplaćuju penzije, sa MUP-om ili sa statističkim zavodom. To je bio, kaže ona, način da se spreče zloupotrebe koje nisu retke.

– Najčešće se događalo da naslednici ili osoba koja ima ovlašćenje za tekući račun korisnika penzije, po nekoliko meseci ili čak i godina posle smrti penzionera, nesmetano sa bankomata, ili uz ovlašćenje podiže njegovu penziju iz banke i na taj način šteti Fond, koji nema saznanje da je korisnik preminuo – objašnjava Timotijevićeva.

Ona kaže, da je činjenica da mnogi penzioneri žive sami, neki su bolesni, nepokretni ili teško pokretni, tako da ovlašćuju bliže ili dalje srodnike, pa čak i komšije da za njih podižu penziju, što je legalno. Ovo ovlašćenje važi godinu dana i mora se obnavljati.

– U praksi se, međutim, pokazalo da pojedini od tih ovlašćenih ili onih koji imaju karticu i „PIN kod” za bankomat, nesmetano i posle smrti penzionera nastave sa podizanjem njihovih penzija umesto da obaveste nadležnu filijalu Fonda o tome, kako bi isplata penzije bila obustavljena i ne bi došlo do preplate koja mora da se vrati. Sada je toga sve manje, ali se ipak i takve stvari događaju – kaže Timotijevićeva.

Pre nekoliko godina zabeležen je, međutim, slučaj penzionera koji je duže bio van zemlje, pa niko nije podizao novac sa njegovog računa, tako da je prilikom povratka prvo morao da dokaže svoj identitet da bi mu bile isplaćene penzije za period boravka van zemlje.

– Da je Fond blagovremeno imao informaciju da je čovek odsutan, ne bi privremeno obustavljao isplatu penzije, kaže ona.

Jedan od najčešćih načina da se sazna za smrt penzionera je kada porodica dođe da naplati pogrebne troškove, kao i povraćaj penzije koju na povratnici evidentira poštar u slučaju isplate penzije na kućnu adresu.

– Kada bi svi primenjivali zakon i obaveštavali Fond o preminulima na vreme, nikada ne bi ni došao u situaciju da na posredan način saznaje ovakve stvari koje su važne za poslovanje Fonda i brigu o budžetskim sredstvima, zaključuje Timotijevićeva.

Tekst u potpunosti preuzet sa sajta Politika, autor: J. Petrović-Stojanović

jos jedan slucaj umiranja penzionera od gladi

Baki Zorici je hranu donosio taksista, a kada mu je rekla da više ne dolazi - umrla je od gladi

M. Kosanović | 12. 06. 2015. - 20:21h | Foto: M.K. | Komentara: 43

Beživotno telo Zorice Stefanović (80) pronađeno je juče u njenom stanu u Pribojskoj 19 na Karaburmi.

Živela sama: Vatrogasci preko terase ušli u stan u Pribojskoj

Zabrinute komšije više od mesec dana nisu videle nesrećnu baku, a tokom dana je zgradom počeo da se širi nesnosan miris.

Kako su pretpostavili da je baka koja se teško kretala i živela sama preminula, pozvali su policiju.

Patrola je došla, ali su policajci rekli da nemaju ovlašćenja da razvale bravu da bi potvrdili sumnje komšija.

Staričin prvi komšija je samoinicijativno prešao na njenu terasu na prvom spratu zgrade i ugledao nepomično telo starice.

Ubrzo su na lice mesta došli Hitna pomoć i vatrogasci koji su se merdevinama popeli do terase, obili prozore i otključali vrata lekarima koji su konstatovali da je nesrećna baka umrla pre skoro mesec dana.

Zorica u Srbiji nije imala rodbine, a hranu joj je do pre nekoliko meseci kupovao lokalni taksista, međutim komšije kažu da mu je ona pre dva meseca rekla da više ne dolazi, pa se sumnja da je nesrećna žena preminula od gladi.

Oni dodaju i da je starici zbog neplaćenih računa u aprilu isključena i struja u stanu.

Vrhovni sud Grčke poništio smanjenje penzija jer je protivustavno

Vrhovni sud Grčke poništio smanjenje penzija jer je protivustavno

Beta | 11. 06. 2015. - 00:05h | Foto: Reuters - Ilustracija | Komentara: 9
Vrhovni upravni sud Grčke - Državni savet u sredu je naložio Vladi čija je kasa prazna, da poništi odluku o smanjenju penzija iz 2012. godine jer je neustavna, a bila je deo politike štednje koja je uslov za isplatu međunarodne kreditne pomoći grčkoj državi.


Odluka najvišeg organa upravnog pravosuđa, očekivana mesecima, iskomplikovaće posao vladi Aleksisa Ciprasa koji čeka hitna sredstva od poverilaca, a pred njim su i njihovi novi zahtevi za budžetske uštede.

Odluka Državnog saveta nema retroaktivno dejstvo, ali zahteva da se osnovne i dopunske penzije vrate na nivo iz jeseni 2012. godine, pre no što su novembra te godine zakonom penzije smanjene za pet do 10%.

Mnogi penzioneri i njihova udruženja podneli su žalbu na taj zakon kojem su prethodila druga smanjenja penzija.

Grčki Državni savet je primio mnogobrojne žalbe na mere štednje Vlade, donošene često pod pritiskom i po hitnoj proceduri, od 2010. godine, od kada izbegava bankrot zahvaljujući međunarodnoj finansijskoj pomoći.

Isti sud je 2014. godine poništio smanjenje plata uniformisanih službenika - policajaca, vojnika, vatrogasaca i pomorskog osoblja.

Prethodna vlada, koalicija desnice i socijalista je imala nekoliko meseci da sprovede tu presudu, ali je plate samo delimično povećala, navodeći kao razlog budžetska ograničenja.

Po grčkom sajtu za ekonomske informacije Macropolis, presuda o penzijama će koštati državu između 1,2 i 1,5 milijarde evra godišnje.

Reforma penzionog sistema je među spornim tačkama tekućih pregovora Grčke i njenih kreditora za odobravanje isplate 7,2 milijarde evra, poslednje tranše kreditne pomoći iz sadašnjeg plana iz marta 2012. godine.