Hotel "Bristol", podsećamo, postaće glamurozni hotel kompleksa "Beograd na vodi". Pre toga, čeka ga renoviranje, ali i iseljenje vojnih lica koja tu od 90-ih godina prošlog veka žive - privremeno.
Članovi Udruženja vojnih beskućnika Srbije traže od Ministarstva odbrane da se njihovo stambeno pitanje reši na zakonit način iz fonda 134 stana dobijenih od Grada Beograda, da službenici Ministarstva prestanu da ucenjuju i prete, kao i da se stanarima omogući grejanje.
Oni su na skupu ispred hotela Bristol tražili da im se omogući da se sastanu s predstavnicima Ministarstva odbrane kako bi njihovo stambeno pitanje bilo rešeno.
Okupljeni su nosili transparente na kojima je pisalo "Odavde ne idemo bez pripadajućih stanova", "Da li i vi živite s porodicom u jednoj sobi", "Imate stanove, a krijete ih, zašto", "Grad dao stanove svih struktura, gde su", "63. dan bez grejanja", "Hladno nam je" i druge.
Predsednik Udruženja vojnih beskućnika Srbije Vlado Đukić je kazao da su se Ministarstvu odbrane obraćali više od 50 puta, ali bez odgovora.
On je rekao da niko nije dobio 134 navodno dodeljana stana, već je deo dat na privremeno korištenje.
"Neki ljudi su prihvatili, a neki odbili. Mi smatramo posle 27 godina da je to nemoguće i nije bilo u redu, to je greh prema nama koji smo za Srbiju sve dali", kazao je Đukić novinarima.
On je kazao da samo "vojnih beskućnika" koji su 1991. i 1992. godine došli u Srbiju iz bivših zemalja Jugoslavije ima oko 2.500.
"To znači puta četiri člana porodice, to je desetak hiljada ljudi koji bi se zbrinuli. Najveći je problem što smo imali stanove, a na njihov zahtev smo morali da ih predamo stambenom organu JNA, zatim smo morali da se odreknemo tih stanova, a danas nemamo ni stanove koje smo tamo imali, a ni ovde nemamo ništa", rekao je Đukić.
Đukić je kazao da Ministarstvo odbrane prema njima ne koristi pravo, već silu, jer ih Vlada i predsednik u tome ne sprečavaju.
"Zar je pravo da ljudi u Bristolu usred zime nemaju grejanje? Ne, to je sila, jer je namerno isključeno. Još kažu isključićemo i struju i vodu", rekao je Đukić.
Protestu su podršku dala i druga udruženja vojnih penzionera medju kojima je i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije.
Posle usvajanja i primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija od 1.11.2014. godine, Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije u saradnji sa ostalim sindikatima penzionera je neprekidno pred Ustavnim sudom Srbije i na javnim okupljanjima dovodilo u pitanje njegovu ustavnost i moralnost.
Podnošenje inicijative za ocenu ustavnosti, organizovanje narodne inicijative za poništenje Zakona, vođenje kampanje “Stavimo tačku na pljačku penzionera”, priprema i iniciranje potpisivanja dva Akta o pokretanju postupka Ustavnog suda Srbije za ocenu ustavnosti zakona, koji je prvo podržalo 27 a zatim 31 poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, organizovanje osam javnih okupljanja-protesta, dostavljanje bezbroj dopisa nadležnim državnim organima sa zahtevima da se Zakon poništi kao i bezbroj napisa i nastupa u medijima, u krajnjem je dovelo do njegovog ukidanja.
U pripremi Zakona o izmenama Zakona o penzijskog i invalidskog osiguranja kojim je ukinut Zakon 30. septembra 2018. godine, Vlada Srbije nije, na osnovu člana 58. Ustava Republike Srbije predložila da se neisplaćeni delovi penzije sa kamatom vrate oštećenim penzionerima. Predlozi najvećeg dela opozicionih poslanika nisu prihvaćeni u skupštinskoj raspravi o izmenama Zakona o PIO.
Predstavnici državnih organa i stranaka koje su učestvovale u donošenju Zakona su, nebrojeno puta licemernim zahvaljivanjima oštećenim penzionerima, pokušali da prikriju neustavno i nemoralno smanjivanje penzija pravdajući pristankom penzionera i navodnom krizom budžeta. Vrhunac licemerja je bilo pismo upućeno svim penzionerima od strane predsednika Srpske napredne stranke koje je trebalo da zameni štetu koja je učinjena penzionerima, a koje je naišlo na masovnu osudu i neprihvatanje od strane oštećenih penzionera i javnosti.
Aktuelna vlast je izmenama Zakona o PIO propustila da normativno reguliše vraćanje neisplaćenih delova penzija, računajući da većina oštećenih penzionera zbog neinformisanosti i visokih sudskih taksi neće pokrenuti sudske parnice protiv Fonda PIO za nadoknadu učinjene štete. U toku primene zakona je preminulo preko 150.000 oštećenih penzionera čiji naslednici zbog neinformisanosti nisu tražili da u rešenja sa ostavinske rasprave budu uneta i prava zbog neisplaćenih delova penzije.
Ustavni sud Srbije propuštanjem i odlaganjem ocenjivanja ustavnosti Zakona učestvuje, čini se, u jednom od vlasti osmišljenom planu, kojim će deo potraživanja oštećenih penzionera starija od tri godine u momentu podnošenja parnične ili tužbe pred upravnim sudom, biti nepriznat zbog zastarevanja. Ovakav stav je Ustavni sud izneo u svojoj odluci broj Už-6014/2015 od 11. januara 2018. godine, pozivajući se pritom i na odobravanje takvog stava od strane Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Stavovi dela pravnika da zastarevanje počinje da teče od datuma ukidanja spornog zakona nepredvidivim ponašanjem Ustavnog suda Srbije mogu biti demantovani. Penzioneri koji nisu pokrenuli postupke za naknadu štete pred parničnim sudom ili pred Upravnim sudom za donošenje rešenja o načinu vraćanja neisplaćenih delova penzije su najverovatnije izgubili pravo na sudsko vraćanje dela neisplaćenih delova penzije. Naravno, ovo pod uslovom da Ustavni sud Srbije posle ocene da je Zakon neustavan, ne donese odluku kojom će obavezati Vladu Srbije da donese ili predloži propise kojima bi bila regulisana naknada štete svim oštećenim ili naslednicima preminulih penzionera.
Ukoliko Evropski sud za ljudska prava u Strazburu predstavku Sindikata penzionera “Nezavisnost” reši u korist penzionera, naknada štete će opet najverovatnije biti vršena pojedinačnim sudskim parnicama pred domaćim sudovima. Aktuelna vlast na svakom koraku onemogućava građane u ostvarivanju njihovih prava pa nema razloga da to ne učini i ovoga puta.
Mi smo kampanjom “Stavimo tačku na pljačku penzionera” o svemu informisali oštećene penzionere, ali je relativno mali broj pokrenuo sudske postupke, zbog visokih sudskih taksi, neodlučnosti advokata i stalnih izjava predstavnika Fonda PIO i Ministarstva rada o tome da sudovi donose odbijajuće presude.
U ovom trenutku postoji nekoliko presuda osnovnih sudova u Srbiji kojima su zahtevi oštećenih penzionera prihvaćeni i Fond PIO obavezan da naknadi štetu sa kamatom. Ovi primeri pokazuju da i među sudijama postoje samostalne, stručne i društveno odgovorne sudije.
Treba očekivati da će aktuelna vlast učiniti sve da navedene presude budu ukinute od strane viših sudova. Ustavni sud Srbije odlaganjem ocenjivanja ustavnosti Zakona u stvari daje opravdanje parničnim sudovima da odbijaju tužbene zahteve obrazlažući da je Fond PIO radio po Zakonu koji za sada nije ocenjen neustavnim.
U ovom trenutku je najvažnije kako oštećeni penzioneri da spreče zastarevanje svojih potraživanja po osnovu štete koja im je učinjena smanjenjem penzije. Postupak pokretanja sudskog postupka pred parničnim sudom je najbrži za prekidanje mogućeg zastarevanja, ali iziskuje plaćanje sudskih taksi koje zavise od visine tužbenog zahteva. Propisima je predviđena mogućnost da se one plaćaju i u više rata. Advokatske kancelarije sa kojima sarađujemo za svoj rad ne traže naknadu do pozitivnog okončanja postupka.
U upravnom postupku, prema sudskoj praksi, samo tužba Upravnom sudu se pred parničnim sudovima priznaje za prekid zastarevanja potraživanja. Taksa u upravnom postupku ne postoji a pred Upravnim sudom je mala. Međutim, za podnošenje tužbe pred Upravnim sudom je potrebno oko sto dana.
Kako bi se obezbedila masovnost u podnošenju zahteva, Udruženje je sa advokatskim kancelarijama osmislilo Zahtev fondu PIO za donošenje rešenja o vraćanju nesplaćenih delova penzije, Žalbu zbog ćutanja uprave, ukoliko rešenje ne bude doneto u roku od 30 dana i Urgenciju direktoru Fonda PIO ukoliko rešenje ne bude doneto ni posle 60 dana od dostavljanja Žalbe zbog ćutanja uprave. Posle ovih postupaka oštećeni će moći da preda punomoć advokatu za zastupanje i pred upravnim i parničnim sudom.
Ukoliko oštećeni budu hteli, moći će odmah da daju punomoć advokatskim kancelarijama za vođenje ovih postupaka. Deo advokatskih kancelarija traže naknadu samo za kancelarijske troškove od 1000 dinara što je korektno.
Pozivamo oštećene penzionere da odmah preko izabranih advokata pokrenu parične postupke ili pokrenu upravni postupak dostavljajući svoj zahtev Fondu PIO za donošenje Rešenja o vraćanju neisplaćenih delova penzije da bi u tom postupku bila podneta tužba Upravnom sudu radi prekida zastarevanja potraživanja pred parničnim sudom, posle odluke Ustavnog suda Srbije ili Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Detaljnije informacije se mogu dobiti na sajtu penzionervojni.rs, email: uspvlas.beograd@gmail.com, telefone 064 2354 113, ili u Ul. Savski trg 9, III sprat, Beograd.
Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije
Danas da je presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci, kojom je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) dužan da jednom penzioneru iz tog mesta isplati razliku po osnovu umanjenja penzije od novembra 2014. godine, „zračak nade da će građani dočekati pravdu ! „To je prvi sudija u Srbiji koji je doneo presudu kojom se obavezuje PIO Fond da isplati razliku između pripadajućeg i isplaćenog iznosa penzije. To pokazuje da još uvek postoje časne sudije koje su na strani zakona Sud u Bačkoj Palanci tom presudom utvrdio da su prekršeni Ustav i zakoni Srbije kao i da su penzioneri lišeni ne samo dela svoje penzije kao stečenog prava već i prava na žalbu.
