Odbornik DS u Skupštini grada Beograda Zoran Alimpić u obraćanju javnosti

O privatizaciji PKB-a , a malo i o BIP-u.

Rasprava o PREDLOGU ODLUKE O IZMENI I DOPUNI ODLUKE O MODELU I METODU ZA SPROVOĐENJE POSTUPKA PRIVATIZACIJE POLJOPRIVREDNE KORPORACIJE BEOGRAD A.D. 22. sednica, 23.oktobar 2015.

Moje kolege, prethodni govornici iz Demokratske stranke, Balša Božović i Danilo Bašić su dosta govorili o ovom pitanju prodaje PKB. Govorili su o značaju PKB, o njegovoj veličini, o strateškom interesu koje on predstavlja za snabdevanje grada Beograda, o potencijalima PKB kao preduzeća koje može uspešno da funkcioniše i kao gradsko preduzeće u vlasništvu Grada.

Objasnili su i ovaj problem koji se pojavio, koji je veoma neobičan i za koji mislim da će u narednom periodu biti potrebno njegovo razjašnjenje, a to je problem uknjižbe zemljišta na Preduzeće, jer je to očigledno namera, iako je sa ove govornice rečeno da se zemljište neće prodavati, a sada je očigledno namera da zemljište postane imovina preduzeća i da „ode“ sa preduzećem. Pokazuje se da još uvek u državi ima ljudi koji ne dozvoljavaju ovakve stvari, koji ne dozvoljavaju ovakvu pljačku, koji se opiru tome.

Katastar je u prvom stepenu odbio da uknjiži to zemljište, ali je Ministarstvo u drugom stepenu to uradilo. Imali smo ranije takve slučajeve, na Zlatiboru, na primer, i pokazalo se da odluka Ministarstva ni tada, kao ni sada, nije bila dobra. O tome smo od prethodnih govornika dosta čuli.

Sada ću se malo više skoncentrisati na samu Odluku. Pomoćnik gradonačelnika, gospodin Milosavljević je obrazlagao samo ovu Odluku, koja je treća po redu izmena i dopuna Odluke o privatizaciji PKB. On je ponovo obrazlagao i samu suštinu privatizacije.

Nemam nameru to da radim. To sam govorio ranije. Znači, ovu Odluku smo dopunjavali i 30. decembra prošle godine, na 12.sednici, pa ponovo 30. jula, na 20.sednici, kada smo doneli Odluku da cena bude 51% procenjene cene vrednosti imovine i da to bude početna cena za prodaju, pa ako to ne prođe, da bude 30%, praktično da se PKB prodaje ispod cene, što je već samo po sebi problematično i zašto bismo tako nešto radili?

Šta se u međuvremenu dogodilo?

Kada smo mi doneli jednu Odluku, pa je promenili i diskutovali o tome, donet je Program privatizacije.

Taj Program privatizacije iako smo ga tražili, nismo videli i ne možemo da ga dobijemo. U Programu privatizacije zapravo piše šta se privatizuje, koliko čega, koja je vrednost. To je Grad dostavio Agenciji za privatizaciju. Agencija za privatizaciju je donela Zaključak o vraćanju na ispravku Programa za prodaju imovine.

Gospodin Milosavljević je vrlo lepo obrazložio i objasnio u svom uvodnom izlaganju zašto za jedan deo imovine, a to je ovo što se zove promenljiva imovina, ne treba da bude početna cena 51% nego 100%. On je to vrlo dobro obrazložio i zaista je to sve logično. Ja samo imam pitanje – zašto od početka niste to tako i uradili? Ako ste sve to tako lepo znali, zašto ste Agenciji za privatizaciju predložili da se i ta promenljiva imovina prodaje za 50% tržišne vrednosti?

Šta je ta promenljiva imovina? To nisu zgrade, zemljište, mašine, kako to ovde piše, već osnovno stado, stoka, zalihe, usevi, osnovna sredstva u pripremi, znači pšenica i kukuruz. To je berzanska roba. Zna se njena cena. Ona ima svoju tržišnu cenu. Zašto bismo to nekome prodavali u pola cene? Zašto bismo tone pšenice ili kukuruza davali nekome u pola cene? Naravno, to treba da prodamo po tržišnoj ceni koja važi.

Znači,ovo je bio pokušaj gde je taj kupac mogao vrlo dobro da prođe, jer je mogao u pola cene da kupi sve to, a onda da izađe na tržište, na berzu i da to proda i da bude „dobar“ 50%!?

Agencija za privatizaciju je Skupštini Grada vratila Program da ga ispravi. Jedna od stvari koju treba ispraviti je i ovo i zato to sada mora da završi na Skupštini.

Pogledajte, Zaključak o vraćanju na ispravku Programa,koji je na pet strana. Tu ima toliko toga što je Agencija našla pogrešno u tom Programu i što se tiče drugih stvari, rokova, namirenje poverilaca, socijalni program, ograničenje odgovornosti, hipoteke, imovina u lizingu. Znači, na pet strana Agencija za privatizaciju ispravlja Program, koji je neko očigledno vrlo amaterski, neprofesionalno i loše pripremio u gradu Beogradu i onda je vraćen kao lošim đacima, na pet strana. Na poslednjoj strani lepo piše „sve gore navedeno potrebno je ispraviti kroz ceo tekst Programa za prodaju imovine“. Znači „sedi – jedan, ne valja ništa“.

To se desilo i zato sada imamo jednu od tih promena koje moramo i na Skupštini da usvojimo. Sada se postavlja pitanje – ko ovo prodaje PKB, a ne ume da napravi ni pristojan program koji će Agencija za privatizaciju da prihvati, a da ne govorimo o tome da su nam oni bukvalno ovde rekli da je neko pokušao da proda poljoprivredne proizvode koji imaju svoju tržišnu cenu po duplo manjoj ceni.

Kao i u slučaju Katastra, izgleda da i u Agenciji za privatizaciju još uvek postoje profesionalci, koji sprečavaju pljačku, koji ne dozvoljavaju da ovo tek tako prođe.

Tu dolazimo na jedno interesantno pitanje – šta se tu sve dogodilo? To ne mogu da znam, ali mogu da pogledam i vidim ovde neke datume. Vrlo je zanimljivo – Agencija za privatizaciju je ovaj Zaključak, koji nam je ovde u prilogu dostavljen donela, odnosno na pečatu piše 02.oktobra. Dakle, i 02. oktobra je donet Zaključak, tako piše.

Zaključke je potpisao ne direktor Agencije za privatizaciju, već direktor Centra za privatizaciju Dragan  Ugrčić, što pretpostavljam da je taj Centar za privatizaciju verovatno neki sastavni organizacioni deo Agencije za privatizaciju. Znači, nije potpisao direktor Agencije.

Veliko je pitanje ko je u tom trenutku uopšte bio direktor Agencije za privatizaciju. Kao što ste verovatno čuli, Vlada Republike Srbije je 06.oktobra smenila direktora Agencije za privatizaciju Ljubomira Šubaru. Da li je on 02.oktobra bio u kapacitetu da ovo donese, da potpiše ili je baš zbog toga smenjen, mada po onome  što smo videli u javnosti nije smenjen zbog PKB, već je smenjen zbog nekog sukoba sa ministrom privrede Željkom Sertićem. Taj sukob je javan. U njemu su i jedan i drugi učestvovali. Držali su konferencije za štampu. Koliko sam video, glavni predmet sukoba nije bio PKB, već „Beogradska industrija piva“.

Problem sa „Beogradskom industrijom piva“, a svi znamo da ako išta dobro može da se funkcioniše u Srbiji i može da se proda, je pivara, naročito Beogradska pivara. Svi smo mi u mladosti pili BIP pivo, u vreme kada nije bila ovakva konkurencija.

Problem je upravo u tome da li BIP treba da dobije novog vlasnika i da postane profitabilan, da nastavi da radi i da radnici imaju posao ili treba da ide u likvidaciju, da se praktično ruši. Volšebno se u tu diskusiju uključio i gradonačelnik, koji je 13.oktobra izjavio – „radi se o jednom lepom delu Grada, koji umesto fabrike može da ima poslovno-stambeni kompleks“. To je rekao gradonačelnik Beograda.

Dakle, potpuno je jasno šta je namera i šta je želja da se BIP sruši, likvidira, fabrika da nestane, radnici da ostanu bez posla, a da se tu gradi još jedan stambeno-poslovni kompleks jer ih nemamo dovoljno, pored onih miliona koji će biti izgrađeni tu, malo nizvodno. Dakle, veza neka očigledno postoji.

Zanimljivo je ko je sada direktor Agencije za privatizaciju, odnosno ko je taj kome će sada Skupština Grada poslati ispravljeni Program i ovu ispravljenu Odluku.

Sada je v.d. direktor predsednik Upravnog odbora Agencije, izvesni Muamer Redžović, protiv koga je Agencija za borbu protiv korupcije već pokrenula nekoliko postupaka jer je njegova privatna firma, u kojoj je suvlasnik „Trgopromet“ imala ugovor sa saradnicima Darka Šarića. To možete da nađete svuda u štampi.

I protiv ovog Ugrčića, koji je potpisao ovo, takođe je Agencija protiv korupcije vodila nekoliko postupaka. Znači, dosadašnji direktor je smenjen, koji je vratio ovo i rekao, „ljudi ovo ovako ne može“, i sada imamo ovu dvojicu. To su sada ljudi koji treba da privatizuju PKB? Ljudi kojima se ozbiljno bavi Agencija za borbu protiv korupcije. To su ljudi koji treba da privatizuju PKB. To je veoma sumnjivo i to treba povezati sa čitavom ovom pričom koju smo čuli i od mojih prethodnih kolega.

Zaista, ova tema je vrlo važna. Žao mi je što nema skoro  nikoga od 15 članova Gradskog veća prisutnog, odnosno imamo samo jednu članicu Gradskog veća i pomoćnika.

Pošto mi je isteklo vreme, pretpostavljam da ćemo imati prilike da o ovome još diskutujemo, pa ćemo onda i da nastavimo. Hvala.

Zoran Alimpić