Isplata vojnih penzija za april 2015. godine počinje od četvrtka, 7. maja 2015. godine.

Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republike Srbije objavio je termin isplate vojnih penzija za april 2015. godine – isplata u maju.

Isplata vojnih penzija za april 2015. godine počinje od četvrtka, 7. maja 2015. godine.
Vojni penzioneri: 40.000 ljudi koje je Srbija stavila van zakona

                                  Brankica Jankovic kadar Pups-a sa kojom se ponosimo!
                                                       Žena za sva vremena i nevremena.

"Пензија је толика, колика је, али је сигурна", Он је позвао и на међугенерацијску солидарност, јер, како каже, сви ће једног дана бити стари.

-Поводом Међународног дана старијих особа, 1. октобра, Геронтолошко друштво Србије и Црвени крст Србије, уз подршку Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, приредили су, у Дому синдиката у Београду, манифестацију „Будућност какву желимо – оно што старије особе говоре, дуговечност и развој: прилике и изазови“.

"Има оних који мисле да је та пензија велика и да би је требало смањити на 43 одсто од просечне зараде. То би могло, када би се смањила на 43 одсто немачке зараде, али кад би се смањила на 43 одсто српске зараде, онда би пензионере довели у позицију да живе испод границе сиромаштва", рекао је Кркобабић на обележавању Дана старих.

Потпредседник је скренуо пажњу да би се тако "отворио један процес неправедног и убрзаног умирања ове категорије грађана и да се то не може дозволити", јер су пензионери ствараоци ове земље. 

Кркобабић је најавио је да ће српска страна у разговорима са Међународним монетарним фондом размотрити све предлоге пензијске реформе и да неће дозволити импровизације. "Тек ћемо разговарати о тим проблемима и оценити да ли у овом тренутку постоје услови за неку додатну реформу. Не знам каквих све има предлога, али све што стигне на сто размотрићемо, видећемо, па ћемо о томе разговарати", рекао је новинарима.

Како је истакао Кркобабић, то су сувише озбиљне ствари и српска страна ће томе посветити пуну пажњу. "Нећемо дозволити да се никаква импровизација у том правцу спроведе", рекао је потпредседник.

1. октобар 2013.

                                             Brankica Jankovic istaknuti kadar Pups-a.

Don Andrea Galo – sveštenik i levičar

, LJUDI ODLAZE, DELA OSTAJU 

Italijanski katolički sveštenik Andrea Galo (Don A. Gallo, 1928-2013), bio je osnivač i vođa zajednice Svetog Benedeta Đenovske luke. Sebe je često nazivao „trotoarskim sveštenikom“, misleći na svoje napore da pomogne siromašnima i ljudima u nevolji.

Poznat je po brojnim stavovima koji nisu uvek išli u korak sa zvaničnim stavovima crkve, a koje je iskazivao i rečju i delom. Jedna od njegovih čuvenih izjava jeste i ona da on nema četiri jevanđelja, već da godinama i godinama prati jevanđelje po De Andrei (Fabrizio Cristiano De André, pesnik, simpatizer anarhizma i pacifizma).

Otac Galo zalagao se i za legalizaciju lakih droga, pa je u svojoj 78 godini, 2006, kažnjen za konzumiranje marihuane u gradskoj većnici Đenove kada je protestvovao protiv italijanskih zakona.

Zalagao se i za prava homoseksualaca pa je čak izjavljivao i da je katoličkoj crkvi potrebno da dobije „otvoreno gej“ papu. Međunarodnu „slavu“ stekao je objavom snimka na Jutjubu na kome, nakon održane mise, poziva okupljenu pastvu u crkvi, i sa njom peva, legendarnu pesmu italijanskih partizana, i nezvaničnu himnu levičara širom sveta – Bella Ciao.

Smanjenje plata i penzija bilo je nužno da bi javne finansije ozdravile. Ali druge mere kasne, a i kada bi se one sprovele, blagi boljitak možemo da očekujemo tek 2017-2018, kaže predsednik Fiskalnog saveta.

„Mislim da prostora za povećanje plata i penzija nema i da se one ne mogu povećati pre 2017. godine“, kaže za Novi Magazin predsednik Fiskalnog saveta Srbije, prof. Pavle Petrović.

Sigurno je da smanjenje penzija i plata smanjuje potrošnju, pa tako i privrednu aktivnost, ali to je nužna mera da bi se javne finansije ozdravile.

„Alternativa je da se zadužujete još više, da vam javni dug ide u nebo, da vam izdaci za kamate postanu neodrživo visoki i da se javne finansije potpuno rasture.“

On objašnjava da bi deficit mogao biti smanjen sa planiranih 5,9 odsto na pet odsto BDP-a zahvaljujući uštedama koje će se do kraja godine ostvariti. Ali druge mere kasne.

„Zapošljavanje u budžetskom sektoru treba ove godine da se smanji za pet odsto, kao i 2016. i 2017. Planovi za otpuštanje, međutim, još nisu napravljeni, tako da svih planiranih ušteda po tom osnovu najverovatnije neće biti. To će povećati deficit.“

„Drugo, značajniji pomak nije napravljen ni u rešavanju sudbine preduzeća u restrukturiranju, tako da nije isključeno da se i tu pojave neki dodatni troškovi. Stoga je lako moguće da će povećana naplata poreza morati da se iskoristi za pokrivanje troškova u nekim drugim segmentima budžeta.“

 „Ni u ovoj ni u narednoj godini ne možemo da očekujemo neki privredni rast. Verovatno će se on kretati oko nule. Do rasta može doći tek 2017. godine, a ni to nije sigurno, odnosno biće potrebno da budu ispunjeni neki preduslovi.“

Četiri faktora mogu da povuku privrednu aktivnost i BDP:

1. privatna potrošnja
2. državna potrošnja
3. investicije
4. neto izvoz.

„Kad je reč o privatnoj potrošnji, ne očekujemo da će ona da raste ni ove ni iduće godine. Ona u sebi sadrži penzije, plate i zapošljavanje u javnom sektoru, a zatim plate i zapošljavanje u privatnom sektoru.

Prva grupa elemenata – penzije, plate i zapošljavanje u javnom sektoru smanjivaće se u realnom izrazu i ove i 2016. i 2017. godine. Po tom osnovu, privatna potrošnja će padati u realnom iznosu.

Ocenjujemo, takođe, da ni privatni sektor 2015. i 2016. neće toliko povećati plate ili zapošljavanje da kompenzira pad koji izazivaju kretanja u javnom sektoru. Prema tome, privatna potrošnja će realno blago padati.

Javna potrošnja, zbog fiskalne konsolidacije, u celini takođe pada.

Kada su javne investicije u pitanju, trendovi nisu dobri. Umesto da se, prema predlogu Fiskalnog saveta, povećavaju, one padaju. Umesto oko 20 milijardi u prvom kvartalu, one su bile svega 10 milijardi dinara.

Privatnih investicija takođe još uvek nema. Problem je što za povećanje privatnih investicija nema brzodejstvujućeg leka, jer je reč o celokupnom poslovnom ambijentu.

Novi izvoz mogu da stvaraju tek novi kapaciteti. Dakle, neophodne su nove investicije, naročito strane direktne investicije. To znači da strane kompanije ovde otvaraju fabrike i da tu robu prodaju u inostranstvu.

Temelje treba postaviti već sad da bi proizvodnja u 2017. rasla, odnosno da bi rastao izvoz. Pa tek onda kada se kao posledica rasta izvoza spoljnotrgovinski deficit smanji na neki održivi nivo, i kada se fiskalni deficit spusti ispod tri odsto BDP-a, moguće je očekivati i neki blagi rast potrošnje. Ali, to može da usledi tek posle 2017-2018.godine.

„Progutana je žaba, smanjene su plate i penzije, mada smo mi mislili da je trebalo malo više, ali tek je sada zapravo postavljena platforma da se udari na najtežu stvar, na javna preduzeća i javni sektor u celini. Jedna strana je – postoji šansa. Druga strana je – tek sad počinju stvarne reforme.

Ceo intervju sa prof. Pavlom Petrovićem, predsednikom Fiskalnog saveta Srbije, možete pročitati u Novom Magazinu.

Podelite:

Udruženje sindikata penzionera Srbije učestvovalo je u Prvomajskom protestu dve sindikalne centrale. Penzioneri Srbije traže da im se vrati ukradeno.

Prvog maja 2015. godine, u 11 časova, na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, počeo je Prvomajski protest dva reprezentativna sindikata: Saveza samostalnog sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) Nezavisnost.

Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS), koje je kolektivni član SSSS-a, priključilo se ovom protestu. „Zajedno smo jači“, rekao je predsednik USPS-a g. Milorad Vujasinović, na Konferenciji za medije, 28. aprila, pozvavši sve penzionere da dođu na Prvomajski protest.

U samom Prvomajskom proglasu koji su sindikati objavili pred Prvi maj i koji je pročitan na protestu, kao druga „stavka“, nakon Zakona o radu, naveden je Zakon o PIO a odmah zatim i smanjivanje plata i penzija.

• Ceo tekst: Prvomajski proglas

Plakat – čegrtaljka

Ovaj proglas je štampan sa druge strane kartonskih plakatića koji su, savijeni u formu harmonike, postali papirne čegrtaljke. Podeljene okupljenim protestantima, ove čegrtaljke su postale jedno od sredstava proizvođenja buke.

Jer, kako je rekao sindikalac Dragan Jovanović, sindikati imaju dve vrste oružja za borbu: papir i glas. Simbolično, spojili su ih u „glasan papir„.

„Glasnosti“ su doprineli bubnjevi, zviždaljke, sirene i trube.

Plato ispred Doma sindikata bio je išaran raznobojnim zastavama i balonima.

Dame USPS-a na protestu

Protest je počeo uz zvuke Internacionale.

Saša Torlaković, koji je ispred SSSS vodio program protesta, prvo je dao reč Miloradu Vujasinoviću.

Predsednik USPS-a rekao je da su Skupština i Vlada Srbije, odlukom o smanjenju penzija i plata, ponizili i doveli na rub egzistencije penzionere. Podsetio je na 30.000 penzionera koji žive sami i na onih 35 odsto koji izdržavaju svoje porodice.

„Nekada smo išli na Prvomajski uranak a danas protestujemo zbog sramne odluke o smanjenju penzija i plata. Ne treba premijer Aleksandar Vučić da priča o povećanju penzija i plata već treba da nam vrati što nam je ukradeno, što smo zaradili.„

Gospoda USPS-a na protestu

Penzioneri su ubeđeni da će uspeti u svojoj borbi putem Ustavnog suda.

Međutim, dok još uvek veruju u pravni sistem države, penzioneri su razočarani u partije leve orijentacije koje nisu ispoštovale svoje socijalne programe i nisu zaštitile penzionere, a naročito su razočarani u Savez penzionera Srbije i PUPS koji su „izdali penzionere“.

Govoreći o PIO fondu, Vujasinović je podsetio na loše poslovanje koje ga urušava i spomenuo beogradski most Gazelu koja je, kao i mnogi objekti širom Srbije, građena novcem koji je ulagan u Fond penzijskog i invalidskog osiguranja – dakle, novcem penzionera. Gazela i dalje postoji.

Čovek-plakat
Sindikalac sa QR kodom

• PIO fond baca zaradu, a drugi je stiču
• Fond PIO protivzakonito finansira PUPS

Gospodin Vujasinović završio je svoje obraćanje okupljenima najavomstrategije za PIO koju sprema USPS.

Okupljenima su se zatim obratili predsednici dve sindikalne centrale koje su organizovale protest.

Predsednik UGS Nezavisnost g. Branislav Čanak rekao je da je na Trgu okupljena svest i savest i da radnici moraju da počnu da se bore za sebe. Pozvao je medije da razluče ko su pravi sindikati i da ih ne trpaju sve u isti koš.

„U svakom društvu radnici su njegov temelj. Ko ljulja radnike, ljulja temelje društva.„

Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, nosio je majcu novosadske Informatike zbog toga što je, kako je objasnio, 19 radnika ovog preduzeća izgubilo posao zbog toga što su zaposleni partijski ljudi. Jedanaestoro od njih imaju visoko obrazovanje.

„Sve što je izgrađeno, izgrađeno je rukama radnika Srbije.„

G. Orbović je rekao da se sindikati bore za Zakon o radu. Uz uzvik: „Živeo Prvi maj!“, završio je obraćanje okupljenim radnicima i penzionerima.

Marija Todorović, potpredsednica USPS-a u protestnoj šetnji

Obrazovana je kolona i, uz zvuke pesme Dubioza kolektiva „Tranzicija“ (u kojoj su, moramo da primetimo, veoma uživali pojedini penzioneri), krenulo se ka Trgu Slavija.

Tamo su položene crvene ruže na spomenik Dimitriju Tucoviću čime je i završen ovaj protest.

Podelite: