?

Penzioneri Srbije prikupljaju potpise protiv poreza na imovinu

Udruženje sindikata penzionera Srbije najavilo je danas da će uskoro početi da prikuplja potpise građana za ukidanje ili smanjenje poreza na imovinu, jer je smatraju da je neopravdano visok.

Članovi tog udruženja su na konferenciji za novinare u Beogradu kazali da očekuju da će prikupiti najmanje milion potpisa, i predati ih Skupštini Srbije, kao inicijativ za izmenu Zakona o porezu na imovinu.

"Paradoksalno je da se u Srbiji, zemlji sa jednim od najnižih standarda u Evropi, plaćaju najveći porezi na imovinu, a pre svega na stanove u kojima živi porodica poreskog obeznika", rekao je predsednik Sindikata penzionera Srbije Mihajlo Radović.

On je naveo da se u velikom broju evropskih zemalja uopšte ne plaća porez na imovinu, a tamo gde se plaća, znatno je manja poreska stopa.

Radović je ukazao da penzioneri protestuju jer vlast u Srbiji "globi sopstveni narod", pritom se pravdajući da je dobila ogromno poverenje tog naroda.

Sindikati penzionera su zatražili i povlačenje nedavno usvojenog Zakona o hipoteci jer smatraju da će njegova primena veliki broj ljudi ostaviti bez krova nad glavom.

Tim zakonom, kako je ocenjeno, pojednostavljen je hipotekarani postupak kako bi banke lakše i brže mogle da vansudskim putem aktiviraju hipoteku na imovini dužnika, što će "ojaditi" pre svega one građane koji su uzeli stambene kredite u švajcarskim francima.

"Vlast u Srbiji pregovara s bogatim biznismenima i tajkunima, i oprašta im dugove, a građane kojima su smanjene plate i penzije, nerazumnim zakonima dovodi u situaciju da ostaju bez stanova", kazao je predsednik Udruženja sindikata penzionera Milorad Vujasinović.

*Izvor: Beta

Ne daju penzije Srbima! M. FILIPOVIĆ | 09. jul 2015. 07:32 | Komentara: 2 Dug Federacije BiH prema Srpskoj, zbog odbijanja isplate, dostigao 947,4 miliona KM. Upućeno pismo Mladenu Ivaniću da otvori ovu temu na sednici Predsedništva

Ukupan dug Federacije BiH prema Srpskoj, zbog višegodišnjeg odbijanja da isplaćuju penzije ljudima koji su u ovom entitetu stekli pravo na penziju, a sada žive u RS, dostigao je iznos od 947,4 miliona maraka!

Ovu informaciju "Novostima" je u sredu potvrdio portparol Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja RS Tihomir Joksimović koji je naglasio da Srpska, zbog ovakve diskriminatorske prakse, mesečno trpi štetu od 6,5 miliona maraka koliko isplaćuje za 18.000 ovakvih korisnika.

- Ova praksa i arogancija Federacije BiH i njihovog Fonda penzijskog osiguranja je nedopustiva, jer uporno krše univerzalni princip po kojem se penzija isplaćuje tamo gde je i stečena. To je evropski i regionalni princip koji svi poštuju - rekao je Joksimović.

Fond PIO RS iscrpeo je sve pravne mogućnosti pred domaćim pravosuđem kako bi ukinuo ovu praksu. Njihove tužbe pred svim domaćim pravosudnim instancama, od osnovnog do Ustavnog suda BiH su - odbačene.

Upućeni kažu da je reč o neviđenom pravnom presedanu, jer su ovi ljudi pravo na penziju ostvarili još pre rata na području današnje FBiH koja, po svim međunarodnim konvencijama, mora da preuzme ovu obavezu.

BROJKE
947,4 miliona KM ukupan dug FBiH
18.675 trenutni broj korisnika
6,5 miliona KM mesečni trošak RS

Jedini lek je, kaže Joksimović, politički dogovor o ovom pitanju, jer Srpska, do sada, trpi gubitak od gotovo pola godišnjeg budžeta.

- Najviše političke institucije moraju jednom zauvek da reše ovaj problem. Argument Sarajeva da bi FBiH isplatom ovog duga bankrotirala ne stoji - rekao je on.

Najnoviju inicijativu za rešavanje ovog problema pokrenuo je lider Partije ujedinjenih penzionera RS Ilija Stevančević koji je zatražio od predsedavajućeg Predsedništva BiH Mladena Ivanića da na jednoj od narednih sednica Predsedništva na dnevni red uvrsti ovu temu.

- Iz Ivanićevog kabineta dobili smo uveravanja da će Predsedništvo BiH raspravljati o ovoj temi - rekao je Stevančević, za "Novosti".

SASTANAKDelegacija PUP i penzionera u četvrtak će se u Banjaluci sastati sa zamenikom visokog predstavnika u BiH od kojeg će tražiti da se OHR uključi u rešavanje ovog problema. - Cilj je da se ukine sporazum iz 2000. koji je štetan po RS - rekao je Stevančević.

On je dodao da su pismo sa istim zahtevom uputili i predsedavajućem i zameniku predsedavajućeg parlamenta BiH Šefiku Džaferoviću i Mladenu Bosiću, visokom predstavniku u BiH Valentinu Incku, predsedavajućem Saveta ministara BiH Denisu Zvizdiću i ombudsmanu BiH.

- Neshvatljivo je da se 15 godina čeka da ti ljudi ostvare svoja prava, a šteta koja je naneta Fondu PIO RS do sada iznosi oko 940 miliona KM - rekao je Stevančević. On je izrazio očekivanje da će entitetske vlade, koje su i nadležne, pokušati da reše ovo pitanje.

- Sporazum entitetskih vlada iz 2000. je diskriminatorski, jer u njemu piše da će penziju isplaćivati onaj fond na čijem se području zatekao korisnik prava u vreme potpisivanja sporazuma - precizirao je Stevančević.

STRAZBUR PRESUDIOPenzioneri Duško Karanović, Anka Pašalić i Mlađen Šekerović tužili su FBiH zbog ove diskriminatorske prakse pred Sudom za ljudska prava i Strazburu i sudije su donele presudu u njihovu korist. Isplaćene su im sve zaostale penzije iz FBiH.

RS je pre deceniju i po imala obavezu da isplaćuje penzije za čak 38.000 korisnika koji su penziju zaradili u FBiH. Taj broj se zbog smrti penzionera smanjio na 18.675.

Sud u Strazburu je takođe odbacio tužbu Fonda PIO RS, uz konstataciju da samo pojedinci i država BiH mogu da podnesu apelaciju po ovom pitanju.

Sarajevo je predlagalo da se formira jedinstven fond penzijskog osiguranja za ove korisnike, ali je to RS odbila, jer je penzijsko- invalidska zaštita isključivo u nadležnosti entiteta.

RS je u maju isplatila 81,3 miliona KM za penzije za ukupno 248.937 korisnika, od čega je u RS njih 204.891, a izvan RS 44.046. Prosečna penzija za puni radni staž je iznosila 497,90 KM. RS isplaćuje penzije za oko 19.000 korisnika koji žive u Srbiji.

Kako nam saopštava Zlatko Šobot potpredsedenik OO Pups/a Novog Beograda za
plate članova Veća GO Novi Beograd godišnje se izdvaja 21 000 000 dinara iz budzeta
opštine Novi Beograd.Sredstva se trebaju donirati jer mesto člana veća treba da bude ne profitno!
Ta sredstva kako je kazao Zlatko Šobot,mogla bi se upotrebiti za razvoj i obnovu Mesnih zajednica i oplemenjivanje Narodnih biblioteka koje su u samim mesnim zajednicama sa devastiranim fondom knjiga, časopisa i drugih katalogizacija naročito referentnih dela(enciklopedija, leksikon, rečnik, gramatika, pravopis, priručnik, istorijski  pregled, klasično delo umetnosti /kulture, arhivska građa i sl.)

Zlatko Šobot  član veća GO Novi Beograd je ranije najavio sredstva od donacije SAD,ali su ta sredstva sada zamrznuta zbog tehničkih okolnosti a mišljenja je da ne treba čekati donacije već sopstvenim radom i zalaganjem svih zaposlenika u opštini doći do sredstava kroz uštede i donacije i uraditi etapnu obnovu.

Isplata vojnih penzija za jun (jul 2015)

Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republike Srbije objavio je termin isplate vojnih penzija za jun 2015. godine – isplata u julu.

• Svedočenje: Moja vojna penzija u 40 tačaka
• Vojni penzioneri: 40.000 ljudi koje je Srbija stavila van zakona

Isplata vojnih penzija za jun 2015. godine počinje od utorka, 7. jula 2015. godine.

Na Penzinu možete pronaći i mnogo drugih korisnih i zanimljivih informacija:

• 100 tema za 100 godina – 100 razloga da čitate Penzin!
• nađite kontakt najbliže filijale Fonda PIO
• u magazinu Godine odabrane vesti iz zemlje i sveta
• tu je i nedeljni horoskop
• u katalogu Tefter pronađite kontakte apoteka, domova zdravlja, udruženja i klubova…

Nepokretnosti Fonda PIO: iznajmljivanje na novi način

Fond PIO pokreće postupak davanja u zakup objekta Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Žubor„iz Kuršumlijske banje i objekta u Gospodara Vučića u Beogradu, a sa TSC „Zlatar“ počinje novi vid saradnje koji će, možda, biti samo prvi u nizu sličnih

Na 16. sednici Upravnog odbora RF PIO, održanoj 24. juna 2015, usvojene su izmene i dopune Pravilnika o raspolaganju nepokretnostima Fonda PIO.

Nepokretnostima Fonda se, prema Pravilniku, smatraju zemljište, poslovne zgrade, i prostorije, stambene zgrade i stanovi, garaže i garažna mesta i drugi objekti izgrađeni, kupljeni i na drugi način pribavljeni prostori.

Prema poslednjem popisu nepokretna imovina Penzijskog fonda prostire se na 110.000 kvadrata, od čega 43.000 kvadrata Fond koristi kao poslovni prostor za obavljanja sopstvene delatnosti, 20.000 kvadrata dato je udruženjima penzionera, dok 432 kvadrata koriste asocijacije koje učestvuju u radu upravnog odbora.

• Fond PIO protivzakonito finansira PUPS?

Oko 242 kvadrata poslovnog prostora koriste državni organi, gerontološki centri prostiru se na 17.000 kvadratnih metara, stanovi korisnika penzija na 26.000, garaže 744, dok se oko 1.130 kvadrata izdaje u zakup.

• 110.000 kvadrata PIO fonda ne donosi zaradu

Ukupna nefinansijska vrednost imovine – poslovnog prostora na dan 31. decembra 2013. godine, u poslovnim knjigama iznosila je 5.175.726.270 dinara, dok je finansijska vrednost imovine (hartije od vrednosti i udeli), 3.858.025.578 dinara.

• PIO fond – Ima se, može se
• PIO fond baca zaradu? A drugi je stiču

Organizacije, čiji je osnivač država, a nalaze se u siromašnim opštinama Srbije, sve češće od Fonda traže zakup nepokretnosti. Tako je i objekat Fonda PIO na Zlataru već godinu i po dana dat na korišćenje Turističko-sportskoj organizaciji „Zlatar“ iz Nove Varoši.

Na ovoj, junskoj sednici, članovi UO usvojili su i predloge odluka o zaključivanju novog ugovora o poslovnoj saradnji sa TSC „Zlatar“ i to na period od deset godina, počev od dana njegovog zaključenja.

Kako prenosi „Glas osiguranika„, Svetlana Selaković, zamenica direktorke Fonda, u uvodnom izlaganju je na sledeći način objasnila sadržaj ugovora:

„Naš objekat na Zlataru je u poslednjih godinu i po dana dat na korišćenje ugovorom i aneksom ugovora Turističko-sportskoj organizaciji ’Zlatar’ iz Nove Varoši. Sada donosimo potpuno novi ugovor i uređujemo naše odnose na jedan duži period, to je period od 10 godina, gde bi turistička organizacija bila u obavezi da uradi kompletnu tehničku dokumentaciju koja je vezana za sanaciju, adaptaciju i rekonstrukciju našeg objekta, što se odnosi na krov, grejanje, menjanje prozora, fasadu.“

„Tako bismo dobili dobar objekat koji će biti dobro izolovan, čime bi se smanjili troškovi grejanja i troškovi poslovanja. Nakon izrade dokumentacije, na koju Fond daje saglasnost i prati korake u projektovanju i adaptaciji, TO Zlatar bi bila u obavezi da uloži više od milion evra. Uredili smo raskidne uslove u ovom ugovoru tako da ukoliko se ne uredi sve po propisu, ne napravi tehnička dokumentacija, ugovor se odmah raskida.“

„Pošto je turističku organizaciju osnovala jedinica lokalne samouprave, dobili smo od Poreske uprave podatak kolika je tržišna vrednost tog objekta, pa smo tako došli do sume koju su dužni da ulože, a to je negde oko 30 odsto procenjene vrednosti, što je po propisima minimum za ulaganje. Moram da naglasim da je ugovor napravljen tako da ni u jednom trenutku ne može biti štetan za Fond.“

TSC „Zlatar“ se, kako navodi „Politika„, obavezao da se u cilju dovođenja objekta u funkcionalno stanje i puštanja u rad, tokom prvih 12 meseci završi rekonstrukcija zgrade, a minimalna vrednost radova procenjuje se na oko 1,2 miliona evra.

„U budžetu nema para za ovako krupnu investiciju, ali bi sredstva mogla da se obezbede iz fonda kineske razvojne banke, sa čijim predstavnicima se već razgovaralo. Oni su spremni da odobre povoljan kredit i to tako što bi se kineski izvođači, koje bismo angažovali na rekonstrukciji, direktno zadužili kod banke, a opština kao garanciju položila obveznicu“, rekao je predsednik opštine Nova Varoš Dimitrije Paunović.

Uslov ugovora je i da zakupac vlasniku, Fondu PIO, godišnje obezbedi 6.000 pansiona po ceni takozvanog bolesničkog dana, prenosi „Politika“, dok „Glas osiguranika“, koji izdaje Fond PIO, piše: „Kad se steknu uslovi i ukoliko ovo postane zdravstvena ustanova, Fond bi u ovaj objekat slao penzionere na rehabilitaciju.“

• Srpske banje: između penzionera i turista
• Uloženo 500 miliona evra a država bi da privatizuje banje

Upravni odbor Fonda PIO je na ovoj sednici odlučio i da javnim oglašavanjem pokrene postupak za davanje u zakup nepokretnosti objekata Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Žubor“ iz Kuršumlijske banje sa pripadajućim zemljištem. Specijalna bolnica „Žubor” u Kuršumlijskoj banji godinama je u lošem stanju. Bila je opterećena hipotekom Poreske uprave, isključena joj je i struja zbog visokog duga prethodnog korisnika.

Odbor je usvojio i odluku o pokretanju postupka za davanje nepokretnosti u zakup u Beogradu, u Ulici Gospodara Vučića, a reč je o nekadašnjem frizerskom salonu površine 22 kvadratna metra.

Izvori: Glas osiguranika, RTVojvodina, Politika

Fond PIO Srpske: Nismo u krizi. Kako onda penzije kasne 15 dana?

Penzije u Republici Srpskoj u junu mesecu su kasnile više od 15 dana. U Fondu PIO RS tvrde da nisu u krizi, za stanje krive poslodavce neplatiše i ne mogu da daju nikakvu garanciju da će penzije biti redovno i na vreme uplaćivane.

Penzije u Republici Srpskoj su u junu mesecu kasnile više od 15 dana. NovinarSlobodne Evrope 1. jula piše da i tog dana ima penzionera koji još nisu primili od poštara penzijski ček za maj iako u entitetskom penzijskom fondu kažu da su sa isplatama završili par dana pre kraja juna.

U Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja Republike Srpske ističu kako je penzija kasnila zbog slabijeg priliva novca, dok u Udruženju penzionera RS naglašavaju kako neće dozvoliti kašnjenje penzija.

Već mesecima analitičari upozoravaju da četvrt miliona zaposlenih neće moći da isfinansira isti broj penzionera u Republici Srpskoj.

• Federacija BiH i Republika Srpska: penzioni sistem neodrživ

Rukovodstvo Fonda PIO RS zbog slabog priliva sredstava od doprinosa prinuđeno je da se zadužuje kod komercijalnih banaka kako bi penzije bile isplaćene.

I pored toga, u Fondu tvrde da nisu u krizi. Portparol Fonda Tihomir Joksimović rekao je da su penzije kasnile zbog neuobičajeno slabijeg priliva sredstava, okrivivši poslodavce da plate isplaćuju, dok sa doprinosima kasne i do dva meseca. Joksimović nije mogao da kaže hoće li penzije kasniti i narednog meseca.

„Teško je govoriti da li će biti istovjetan priliv kao i prošli mjesec, ili će biti gori ili lošiji, iz prostog razloga jer su ti prilivi neujednačeni. Desilo nam se da je isplata ove posljednje penzije trajala toliko dugo zato što je po osnovu doprinosa prikupljeno 10 miliona maraka manje nego prethodnog mjeseca, bez nekog posebnog razloga, koga prosto ne možete da identifikujete“, naveo je Joksimović.

• Penzijski sistemi država bivše SFRJ – sličnosti i razlike

U Udruženju penzionera Republike Srpske ističu da se mora održati redovnost u isplati penzija. Predsednik Udruženja Rade Rakulj priznaje da je trenutno najbitnije upravo to obezbediti, te da je povišica penzija na dugom štapu.

„Dogovor postoji da penzije moraju ići prije plata. Dakle, nema plata dok se ne isplate penzije“, istakao je Rakulj.

Direktor Fonda PIO RS Mladen Milić nedavno je istakao kako Fond zahteva već tri godine od entitetskih vlasti da se pređe na trezorski sistem isplate penzija, poput budžetskih korisnika. To bi, kaže, omogućilo da se manjak sredstava nadomesti mimo dizanja skupih kredita. Pet penzija bi se moglo isplatiti i ako bi Fondu bio uplaćen i dug od 450 miliona konvertibilnih maraka za neuplaćene doprinose, pa se zahteva i aktivniji rad kontrolnih organa.

Osim privatnih poslodavaca, i javni sektor je veliki dužnik. Samo zdravstvene ustanove u RS, Fondu PIO duguju preko 30 miliona evra za neuplaćene penzijske doprinose.

http://www.slobodnaevropa.org/audio/27104480.html A evo komentara banjalučkih penzionera koje je zabeležila Slobodna Evropa (tonski zapis, kliknite na play za pokretanje)

http://flashvideo.rferl.org/clips/SC/2015/07/01/914b8d5c-83eb-4faf-83f8-1103dde91dc7.mp3?download=1

http://flashvideo.rferl.org/clips/SC/2015/07/01/914b8d5c-83eb-4faf-83f8-1103dde91dc7_hq.mp3?download=1

Kodokuši (usamljena smrt) – japanski pojam koji ne bi trebalo da se odomaći kod nas

Kodokuši znači „usamljena smrt“. Ljudi koji su deo priče o kodokušiju jesu ljudi koji su osećali toliku usamljenost, da su u jednom momentu odustali od života.

Pišemo često o usamljenosti i izolovanosti starijih ljudi jer je ovo problem koji će biti sve izraženiji ukoliko ne promenimo nešto u sopstvenom društvu.

• Tekstovi o usamljenosti na Penzinu

Pišemo često o životu i problemima starih u Japanu jer je Japan jedna od nacija koja stari ubrzano, ali i zato jer se na iskustvu Japana može učiti.

• Tekstovi o Japanu na Penzinu

U ovom tekstu vas upoznajemo sa japanskim pojmom kodokuši zato što se nadamo da ćemo izbeći potrebu za njegovim usvajanjem ili za pronalaženjem adekvatnog prevoda u srpskom jeziku.

Kodokuši znači „usamljena smrt“. Kažu da svi umiremo sami, ali ljudi koji su deo priče o kodokušiju jesu ljudi koji su živeli u tolikoj izolaciji i koji su osećali toliku usamljenost, da su u jednom momentu odustali od života.

