”Време је да Србија буде кројена по мери вредне већине”

 

Зашто толико младих образованих људи напушта Србију, да ли им је место у политици и како могу да врате своју државу?

 Миљана Павков

Др Нада Табш, чланица представништва Српске лиге, је клинички ембриолог и први сертификовани стручњак Европског удружења за фертилитет и стерилитет. У политику је ушла професионално и приватно остварена, као признат доктор и стручњак, мајка, супруга, бака. Током читаве каријере одолевала је неретко јаким притисцима да постане члан неке партије, од Савеза комуниста, до Демократске странке. 

”Знајући кроз шта сам ја прошла у својој каријери, знајући колико је младих, генијалних људи било буквално натерано да заувек напусти Србију, схватила сам да ми морамо преузети реч и да се вредни и стручни морају узети реч. Јер, ако ми ћутимо, ко ће онда да говори? Ако ми не будемо доносили идеје и борили се за боље, ко ће? То није само наше право, већ и обавеза.”

Госпођа Табш сматра да је неопходно да вредни људи остану у својој земљи и покушају да је промене.

”Ствари су, заправо, врло једноставне: ако нешто не ваља и ако су ствари наопако постављене и неправедне према вама, неће се исправити саме, нити ће их исправити неко трећи. Можете, дакле, да кукате, да бежите или да их мењате. Особина вредних људи није ни кукање ни бежање, па је онда избор крајње јасан. Верујем да је у земљи будућност и да људи који су негде могли бити елита и финансијском и у статусном смислу без било какве бриге или проблема, али су остали овде и ухватили се у коштац са друштвеним девијацијама, ставивши своје знање на располагање користи српског друштва.” 

Она даље објашњава да је неопходно да у политици буду стручњаци из различитих области. Ако се ствари поставе како треба, онда политика не прља стручност, а имали смо таквих примера, већ стручност “чисти” политику. Србији је прекопотребна мобилизација стручних и вредних људи који би кренули у један јуриш вредних, наоружаних знањем, умећем, хтењем, честитошћу и ставом.

Нада даље наводи да су се сви ти који брује о развојним шансама трудили да те људе убеде да раде “погрешну” ствар – да је исправно хватати кривине, бити лењ, бежати од посла или изазова, бити нестручан, купити диплому, запослити се преко везе, напредовати преко партијске књижице. Сви ти вредни били су маргинализовани и понижени од стране агресивне партијске мањине, која је поручивала: или нам се приклоните, или пропадните, или идите у другу земљу. Толико дивних, младих, талентованих људи није успело или је успело негде другде, уместо у својој Србији и у свом граду.

 ”Време је да Србија буде кројена по мери те тихе већине вредних људи, да она остане већина, али да престане да буде тиха. Српска лига је глас тих вредних људи и то је наша основна политичка мисија.”

Када се осврнемо на цео период вишепартијског система, последњих 25 година, примећујемо тренд смене партија на власти, али се личности готово и не мењају. Исти људи воде Србију, а чини се као да не видимо никакав напредак, живимо све горе.

 ”Без идеје, без визије, без стратегије и храбрости, уз недефинисане националне интересе, воде нас или у провалије, или ако смо “срећније руке”, у ћорсокаке. Они су у Србији посејали безнађе, беду, апатију и хаос, мењајући притом дресове, али чувајући исту игру – промашену политику, превазиђену идеју и погрешне људе као промотере те идеје.”