http://www.otvoreniparlament.rs
понедељак, 17. август 2015.
понедељак, 10. август 2015.
ALARMANTNO Evropska unija nema rešenje za 400.000 migranata, pa sabirni centar traži u Srbiji
70.000 migranata ima trenutno u Srbiji, koji prolaze kroz pet centara za tražioce azila
Tako bi u Srbiji uskoro mogao da nikne centar za 400.000 azilanata, otkrio je Stojanović za "Blic" i dodao:
- Kako EU nema rešenje za veliki problem sa migrantima, jedna od mogućnosti je da finansiraju izgradnju velikog centra za migrante. Spekuliše se da EU želi takav centar negde na Balkanu, a da su velike šanse da to bude baš Srbija. Takođe se priča da bi lokacija za centar bila negde na jugu Srbije i da bi takav grad za azilante najverovatnije bio montažnog tipa - otkriva Stojanović za U nema rešenje za veliki problem sa migrantima sa kojim se suočava na svojoj teritoriji, pa ga zato traži na Balkanu, i to možda čak na jugu Srbije, upozorava za "Blic" Momir Stojanović, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost.„Blic“.
On, međutim, ističe da Srbija na to ne bi trebalo da pristane.
- Nadam se da neće biti pritisaka na nas da pristanemo na izgradnju takvog centra, jer ukoliko bi samo petina tih ljudi ostala u Srbiji, to bi bio veliki ekonomski i bezbednosni problem - dodaje Stojanović.
Momir Stojanović
S druge strane, ministar za socijalna pitanja Aleksandar Vulin negira saznanja funkcionera SNS i kaže za „Blic“ da gradnja takvog centra niti je u planu, niti je moguća.
- Srbija nema kapacitete za tako nešto, niti bi ulazila u takav projekat. Mi ispunjavamo svoje međunarodne obaveze kako prema tražiocima azila tako i prema licima koja dolaze iz readmisije. Srbija ne gradi nikakve trajne centre za smeštaj migranata i neće ih graditi - kaže Vulin.
Nenad Ivanišević, zamenik ministra Vulina u Radnoj grupi za migracije, potvrđuje da gradnju takvog centra može da planira samo Vlada Srbije, koja o tome nikada nije razgovarala.
- Naša ideja je da se napravi nekoliko punktova gde će tim ljudima biti pružena pomoć, kao što se već i radi u Subotici, Kanjiži, Preševu - kaže Ivanišević.
Dnevno više od 1.000 emigranata uđe u Srbiju, a najnovije procene govore da ih u Srbiji sada ima oko 70.000. Oni prolaze kroz pet centara za tražioce azila.
понедељак, 3. август 2015.
Srbija: Struja poskupela za 12 odsto
Prosečan mesečni račun za struju od oko 2.500 dinara nakon ovog poskupljenja građani će plaćati za oko 300 dinara više.
U okviru poskupljenja od 12 odsto, povećanje regulisane cene struje iznosiće u proseku 4,5 odsto, a ostatak se odnosi na akcizu na električnu energiju, koja se uvodi, i koja će iznositi 7,5 odsto.
Do poskupljenja struje je došlo posle dogovora između Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda, kojim je predviđeno da je to neophodno da bi cena tog energenta u narednom periodu dostigla tržišni nivo.
EPS je ranije saopštio da će i pored najnovijeg poskupljenja, cena električne energije za domaćinstva u Srbiji „i dalje biti najniža u regionu i Evropi“.
Struja u Srbiji za potrošače koji se snabdevaju po regulisanim cenama prethodno je poskupela 1. avgusta 2013. godine za 10,9 odsto za domaćinstva i 12,8 odsto za privredu.
Nakon tog poskupljenja prosečna cena jednog kilovat sata za domaćinstva, bez poreza na dodatu vrednost (PDV) iznosila je 6,148 dinara.
izvor: Tanjug, Ritam grada
Penzija u Srbiji (6): Poseban staž za prvo, drugo i treće dete
Poseban staž nije staž osiguranja i ne može biti korišćen kao uslov za sticanje prava na penziju, već samo za uvećanje penzije na osnovu više godina radnog staža koje se ovako priznaju majkama sa jednim, dvoje ili troje dece…
Ceo serijal – Penzija po novom zakonu
Poseban radni staž obračuvao se majkama troje dece, i to – do dve godine na ostvareni radni staž prilikom obračuna penzije. Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, u Članu 60 (niže u tekstu citiran je ovaj član zakona) koji je definisao poseban radni staž za majke troje dece, dodati su stavovi za priznavanje posebnog radnog staža od 6 meseci ili godinu dana za majke jednog deteta, odnosno dvoje dece.
Jelica Timotijević, direktor Sektora za odnose s javnošću u PIO fond objašnjava ulogu posebnog radnog staža:
– Pogodnost posebnog radnog staža nije staž osiguranja i ne može biti uslov za ostvarivanje prava na penziju. Ti meseci i godine samo doprinose uvećanju iznosa penzije. One se, dakle, ne mogu uzeti u obzir u ukupnom zbrajanju godina za penzionisanje, jer se kao uslov za penziju uzimaju navršene godine radnog staža i uplaćenog osiguranja. Taj, poseban staž uzima se u obzir samo prilikom obračuna penzije i utiče na njeno povećanje.
Pravo na poseban staž imaju kao osiguranici učesnici u oružanim akcijama Vojske Jugoslavije. Njima se vreme učešća u oružanim akcijama, ili dužnosti za vojne ili za ciljeve državne bezbednosti i zarobljeništvo, računa u dvostrukom trajanju. Vreme provedeno na lečenju i medicinskoj rehabilitaciji, kao posledica učešća u ratu, takođe je poseban staž, ali se računa u jednostrukom trajanju.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju:
Član 60.
Osiguraniku – ženi koja je rodila treće dete, po tom osnovu uračunava se u posebni staž vreme u trajanju od dve godine.Osiguraniku – ženi uračunava se u posebni staž vreme u trajanju od:
- šest meseci, koja je rodila jedno dete;
- godinu dana, koja je rodila dvoje dece.
Preporučite Penzin i pratite nas na Fejzbuku!
Goran Nikolić o visini srpskih penzija
U tekstu za Večernje novosti dr Goran Nikolić, istraživač Instituta za evropske studije piše o srpskim penzijama i penzionom sistemu upoređujući ih sa onima u regionu i zemljama EU.
Fotografija Hermana Rikura (v. tekst Venuti u samoći)
U prvoj polovini 2015. godine, penzije su u proseku realno smanjene za pet procenata, dok je tokom prethodne godine umanjenje iznosilo dva odsto (realne penzije su od kraja 2009. do polovine 2015. umanjene za 22%).
Sa 193 evra u proseku (23.200 dinara) domaći penzioner se loše kotira u regionalnim i posebno evropskim okvirima.
Prosečna „mirovina“ u Hrvatskoj, maja 2015. godine, iznosila je 352 evra, u Crnoj Gori 273 evra, u Makedoniji 205 evra, u Republici Srpskoj 175 evra, te u Federaciji BiH 181 evro.
- Region: čiji penzioni sistem ima najbolje šanse da opstane? (tekst iz januara 2014. god)
U državama Zapadne Evrope prosečne penzije su višestruko veće nego kod nas. Na primer, prosečna penzija u Nemačkoj iznosi oko 1.200 evra, u Francuskoj 1.120, u Danskoj 774, a u Britaniji 825 evra.
Ako je za utehu, na Mauricijusu penzije su duplo niže od srpskih, tek 93 evra u proseku.
Međutim, u odnosu na prosečne plate, srpski penzioneri, sa 51 odsto, ne stoje tako loše. Pored toga, treba uzeti u obzir i razne pogodnosti za penzionere, kao što su, na primer, delom besplatna zdravstvena nega ili jeftiniji javni prevoz (u Japanu od 75. godine života snosite samo desetinu medicinskih troškova).
Naime, gledano kroz udeo u prosečnoj plati, srpski penzioneri su još dobro rangirani. U Republici Srpskoj penzija je činila tek dve petine prosečne plate, a u Federaciji BiH tek nešto više (42%). Nešto su bolje stajale Crna Gora i Makedonija sa 56%, odnosno 58% prosečne plate.
Prosečna „mirovina“ u Hrvatskoj, maja 2015, činila je oko 46% prosečne „plaće“. Kod zapadnih „susjeda“ osiguranika je bilo 1.423.000, a primalaca penzija 1.224.000. Taj odnos je sličan srpskom, jer se procenjuje da u Srbiji broj osiguranika iznosi nešto više od 1,9 miliona lica, dok je broj penzionera 1.740.000.
- Odnos zaposlenih i penzionera 1,13 naprema jedan (Republika Srpska)
- Federacija BiH i Republika Srpska: penzioni sistem neodrživ
- Broj i kategorije penzionera u Crnoj Gori
Usled zamrzavanja pa smanjenja penzija, učešće izdataka na njih u BDP opada. Ove godine se procenjuje na 12,6% BDP, što je već ispod proseka EU (13,3% BDP). Fiskalnom konsolidacijom trebalo bi da se taj udeo obori na 11% BDP do 2017, odnosno 2018.
Indikativno je da je Grčka sredinom 2015. trošila čak 17,5% BDP na penzije, najviše u Evropi (imala je čak 2.650.000 penzionera, sa prosečnom penzijom od oko 700 evra).
- Grčka, zemlja gde je plata za trećinu niža od penzije (tekst iz februara 2014)
Više od 15% BDP na penzije trošile su i Italija, Francuska i Austrija, dok su Estonija, Irska i Litvanija imale najmanje izdatke za tu svrhu (7,9%, 7,3% i 7,7% BDP). Od 2006. do 2012. broj korisnika penzija u EU povećao se za 3,1% (trend rasta je konstanan, inače), a realni rashodi za čak 13,3% (snažan rast je koncentrisan između 2006. i 2009).
Zbog veoma niske zaposlenosti, sistem finansiranja penzija u Srbiji suočava se sa brojnim problemima. Naime, starenje populacije usled produženja očekivanog trajanja života (čemu treba da se radujemo) neminovno podrazumeva sve duže primanje penzije.
- Zaposleni, nezaposleni, penzioneri – odnos u Srbiji i po regionima
- Odnos broja penzionera prema zaposlenima – gore od najgoreg
Naš sistem se, praktično, svodi na tzv. protočni bojler, gde se penzije finansiraju iz tekućih prihoda, odnosno doprinosa i budžetskih transfera. Penzioni fond faktički na postoji ali, ako je za utehu, u većini zemalja način finansiranja penzija sličan je našem.
Penzijski sistem u Srbiji sastoji se od obaveznog javnog penzijsko-invalidskog osiguranja i od dobrovoljnog privatnog penzijskog osiguranja.
Dobrovoljno privatno penzijsko osiguranje podrazumeva da se doprinosi za penziju uplaćuju na individualne štedne račune, a iznos penzije zavisi od visine uplata i kamate koja im se pripisuje. Naknada se, naravno, umanjuje za troškove i dobit administratora fonda (broj osiguranika iznosi blizu 60.000).
- Srbija: Privatne penzije – za i protiv
- Vlada Srbije želi u rizik privatnih penzija?
- Privatne penzije povećale bi deficit Fonda PIO
Srbija do sada nije uvela drugi stub, a razlog su velika ulaganja i neizvesni rezultati(iskustva drugih zemalja pokazuju da je uvođenje drugog stuba jako skupo).
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Истакнути пост
Отсећи хидри краке.(politički komentar)
Арсеније Станковић Završio IX Beogradsku gimnaziju, Vojno tehničku akademiju i Visoku vojnopolitičku školu JNA. Poslediplomske sudij...
-
Izvod iz Zakona o sudskim taksama – Takse na parničnu tužbu (1) Za tužbu i protivtužbu podnetu pred sudom opšte nadležnosti plaća se pre...