Različiti su tačni (zvanični) uzroci smrti kod ovih ljudi, ali je zajedničko svima da, dugo nakon časa smrti, njihova tela nisu otkrivena. Radi se o nedeljama, pa čak i mesecima.

Ovaj fenomen je dobio ime ranih 80-ih godina XX veka, ali se smatra da je od Velikog zemljotresa Hanšin 1995. godine, kada su hiljade starijih Japanaca preseljeni u privremeni smeštaj, on postao široko rasprostranjen.

• Odbijanje starih da se evakuišu

Ne zna se i teško je utvrditi tačno koliko smrtnih slučajeva spada u kodokuši, ali je zabrinjavajuće to što njihov broj evidentno raste. Japanska nacionalna radiotelevizijska mreža izvestila je da je 2009. godine bilo 32.000 slučajeva kodokušija.

Ovi ljudi izgube kontakt sa društvom, izoluju se, zapuste higijenu, postanu depresivni i na kraju prestanu i da jedu. Neki od njih se smrznu tokom zime jer ne mogu da priušte grejanje, a suviše su ponosni da traže pomoć. Neki jednostavno umru usled postojećeg zdravstvenog problema koji se ne leči.

To su ljudi od 50 do 70 godina i većinom su muškarci. Za razliku od žena, muškarcima je izgleda teže da se ponovo uklope u zajednicu kada žive sami. Sa druge strane, nije reč o baš najstarijem delu stanovništva.

Reč je uglavnom o muškarcima starije generacije koji su bili radno aktivni u doba japanskog ekonomskog buma. Oni su ceo svoj život posvetili poslu, žrtvujući sve druge aspekte života, pa i porodicu. Nakon usporavanja japanske privrede tokom 90-ih godina XX veka, oni su ili prelazili na slabije plaćene poslove, ili su se vremenom penzionisali.

Ostavši bez posla koji im je bio sve, izgubivši status, gubili su i osećaj identiteta. Ti ljudi se onda povlače u sebe, klone se zajednice, izbegavaju kontakt. Umiru bez volje za životom, a njihova tela najčešće ne otkrivaju rođaci ili bliske osobe, jer ih i nema u njihovim životima, već razni službenici ili stanodavci.

Ovaj fenomen je toliko rasprostranjen u Japanu da već postoji i relativno razvijena branša onih koji čiste stambeni prostor u kome je pronađen kodokuši. Ovi profesionalci sortiraju lične stvari preminule osobe. Vrednosti se daju rođacima ili, ako oni ne postoje, prodaju, a deo se spaljuje.

Kompletno se čisti prostor koji je uglavnom veoma zagađen, a pomoću raznih hemikalija neutrališu se neprijatni mirisi. Ovo rade čitavi timovi ljudi, a čišćenje traje makar ceo dan, a često i čitavu sedmicu.

Dešava se da ovi timovi budu pozvani i da počiste nakon kodokuši slučaja mlađe osobe. U Japanu, mlade osobe koje se potpuno povlače od sveta nazivaju hikikomori („zatvoren u svoj svet“). U ekstremnim slučajevima, i hikikomori može da dovede do kodokušija.Ipak, ovaj fenomen se uglavnom vezuje za starije.

Pre nego što pomislite da se svašta dešava u Japanu što kod nas ne može ni da se zamisli, podsećamo na onu priču da svaki drugi Japanac nosi dioptrijske naočare ne zato što Japanci slabije vide od Balkanaca, već zato što su, za razliku od nas, oni svesni svog problema i rešavaju ga.

Tako je i sa fenomenom kodokušija. Oni su još pre 30-ak godina primetili problem. Tada on nije bio razvijeniji nego kod nas trenutno. Treba učiti na njihovom primeru i tražiti rešenje, a ne žmuriti pred rastućim problemom.

Iako se zalažemo za razvitak tzv. srebrne ekonomije, zaista mislimo da bi trebalo da izbegnemo pojavu specijalizovanih zanimanja kao što je čistač prostora nakon „usamljene smrti“.

• Kako srebrnu ekonomiju pretvoriti u prednost budućeg sveta (serijal tekstova)
• Nove ideje za novo doba

Izvori: Wikipedia, The New York Times, Quarz, Japan Realm, Roads & Kingdoms

Podelite: