уторак, 27. децембар 2016.

politički komentari

недеља, 25. децембар 2016.


Четке и метле.




Пре неки дан, Главни одбор ПУПС-е одржао је седницу- перформанс за медије у Центру „Сава“ – са углавном безличним садржајем и циљем у још проблематичнијој режији политички недораслог др. Милана Кркобабића.

Да се политичка мудрост не наслеђује очигледан је пример др. Милан Кркобабића који од оца др. Јована није наследио ама баш ништа од те мудрости, осим председничке столице, и озбиљно прети да уништи дело свога оца који је, хтели то да признамо или не, за живота штитио интересе пензионера Србије. За пензионере није релавантна позадина дела др Јована Кркобабића, већ суштина – права пензионера нико није смео да дира!

Господин министар без портфеља ( то су они министри којима се даје да нешто раде у складу са вољом премијера, али не морају ништа да раде, нешто као резервна енергија која се ангажује у „пику“, када треба додатно манипулисати одређеном друштвеном групом, као што је то сада случај, пред председничке и вероватне парламентарне изборе), Др Милан Кркобабић, невешто, рекло би се поприлично дилетантски- што је постала препознатљива карактеристика неких министара- настоји да оваквим и сличним перформансима убеди пензионере Србије како је ПУПС још увек некаква реална политичка сила?

Након свих дешавања која су задесила пензионере Србије, посебно војне пензионере и високообразовани кадар пезионера Србије са „високим“ пензијама, грубим кршењем свих повеља о људским правима и забрани дискриминације по овој основи, несувисле пароле др Милана Кркобабића, тако својствене времену соцреализма, из кога поменути министар тешко да може да учини корак напред, заслужују да се коментаришу једино са – село гори а Кркобабић о поштама!

Слушајући његов јавни наступ, у емисији  РТС у којој његови саговорници нису могли да сакрију подсмехе, и на Главном одбору ПУПС-е, све више нас уверавају да је господин др Милан Кркобабић идеалан промотер једино за отварање пословница Поште на југоистоку Србије. Посебно нас одушевљава чињеница да се ПУПС побринуо да се тим пензинерима обезбеди „брз“ нтернет и услуга плаћања комуналија, без да иду у Пирот, Белу Паланку или Бабушницу, и тако им отворио прозор у свет обмана и лажи. Очекивао сам да др. Милан Кркобабић објасни одушевљеним мештанима да су то дигитализоване централе и системи веза, да им прича о предностима које ће дигитализација донети развоју сточарства, пољопривреде и заустављању миграције и беле куге која је постала опаснија од било које безбедносне претње за пригранична подручја са Бугарском, али од свега тога ништа из два проста разлога. Први је што поменути министар вероватно нема појма о свему томе а други је што је његов искључив циљ да обезбеди гласове за владјућу већину.

Такав ПУПС себе проглашава заштитником пензионера Србије?

Та партија, као и многе друге, више не постоји, осим неколицине људи који настоје да живе на грбачи пензионера који још увек не схватају шта се дешава!

Фасцинантна је упорност којом господин др. Кркобабић продаје пензионерима „Потемкинова села“ и нуди заштиту интерса која све више личи на класично рекетирање. Коначно није ли и сам запретио да ко не гласа за актуелну коалицију може џаба да чека поштара са пензијом!

За такве противуставне изјаве иде се у апс због кривичног дела изазивања панике и ширења лажних вести, а господин др. Кркобабић постаје министар без ресора.

Неко је изгледа добро проценио да су способности господина др Кркобабића веома употребљиве у отварању пошта по забитим деловима Србије, у којима живе искључиво пензионери, а рађају се једино по које јагње и јаре, јер су млади одавно отишли „преко“ да потроше силно богатство стечено у Србији!

Међутим, поставља се питање смислености ангажовања др. Кркобабића? Могу ли гласови неколико стотина неиформисаних пензионера надоместити сигуран губитак стотина хиљада гласова пензионера након продаје њихових уставом и законима гарантованих имовинских права?

Зато ме политички перформанси господина др. Милана Кркобабића све више подсећају на обећања господина Шећероског из периода председничких избора и рађања демократије 90. година. На срећу, пензионери су еволуирали и знаће да казне све оне који то заслужују на предстојећим изборима а „ четке и метле“ ће морати да прораде ако желимо да са себе сперемо муљ у коме смо се нашли, не нашом вољом!
http://arsenijes.blogspot.rs/

https://imovinapoliticara.krik.rs/display/profil.php

                                                        Milan Krkobabić                    
                                                   Ministar bez portfelja
                                            Datum rođenja: 12.10.1952.
*Mesto rođenja: Kačarevo
*Stranačka pripadnost: Partija ujedinjenih penzionera Srbije
                Krkobabići svoje poslove drže „unutar porodice“. Majka ministra Milana Krkobabića, osamdesetogodišnja Marija, vlasnica je firme koja kontroliše dve poslovne zgrade gde su ostali članovi porodice osnivali svoje firme.
 Porodica ministra Krkobabića bavi se prodajom opreme za štampu, a poslove su proširili i na Crnu Goru i Bosnu.
 Milan Krkobabić sa užom porodicom jedan je od najbogatijih ministara. On je postao predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) nakon smrti oca Jovana.
Bio je zamenik gradonačelnika Beograda od 2008. do 2012. godine, nakon čega je imenovan za direktora Javnog preduzeća „Pošta Srbije“. U novoj vladi formiranoj u avgustu 2016. postao je ministar bez portfelja.
Ministrov sin Stefan Krkobabić radi u Privrednoj komori Beograda i više puta
 je kažnjavan zbog saobraćajnih prekršaja.
Država mu je subvencionisala kredit kada je kupovao stan u Belvilu.
Milan Krkobabić nije pristao na intervju za KRIK.
                Prihodi                    
                Organizacija            Trajanje   Funkcija   Mesečni prihodi
                Vlada Republike Srbije /2016-               Ministar bez portfelja -88.000 RSD
                Javno preduzeće „Pošta Srbije“ /2012- 2016-Generalni direktor -219.642 RSD
                Narodna skupština Republike Srbije /2012- 2016-Narodni poslanik     30.354 RSD
                Narodna skupština Republike Srbije /2012- 2016-Šef poslaničke grupe -8.019 RSD
                Skupština Grada Beograda /2012- 2013-Odbornik -17.040 RSD
                Gradska uprava Grada Beograda /2008- 2012-Zamenik gradonačelnika -121.874 RSD

                                                UKUPNO 88.000 RSD

Imovina -  Nekretnine                             
      
   *Stan         Novi Beograd          Milan Krkobabić      107 m2    125.000 €
                Ministar Krkobabić živi u troiposobnom stanu u novobeogradskim blokovima. Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio je da je stan njegov, međutim, u katastru je kao vlasnik upisano preduzeće „Jinpros“.

    *Stan         Belvil, Beograd       Sin Stefan Krkobabić               61 m2      88.000 €
                Ministrov sin Stefan stan je kupio u junu 2013. uz pomoć države. Cena stana iznosila je 105.580 evra, piše u ugovoru koji poseduje KRIK.
 Stefan je na ime kapare uplatio 5.400 evra i ugovorom se obavezao da će za dva meseca da isplati ostatak dogovorene cene – 16.900 evra sopstvenog novca, a 83.280 evra iz kredita koji je uzeo kod banke. Država je subvencionisala ovaj kredit, odnosno platila banci 9.253 evra njegovog kredita. Stefan treba banci da isplati 74.027 evra i 4,5 odsto godišnje kamate do 2038. godine, a potom da državi vrati novac do 2043. godine. 
Na novac dobijen od države ne plaća kamatu.
- Garaža    Belvil, Beograd       Sin Stefan Krkobabić               12m2      10.000  
 -Garažu u Belvilu Stefan je kupio u septembru 2013. godine za 7.920 evra, što je isplatio u tri jednake mesečne rate.
 -Stan         Bežanijska kosa, Novi Beograd              Brat Nebojša Krkobabić          98 m2      250.000 €
                Troiposoban stan na Bežanijskoj kosi u blizini je zgrade u kojoj je stan ministra Nebojše Stefanovića. Zgrada u kojoj je Krkobabićev stan izgrađena je bez dozvole, ali je naknadno legalizovana.
 -Stan         Novi Beograd          Brat Nebojša Krkobabić          51 m2      70.000 €
 -Stan se nalazi na Novom Beogradu, blizu Dunava i hotela „Jugoslavija“.
 -Stan         Zemun     Brat Nebojša Krkobabić          /              90.000 €
                Nebojša Krkobabić je vlasnik stana u centru Zemuna. Ovo je jedini stan u zgradi za koji u katastru nije upisana kvadratura. Na osnovu prosečne kvadrature stanova u toj zgradi izračunata je prikazana vrednost.
  - Kuća        Kačarevo kod Pančeva            Brat Nebojša Krkobabić          158 m2    30.000 €
                U ovom naselju cena kvadrata je niska i zbog toga je procenjena vrednost ove kuće, kao i ostale imovine koju porodica poseduje u Kačarevu – druge kuće, pomoćne zgrade i zemljišta na kome se nalaze, svega 30.000 evra.
- Kuća        Kačarevo kod Pančeva            Brat Nebojša Krkobabić          52 m2       /
                Vrednost upisana iznad, objedinjena sa vrednošću druge kuće, pomoćne zgrade i zemlje.
  -Pomoćna zgrada     Kačarevo kod Pančeva            Brat Nebojša Krkobabić          24 m2       /
   -Zemljište                 Kačarevo kod Pančeva            Brat Nebojša Krkobabić          720 m2     /
   - Parcela na kojoj se nalaze dve kuće i pomoćni objekat, takođe u vlasništvu Nebojše Krkobabića. Procenjena vrednost zemljišta sa objektima je 30.000 evra.
     -Stan         Zemun     Otac Jovan Krkobabić              88 m2      125.000 €
                Ministrov pokojni otac Jovan Krkobabić preminuo je u aprilu 2014. Posedovao je trosoban stan koji je u katastru i dalje upisan na njegovo ime.

      - Poslovna zgrada      Zemun     Grafico 011             502 m2    400.000 €
      - Zgrada je u vlasništvu firme „Grafico 011“ čiji je vlasnik ministrova majka, osamdesetogodišnja Marija Krkobabić.
       -Poslovna zgrada      Zemun     Grafico 011             882 m2 (0,09 ha)    700.000 €
       -Još jedna zgrada u vlasništvu firme „Grafico 011“ čiji je vlasnik ministrova majka Marija Krkobabić.
UKUPNO                   2.035 m2                 1.888.000 €

субота, 24. децембар 2016.

Srbija i internet

Utopija kaže da je internet more mogućnosti, posebno značajno kada su klasični mediji ili sasvim na liniji jedne partije ili na izdisaju zbog besparice – kao što je slučaj u Srbiji. Da li promene mogu stići sa interneta?


„Internet je platforma za svačiju slobodnu i nesputanu kreativnost. Biće uvek sila dobra“, rekao je prošle godine u jednom intervjuu Tim Berners-Li, Britanac koji se smatra pronalazačem interneta. Te reči nije iscedio olako iz sebe, i sam je skeptičan zbog uticaja gigantskih kompanija i tajnih službi na mrežu.
Ali, ako se pogleda iz srpske perspektive, čak ni njegov oprezni optimizam nije utemeljen – niti je internet svačija platforma, niti je do kraja slobodan, niti se koristi baš kreativno.
Nade koje se polažu u internet ogromne su u doba kada vlast kontroliše klasične masovne medije, kada se većina novinara boji da premijeru postavi suvislo pitanje na konferenciji za štampu, a urednicima najjačih televizija slabo pada napamet da daju reč opoziciji ili kritičarima. Da li onda internet ipak može da bude „sila dobra“?
Republički zavod za statistiku navodi da skoro dve trećine domaćinstava u Srbiji ima pristup internetu i da 57,8 odsto ima pristup širokopojasnoj (relativno brzoj) konekciji. 
Novije istraživanje iz novembra, o opredeljenosti pred dolazeće predsedničke izbore, otkriva da su oni bez interneta najdisciplinovaniji birači – njih 70 odsto već sada zna da će sigurno glasati. Kod onih koji internet koriste redovno taj procenat je 50 odsto.
Takođe, podrška Aleksandru Vučiću ili Tomislavu Nikoliću je procentualno tri puta veća kod onih bez interneta u odnosu na one sa internetom. Kod eventualnih opozicionih kandidata svih kolorita – Jeremić, Šešelj, Radulović, Obradović, Janković – stvar je dijametralno suprotna. To ne čudi kada se zna da je nedavnu konferenciju za novinare Aleksandra Vučića uživo prenosilo šest televizija.  Televizija, to je on, ostali neka jurcaju za podrškom na skučenom terenu interneta.
Doduše, i takva srpska demografija nužno se razvija u prilog interneta – umiru oni koji ga smatraju novotarijom ili tek ponekad popričaju sa rodbinom u dijaspori putem Skajpa, dok u punoletne građane stasavaju digitalni urođenici. Na koji način oni koriste internet? Koliko ih uopšte zanima da tamo propitaju vesti iz mejnstrim medija, potraže druge izvore, suoče se sa drugačijim mišljenjima?
„Ogromna većina populacije koristi internet samo za Fejsbuk. Oni zapravo vide Fejsbuk kao internet, odatle dobijaju informacije, tu se druže, zabavljaju se deleći smiješne klipove“. Najmanje svaki drugi građanin Srbije ima profil na ovoj društvenoj mreži koja je godinama menjala svoj algoritam tako da korisnici imaju što manje potrebe da napuste Fejsbuk. To se odrazilo i na informisanje.: „Gomila medijskih kuća zavisi od Fejsbuka jer im odatle dolazi ogroman procenat saobraćaja – od 30 do 60 odsto. To je već uhodan mehanizam međuzavisnosti.“
Pa ipak, čak i sa tako ograničenim uticajem interneta na javno mnjenje, dve političke opcije – Dveri i Dosta je bilo – ove godine su ušle u parlament zahvaljujući spretnoj upotrebi interneta. To je praktično i statistički dokazala  fondacija SHARE. „Maltene sve resurse su pumpali u internet, imali su različite kampanje, video-sadržaje, blogove uživo, vesti... prednjačile su prema broju interakcija na Fejsbuku".



Ekonomija u praksi 22.12.2016. - Jovan Tamburić

Ekonomija u praksi 22.12.2016. - Jovan Tamburić ,radio emisija-Radio stanica 2 M.

среда, 14. децембар 2016.

politički komentar generala Arsenija Stankovica

Удружење војних пензионера Србије огласило се 6. децембра 2016. године текстом „ Тамбурашка диверзија Јована Тамбурића на истину“ путем званичног сајта, којим је председник Удружења, господин Љубомир Драгањац изнео своје виђење акуелне политичке ситуације у коју су, вољом актуелне власти, инволвирани интереси војних пензионера Србије али и интереси материјално угрожених припадника Војске Србије, неадекватним покушајем да се актуелни друштвени проблеми пребаце на терен обрачуна са једним човеком, председником Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, господином Јованом Тамбурићем.

Након неколико саопштења председника УВПС, читаоцима је постала јасна чињеница да уважени господин није кадар да се јавно експонира као озбиљан аналитичар српске политичке сцене и у том контексту није ни реално очекивати од њега да разуме место и улогу организације на чијем је челу.

Повод за храбрији али невешт излет уваженог господина Љубомира Драгањца, у свет јавне полемике вероватно се налази у чињеници да је на препознато рађање једне нове социјалне снаге – свих пензионера Србије и синдиката у Војсци и полицији, што свакао није чињеница коју треба игнорисати јер се грубо меша у наметнуту атомизацију интереса друштвених група и политичких странака у Србији, и да је за такав излет добио „ветар у леђа“.

Преплашен чињеницом да је неко у име војних пензионера говорио на протесту Војног синдиката Србије, навикнут да не ради ништа док му неко одозго не каже шта, господин Драгањац је брже боље о својој лојалности известио председника Владе Србије. Нажалост, чињеница је да је на протесту говорио Јован Тамбурић у име политички свесних војних пензионера Србије остаје, и господин Драгањац има проблем да ће му се ускоро захвалити на ограниченој способности држања под контролом војних пензионера. Формално, господин Драгањац је у праву када се хвата за сламку некоректног представљања господина Тамбурића. Али само то! Суштина остаје- све је више чланова УВПС који су присутни на протестима и све је веће осипање чланства тог удружења, мада, не може се негирати чињеница да је то удружење има бројно чланство.

Оно што то Удружење чини минорним јесте одсуство заступања битних интереса властитог чланства, које креира господин Љубомир Драгањац. Истина је да ово удружење има добре социјалне програме, а још већа истина је да у том удружењу већину чине разумни чланови.

Оно што господин Драгањац није могао да сакрије у свом трактату о истини јесте да се пензионери повезују са политичким странкама!

Тачно господине Драгањац! Ја сам највећи заговорник програма да војни и други пезионери Србије своја права могу да остваре само кроз институције парламентарне демократије. Сваки Ваш даљи покушај обарања ове тезе био би још један показатељ Ваше политичке необразованости или лицемерја. За почетак објасните место и улогу господина Константина Арсеновића, потпредседника ПУПС-е и Скупштине Србије, и на чијим гласовима је то постао?
 
Један детаљ залужује пажњу.


Незаинтересован за оно што чини Удружење војних пензионера Србије, ја сам предложио УСПС да Вам се дописом обратимо с циљем да заједно спроведемо Народну иницијативу и дословно сам тврдио оно што и ви тврдите и то јесте истина-да имате најбољу ифраструкруру и да бисмо заједно вероватно постигли много више, рачунајући да ви имате подршку позиције а ми делова опозиције.

Ви сте у својој препотенцији и политичкој послушности-ћутали.На допис нисте одговорили. Инсистирао сам код председника УСПС да Вам поново пошаљемо допис, рачунајући барем на културу дијалога. И тада сте ћутали! Онда сам преузео обавезу да Вас назовем телефоном, што сам и учинио!

Ви знате садржај Вашег монолога! Култура дијалога, комуникације и домаћег васпитања ми не дозвољава да трошим време. објашњавајући да критика функције није критика личности.

Сасвим погрешно закључили сте да ми покушавамо да искористимо УВПС за своје циљеве. То није немогућ мотив неких људи. Али мотив УСПС, УСПВЛС као и мој лични, били су крајње поштени и у интересу пензионера Србије! Нажалост Ви то или не можете или не смете да схватите!

Такође, критизерски оцењујете формирање Координационог тела, јер сте у својој препотентности неинформисани. Идејни творци формирања Координационог тела били смо Вуликић Милован и ја. Ја сам на три састанка инсистирао да Миле Бјеливук формализује ФБ групу, као човек који је имао највеће поверење чланова те групе и Миле је то прихватио тек након трећег састанка-на моје инсистирање. Јован Тамбурић са тим нема никакве везе.

Намерно, 13.маја 2015. године, разговарао сам са једним генералом, и замолио га да вас назове и пренесе мој предлог да организујете састанак свих „фракција“ војних пензионера. Случајно или не, увече се на вашем сајту појавило саопштење да ће састанак бити 25. маја ( датум небитан). У међувремену сам се састао са генералом Костом Арсеновићем два пута у намери да видимо као да спречимо даље растакање монолитности војних пензионера Србије. Константин Арсеновић се декларисао као члан ПУПС-е који са војним пензионерима скоро да нема никакве везе?

Коначно, господо, шта је спорно и шта је „неистина“ у обраћању господина Јована Тамбурића јавности. Која је суштина „диверзије“. Ви се исувише лако упуштате у оцене за које немате аргументе. Називате удружења војних пензионера „минорним“ мислећи на малобројно чланство? Какав је смисао свега тога? Чије ви то интерсе штитите? Да ли се вама не одбија сваког месеца од пензије? Јесте ли због тога сретни? Да ли вам се чини да сте дискримисани или привилеговани? Зашто вам се сваког месеца осипа чланство а расте код других удружења. Да ли је могуће да смо баш сви ми необразована маса којој смисао политичког живота треба да одреди некакво руководство Удружења војних пензионера Србије.

Ако већ не смете да пустите на вољу свом гласу здравог разума, не спутавајте оне који имају потребу да буду на страни истине, правде и борбе за бољу Србију. Останите да живите у љуштурама идеолошке прошлости у којима сте и те како добро пливали. Ништа вам не замерам! Сви смо били део тога! Не морате ни да будете „мслећа бића“. То је ваше право.

Али, сваки ваш напад на оне који се боре за уставност и законитост у Србији, биће адекватно раскринкаван.

И понављам, једини начин да војни пензионери Србије буду поново јединствени јесте да сами чланови смене актуелно отуђено руководство УВПС.Ако то не учине саучесници су у разбијању јединства војних пензионера Србије!

Имате ви дивне и способне људе и надасве поштене!
Знам многе!  
И сви мислимо исто!
Пренео сам вам њихове речи!

понедељак, 28. новембар 2016.

Predavanje Vuka Jeremića na Pravnom fakultetu

Објављено је 27.11.2016.

Predsednik CIRSD-a Vuk Jeremić održao je, na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta, na poziv Studentskog parlamenta, predavanje pod nazivom "Srbija i svet: iskustva iz srpske kampanje za generalnog sekretara UN". 
Više o tome pročitajte ovde: http://www.cirsd.org/sr-latn/vesti/je...

среда, 23. новембар 2016.

Kako se živi sa prosečnom srpskom penzijom (22.11.2016)

Kako se živi sa prosečnom srpskom penzijom (22.11.2016)

Gost: Milan Krkobabić, ministar bez portfelje zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije.

четвртак, 17. новембар 2016.

Protest pripadnika Vojske Srbije – protiv daljeg urašavanja vojske i standarda vojnika

Najava protesta Vojske Srbije
Predsednik ovog sindikata Novica Antić rekao je za Insajder.net da situacija u Vojsci nikada nije bila gora, da pripadnici Vojske ne mogu spokojno da obavljaju svoje dužnosti jer njihove porodice jedva preživljavaju.

On je naveo da se novac iz budžeta Vojske troši nenamenski, a da se štedi samo na zaposlenima.

Antić tvrdi i da Vojni sindikat Srbije ne radi ništa protivustavno jer u Ustavu stoji da se pravo na štrajk može ograničiti, ali ne i zabraniti.
Додајте натпис

Saopštenje USPVLS o podršci najavljenom protestu Vojnog sindikata Srbije

Predsedništvo Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije je na svojoj sednici od 16.11.2016. godine, odlučilo da podrži najavljeni protest Vojnog sindikata Srbije, zbog nesprovođenja i nepoštovanja zakona radi obezbeđenja propisane osnovice plata profesinalnih vojnih lica u Vojsci Srbije i obezbeđenja uslova za zakonito sindikalno delovanje u Ministarstvu odbrane.
Borba vojnih penzionera protiv njihove diskriminacije i borba Vojnog sindikata Srbije za adekvatno i zakonsko plaćanje rada PVL predstavlja zajedničko nastojanje za jačanje sistema odbrane Srbije.

Protivimo se demotivaciji građana Srbije da kao profesionalci rade u Vojsci Srbije zbog neadekvatnog ekonomsko socijalnog položaja profesionalnih vojnih lica Srbije.

Ovo udruženje poziva svoje članove i ostale vojne penzionere da prisustvom podrže demokratsku borbu Vojnog sindikata Srbije za dostojanstveni ekonomsko-socijalni položaj profesionalnih vojnih lica. 
Podrška vojnih penzionera Srbije je važna i zbog toga, što još uvek nisu stvoreni društveni uslovi za slobodno iskazivanje stavova PVL o njihovom ekonomsko socijalnom položaju.
Jovan Tamburić, predsednik

уторак, 15. новембар 2016.

INDEKS TRANSPARENTNOSTI LOKALNE SAMOUPRAVE NOVI BEOGRAD-

http://transparentnost.org.rs/index.php/sr/istraivanja-o-korupciji/lti



U nekoliko navrata o ovakvom izveštaju razgovarali smo sa gosp. Zlatkom Šobotom predstavnikom Pups-a u veću opštine Novi Beograd gde se on lično zalagao za transparentnost o radu lokalne samouprave jer to je jedini način za profesionalizaciju i dugoročan napredak i poboljšanje u radu.Nažalost zbog loše kombinatorike i pregovaranja u ime Pups-a nije došlo do nastavka rada gosp.Zlatka Šobota u opštini Novi Beograd i posledice po Pups su nesagledive. Zato i objavljujemo ovu interaktivnu mapu da bi ste mogli da uvidite stanje , način rada i delovanja lokalne samouprave.Profesionalizam znači i visoko univerzitetsko obrazovanje uz radno iskustvo rukovodilaca jer bez tih uslova nemoguće je delovanje u složenim uslovima rada lokalnih uprava.

Novi Beograd *
LTI: 35
Indeksi po kategorijama
  • Skupština  (max 15)  : [2]
  • Budžet  (max 16)  : [8]
  • JLS i građani  (max 15)  : [5]
  • Slobodan pristup informacijama  (max 5)  : [3]
  • Javne nabavke (max 4)  : [4]
  • Informator (max 6)  : [5]
  • Javna preduzeća i javne ustanove (max 18)  : [4]
  • Javne rasprave i javni konkursi  (max 8)  : [1]
  • Osnovni indikatori (max 26)  : [8]

** Najvažniji indikatori, njih 13, ponderisani su sa 2 boda. Postoje 74 indikatora koji donose 1 ili 0 bodova i 13 koji donose 2 ili 0 pa je teoretski zbir, odnosno indeks, između 0 i 100.

Skupština opštine Novi Beograd
  • Da li su odluke koje usvaja skupština objavljene i dostupne na sajtu? ** : [0]
  • Da li su odluke koje je usvajala skupština u protekla 24 meseca dostupne na sajtu? : [0]
  • Da li su na sajtu objavljeni predlozi akata pre razmatranja na sednici skupštine? : [0]
  • Da li su na sajtu objavljeni rezultati glasanja na poslednjoj sednici skupštine? : [0]
  • Da li su na sajtu objavljeni rezultati glasanja sa sednica skupštine u proteklih 24 meseca? : [0]
  • Da li su na sajtu objavljeni amandmani podneti na predloge akata koji su razmatrani na poslednjoj sednici? : [0]
  • Da li je na sajtu objavljen dnevni red naredne sednice skupštine? : [1]
  • Da li je poslovnikom predviđeno vreme za javna pitanja odbornika gradonačelniku/predsedniku opštine i/ili gradskom veću? : [0]
  • Da li je na sajtu objavljen spisak odbornika? : [1]
  • Da li na sajtu postoje podaci o kontaktu građana sa odbornicima? : [0]
  • Da li skupština omogućava prisustvo građana sednicama?  : [0]
  • Da li se sednice prenose direktno putem medija ili se objavljuju zapisnici (transkripti) ili emituju snimci sa sednica?  : [0]
  • Da li je službeni list dostupan na sajtu? ** : [0]
Budžet opštine Novi Beograd
  • Da li je budžet za tekuću godinu dostupan na sajtu? ** : [2]
  • Da li je budžet objavljen na šest cifara ekonomske klasifikacije? : [1]
  • Da li su objavljeni finansijski planovi indirektnih korisnika budžeta/da li je vidljiva struktura sredstava namenjenja za indir. korisnike (JP, JU)? : [1]
  • Da li je obrazloženje budžeta dostupno na sajtu? : [0]
  • Da li su podaci o izvršenju budžeta u poslednjem okončanom tromesečju dostupni na sajtu? : [1]
  • Da li su podaci o izvrsenju budzeta azurirani u poslednjih 30 dana i dostupni na sajtu? : [1]
  • Da li su podaci o izvršenju buzdeta objavljeni na šest cifara ekonomske klasifikacije? : [1]
  • Da li postoji vodič za građane kroz budžet (građanski budžet) i da li je objavljen na sajtu? : [0]
  • Da li je na sajtu objavljen javni poziv za javnu raspravu o budžetu? : [0]
  • Da li je održana javna rasprava o budžetu – anketiranje građana ili konsultativni skupovi?** : [0]
  • Da li je na sajtu objavljen izveštaj o javnoj raspravi o budžetu? : [0]
  • Da li je razmatran završni račun budžeta? : [0]
  • Da li je u poslednjih 12 meseci objavljen predlog završnog računa budžeta ili usvojeni završni račun budžeta? : [1]
  • Da li je u poslednjih 12 meseci revizija završnog računa budžeta objavljena i razmatrana? : [0]
JLS I građani
  • Da li opštinska uprava ima uslužni centar (šalter salu) preko kojeg pruža sve usluge? : [1]
  • Da li su u uslužnom centru (šalter sali) ili u prostorijama uprave vidno istaknuti rokovi za izdavanje dokumenata i uputstva? ** : [0]
  • Da li korisnik usluga JLS može da prati tok (status) predmeta na sajtu? : [0]
  • Da li su na sajtu dostupni podaci o postupanju po žalbama, predstavkama i prigovorima? : [0]
  • Da li je na sajtu dostupan podatak o radnom vremenu uprave sa građanima ili podaci o tel. broju preko kojeg je moguće dobiti tu informaciju? : [1]
  • Da li na internet stranici opštine postoje kontakt podaci o članovima saveta/ predsednicima mesnih zajednica? : [0]
  • Da li na sajtu postoje mehanizmi za prijavu korupcije? : [0]
  • Da li na sajtu postoji opcija da građani prijave nepravilnosti u radu odnosno kršenje zakona? : [1]
  • Da li u uslužnom centru (šalter sali) ili prostorijama uprave postoje podaci o prijavi korupcije? : [0]
  • Da li na licu mesta (uslužni centar – šalter sala ili prostorije uprave) postoji mogućnost da građani prijave nepravilnosti u radu odnosno kršenje zakona? : [1]
  • Da li se održavaju redovne konferencije za novinare (bar jednom mesečno) gradonačelnika/predsednika opštine? : [0]
  • Da li postoje definisani termini za susret gradonačelnika/predsednika opštine sa građanima? : [0]
  • Da li su vidno dostupni podaci o kontaktu predsednika opštine/gradonačelnika ili zamenika sa građanima? : [0]
  • Da li i na koji način opština sprovodi ispitivanje zadovoljstva građana korisnika usluga opštinske uprave u poslednje četiri godine? : [1]
Slobodan pristup informacijama
  • Protiv opštine nisu podnošene žalbe u 2014. godini zbog nedostavljanja (ignorisanja zahteva) informacija od javnog značaja? : [0]
  • Opština nema neizvršena rešenja Poverenika? : [1]
  • Da li su podaci o podnošenju zahteva za slobodan pristup informacijama na sajtu? ** : [2]
  • Da li je informacija o podnošenju zahteva za slobodan pristup informacijama vidljiva u uslužnom centru (šalter sali) ili prostorijama uprave? : [0]
Javne nabavke
  • Da li na sajtu postoji stranica posvećena javnim nabavkama? : [1]
  • Da li su na sajtu objavljeni podaci o JN u skladu sa ZJN (konkursi, dokumentacija, izmene, pitanja i odgovori...)?** : [2]
  • Da li su na sajtu ili u informatoru obavljeni podaci o sprovedenim JN u proteklih 12 meseci? : [1]

Informator
  • Da li je informator objavljen na sajtu i ažuriran u poslednja 3 meseca?** : [2]
  • Da li informator sadrži aktuelan godisnji plan javnih nabavki ili link ka planu? : [1]
  • Da li informator sadrži informaciju o platama funkcionera i službenika (eksplicitno)? : [1]
  • Da li informator sadrži pravilnik o platama funkcionera? : [1]
  • Da li informator sadrži podatke o uslugama koje opština pruža i rokovima za njihovo pružanje? : [1]
 Javna preduzeća I javne ustanove
  • Da li je sproveden konkurs za izbor direktora javnih ustanova? : [1]
  • Da li su na sajtu objavljeni dokumenti iz procedure izbora direktora JP? ** : [0]
  • Da li su na sajtu objavljeni dokumenti iz procedure izbora direktora JU? ** : [0]
  • Da li su na sajtu objavljeni izveštaji o razmatranju izveštaja o radu JP? : [0]
  • Da li su na sajtu opštine obajvljeni izveštaji o razmatranju izveštaja o radu JU? : [0]
  • Da li su na sajtu JP ili opštine objavljeni godišnji planovi rada JP? : [1]
  • Da li su na sajtu JU objavljeni godišnji planovi rada JU? : [0]
  • Da li je na sajtu JLS ili JP objavljena sistematizacija JP? : [0]
  • Da li je na sajtu JLS ili JU obajvljena sistematizacija JU? : [0]
  • Da li je cenovnik usluga lokalnih institucija/preduzeca dostupan na internetu? : [1]
  • Da li sprovode konsultacije sa građanima kada utvrđuju cene usluga – JU i JP (pogrebno, vrtić vodovod)? : [0]
  • Da li je pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta uprave obajvljen na sajtu? ** : [0]
  • Da li su podaci o broju zaposlenih u opštini, JP i JU objavljeni na sajtu? ** : [0]

Javne rasprave i javni konkursi
  • Da li se sprovodi javna rasprava o povećanju stope, odnosno o visini javnih prihoda? : [NA]
  • Da li postoje podaci na sajtu o sprovedenim javnim raspravama u poslednjih 12 meseci (izuzev budžeta)? : [0]
  • Da li izveštaj o javnim raspravama sadrži podatke o predlozima koje su građani izneli i razloge za prihvatanje/odbijanje? : [0]
  • Da li jedinica lokalne samouprave redovno obajvljuje poziv za zakup imovine u svom vlasništvu? : [1]
  • Da li su na sajtu objavljeni izveštaji o dodeli imovine u zakup? : [0]
  • Da li su na sajtu objavljeni konkursi/rezultati konkursa za dodelu sredstava medijima u poslednjih 12 meseci? : [0]
  • Da li su na sajtu objavljeni konkursi/rezultati konkursa za za dodelu sredstava NVO? : [0]
  • Da li su na sajtu objavljeni izveštaji o realizaciji projekata NVO/medija koje je finansirala opština? : [0]

Ostalo
  • Da li je objavljena strategija razvoja opštine? : [0]
  • Da li je godišnji plan rada uprave pripremljen i usvojen u skladu sa planiranom dinamikom? : [0]
  • Da li je godišnji plan rada uprave objavljen na sajtu? : [0]
  • Da li je objavljen izveštaj o radu uprave za prethodnu godinu? ** : [0]
  • Da li su na sajtu objavljeni prostorni planovi? : [0]
  • Da li su na sajtu objavljeni urbanistički planovi? : [0]
  • Da li uprava ima javni registar sa podacima o imovini jedinice lokalne samouprave i načinu njenog korišćenja? : [0]
  • Da li je objavljen podatak o iznosu sredstava koja se godišnje dodeljuju mesnim zajednicama? : [1]
  • Da li na sajtu postoje podaci o aktivnostima Saveta za sprovodjenje etičkog kodekas i kontaktima sa građanima? : [0]
  • Da li postoji etički kodeks za zaposlene i da li je dostupan na sajtu? : [0]
  • Da li je usvojen plan integiteta? : [1]
  • Da li je predsednik opštine podneo izveštaj o imovini? : [1]

DA LI JE SPS IZGUBIO ZBOG PUPS-A? Evo šta kaže izborna matematika!




Na republičkim izborima 2014. SPS je sa PUPS-om osvojio 44 mandata, a 2016. bez PUPS-a će imati 30. Na opštini Novi Beograd (gde je najviše penzionera) 2012. SPS-PUPS su imali 10,45% glasova, a 2016. Dačić bez Krkobabića je osvojio jedva 4% i ostao je ispod cenzusa


 I dok su dve stvari nesporne, a to je da je koalicija oko SNS, na čelu s Vučićem ponovo ostvarila apsolutnu pobedu, kao i da je Saša Radulović najprijatnije iznenađenje ovih izbora, najviše polemike vodi se oko toga da li razlog lošijeg rezultata SPS-a leži u činjenici da su ostali bez PUPS-a i penzionerskih glasova.
 Ako je verovati matematici, a za nju kažu da je egzaktna nauka – odgovor je potvrdan.
 Bez Milana Krkobabića (koji je na ovim izborima bio uz Aleksandra Vučića), Ivica Dačić je – izgubio.

http://www.telegraf.rs/vesti/politika/2113256-da-li-je-sps-izgubio-zbog-pups-a-evo-sta-kaze-izborna-matematika-foto

четвртак, 3. новембар 2016.

Протест пензионара Србије против дискрининације и манипулација са светском и јавношћу Србије

SINDIKAT VOJNIH PENZIONERA SRBIJESINDIKAT VOJNIH PENZIONERA SRBIJE
 Nov 2, 2016
Организовали Удружење синдиката пензионера Србије и удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије.
Дана 1.11.2016. године на Тргу Николе Пашића у Београду у организацији Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије и Удружења синдиката пензинера Србије је одржан величанствен и достојанствен протест пензионера Србије против дискриминације и манипулисања пензионерима, домаћом и међународном јавношћу. 

На протесту је исказано незадовољсто доношењем и применом Закона о привременом уређивању начина исплате пензија и Закона о изменама Закона о ПИО којим је 2014. године обустављено редовно, два пута годишње усклађивање пензија у складу са растом цена и порастом БНД. 

Пензионери су на протесту упознати са Народном иницијативом којом су Народној скупштини Србије предложени Закон о поништењу Закона о привременом уређивањначина исплате пензија и Закон о изменама и допунама Закона ПИО којим се брише члан 80б, због којег је обустављено редовно два пута годишње усклађивање пензија и измена састава Управног одбора фонда ПИО тако да у њему представници и садашњи запослени имају већину.

Са протеста су упућени захтеви Народној Скупштини Србије, Уставном суду Србије, Влади Србије за захтевом да се прекине са дискриминацијом најосетљивије друштвене групе, пензионера. Од председнице Уставног суда је затражена оставка, због тога што у решавању иницијатива за оцену уставности закона којима се пензионери дискриминишу, није одбранила независнот суда.

Дописом Програмском савету Телевизије Србије је исказано незадовољсто начином извештавања о протестима пензионера и захтевом да се организују емисије о социјалном положају пензионера и старих лица у Србији. Упућен је и допис Делегацији ЕУ у Србији са информацијом о одржаном протесту пензионера Србије и молбом да ЕУ утиче да се проблеми социјалног положаја пензионера решавају у складу са европским конвеницијама о људским правима.

Запрепастили су нас извештаји да је на протесту било око 200 или неколико стотина лица јер је на протесту присуствовало најмање 2000 људи. Све ово се може утврдити на филму са протестне шетње од Трга Николе Пашића до Уставног суда Србије, у којем се види да је колона од 10-15 лица била дуга преко 200 метара. И поред разумевања за веома деликатан положај медија у Србији исказујемо незадовољсто професионалношћу и објективношћу извештавања са протеста пензионера.

*Овај филм и извештаји конкретнo говоре о слободи медија у Србији.

уторак, 1. новембар 2016.

Srbija 2025: IZAZOVI

Kontakt centar Fonda PIO – Najbrže do pouzdanih informacija o penzijiDanas oko polovine penzionera u Srbiji prima prosečnu penziju od oko 200 evra – duplo manje od prosečne plate. Prateći trendove, nema razloga za nadu da će se nešto dramatično promeniti na bolje kad je reč o sposobnosti države i društva da finansiranje penzija učine održivim. Slična je situacija i u oblasti zdrastvene zaštite i obrazovanju…


Penzije

PIO fond funkcioniše jednostavno. Novac koji zaposleni izdvajaju za penziono osiguranje koristi se za isplatu tekućih penzija i ne zadržava se na računu Fonda. Takav sistem može da funkcioniše samo kod malog broja zemalja, sa ekonomijom u usponu i većim procentom mlađeg stanovništva. Ukupan broj penzionera u Srbiji je gotovo jednak ukupnom broju zaposlenih.

*Danas

Prosečnu penziju od 198€ danas prima 830.000 penzionera  ili njih 50%. Zbog načina finansiranja PIO fonda  koji je još od 1980. u minusu  i ovako male penzije je nemoguće isplatiti bez dotacije Države. Kako bi smanjila pritisak na budžet  Država sve češće pomera starosnu granicu za odlazak u penziju  kao i sam iznos penzionog čeka koji je za nove penzionere sve manji.

*Izazovi

Izmenama zakona u narednih 10 godina realna vrednost penzija će biti smanjena za minimum 30%  što znači da neće iznositi više od 30-40% prosečne plate. Sa druge strane  u narednim godinama  očekuju se i nova pomeranja starosne granice za odlazak u penziju što će usloviti drastičan pad primanja u trećem životnom dobu.

Zdravstvo

U proseku  svaki drugi građanin Srbije uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje. Ovo znači da se 7 miliona zdravstvenih knjižica finansira od doprinosa skoro 3 5 miliona zaposlenih i penzionera. Od ukupnog broja zdravstvenih osiguranika (7 miliona), svake godine zdravstvene usluge iskoristi, u proseku 4,5 miliona građana  što ukupnu sumu sakupljenu na osnovu doprinosa čini apsolutno nedovoljnom.

*Danas

Kada se rasporede doprinosi 1,7 miliona zaposlenih i 1,7 miliona penzionera na 4,5 miliona onih koji u toku godine iskoriste neku od zdravstvenih usluga, za svakog od aktivnih korisnika ostaje, u proseku, svega 270 evra da pokriju sve troškove zdravstvenih usluga koje koriste.

*Izazovi

Prema novijim istraživanjima Srbija se danas nalazi u samom vrhu evropskih zemalja po broju novoobolelih od najtežih bolesti. Statistički gledano  svaki treći zaposleni građanin Srbije (33%) biće radno nesposoban pre svoje 60-e godine. Sa druge strane  naš zdravstveni sistem se pokazao kao vrlo neefikasan  pa tako većinu specijalističkih pregleda i operacija  po pravilu  ili dugo čekamo  ili skupo plaćamo

Obrazovanje

Od ukupno 3 9% BDP koliko Država izdvoji za obrazovni sistem  samo 18% se potroši na visoko obrazovanje. Zbog toga je prosek učešća Države u troškovima Beogradskog univerziteta 52%  što znači da se ostatak troškova od 48%  finansira od studenata koji plaćaju školarinu i raznih taksi čije cene fakulteti sami formiraju

*Danas

Troškovi studija na državnim univerzitetima za samofinansirajuće studente u 2015. godini u proseku su iznosili oko 2.000 evra, dok je na privatnim univerzitetima prosečna godina studiranja 3.250 evra.

*Izazovi

Očekuje se da će u narednih 10 godina, 75% studenata na državnim univerzitetima plaćati školarinu.

понедељак, 31. октобар 2016.

Pred sutrasnji protest .01.11.2016

          Najavljeni protest Sindikata penzionera Beograda i Srbije

Najavljeni protest sindikata penzionera zakazan za 1.11.2016.godine u Beogradu Kratak osvrt sa činjenicama izneo je Mihailo Miša Radović da je stanje mnogo teže neg što se javno čuje svakog dana sve je veći problem pogledajte sami.



Najavljeni protest obrazlaže na ista ili slična pitanja Jovan Tamburić Član presedništva penzionera Srbije i presednik Sindiiata Vojnih penzionera Srbije o protestvu 1.11.2016.ispred sindikata

субота, 29. октобар 2016.

”Време је да Србија буде кројена по мери вредне већине”

”Време је да Србија буде кројена по мери вредне већине”

Зашто толико младих образованих људи напушта Србију, да ли им је место у политици и како могу да врате своју државу?
 Миљана Павков
Др Нада Табш, чланица представништва Српске лиге, је клинички ембриолог и први сертификовани стручњак Европског удружења за фертилитет и стерилитет. У политику је ушла професионално и приватно остварена, као признат доктор и стручњак, мајка, супруга, бака. Током читаве каријере одолевала је неретко јаким притисцима да постане члан неке партије, од Савеза комуниста, до Демократске странке. 
”Знајући кроз шта сам ја прошла у својој каријери, знајући колико је младих, генијалних људи било буквално натерано да заувек напусти Србију, схватила сам да ми морамо преузети реч и да се вредни и стручни морају узети реч. Јер, ако ми ћутимо, ко ће онда да говори? Ако ми не будемо доносили идеје и борили се за боље, ко ће? То није само наше право, већ и обавеза.”
Госпођа Табш сматра да је неопходно да вредни људи остану у својој земљи и покушају да је промене.
Ствари су, заправо, врло једноставне: ако нешто не ваља и ако су ствари наопако постављене и неправедне према вама, неће се исправити саме, нити ће их исправити неко трећи. Можете, дакле, да кукате, да бежите или да их мењате. Особина вредних људи није ни кукање ни бежање, па је онда избор крајње јасан. Верујем да је у земљи будућност и да људи који су негде могли бити елита и финансијском и у статусном смислу без било какве бриге или проблема, али су остали овде и ухватили се у коштац са друштвеним девијацијама, ставивши своје знање на располагање користи српског друштва.” 
Она даље објашњава да је неопходно да у политици буду стручњаци из различитих области. Ако се ствари поставе како треба, онда политика не прља стручност, а имали смо таквих примера, већ стручност “чисти” политику. Србији је прекопотребна мобилизација стручних и вредних људи који би кренули у један јуриш вредних, наоружаних знањем, умећем, хтењем, честитошћу и ставом.
Нада даље наводи да су се сви ти који брује о развојним шансама трудили да те људе убеде да раде “погрешну” ствар – да је исправно хватати кривине, бити лењ, бежати од посла или изазова, бити нестручан, купити диплому, запослити се преко везе, напредовати преко партијске књижице. Сви ти вредни били су маргинализовани и понижени од стране агресивне партијске мањине, која је поручивала: или нам се приклоните, или пропадните, или идите у другу земљу. Толико дивних, младих, талентованих људи није успело или је успело негде другде, уместо у својој Србији и у свом граду.
 ”Време је да Србија буде кројена по мери те тихе већине вредних људи, да она остане већина, али да престане да буде тиха. Српска лига је глас тих вредних људи и то је наша основна политичка мисија.”
Када се осврнемо на цео период вишепартијског система, последњих 25 година, примећујемо тренд смене партија на власти, али се личности готово и не мењају. Исти људи воде Србију, а чини се као да не видимо никакав напредак, живимо све горе.
 ”Без идеје, без визије, без стратегије и храбрости, уз недефинисане националне интересе, воде нас или у провалије, или ако смо “срећније руке”, у ћорсокаке. Они су у Србији посејали безнађе, беду, апатију и хаос, мењајући притом дресове, али чувајући исту игру – промашену политику, превазиђену идеју и погрешне људе као промотере те идеје.”

Истакнути пост

Отсећи хидри краке.(politički komentar)

Арсеније Станковић   Završio  IX Beogradsku gimnaziju, Vojno tehničku akademiju i Visoku vojnopolitičku školu JNA. Poslediplomske sudij...