EVROZONA

Gde je štednja dovela Portugaliju?

• NA IVIC

Portugalija je već vratila prve kredite i zabeležila blagi privredni rast. Ali i to je imalo svoju cenu: četvrtina građana Portugalije je dospela do granice siromaštva, životni standard je niži nego u Grčkoj.http://www.dw.com

http://dw.com/p/1FxTm

http://www.dw.com/sr/%C5%A1tednja-do-siroma%C5%A1tva/av-18579965

PLAN OTPUŠTANJA Otkazi prvo u prosveti

Gordana Bulatović | 26. 07. 2015. - 19:23h | Komentara: 18

Propis koji je juče usvojila Vlada i prosledila ga Parlamentu predviđa da u roku od dva meseca bude završen plan otpuštanja za ovu godinu.

Ovo pravilo važi za sve državne institucije, uključujući tu opštine, gradove i lokalna javna preduzeća. Izuzetak je prosveta, gde nove sistematizacije „očišćene od viška zaposlenih“ moraju biti gotove do 31. avgusta.

Kako „Blic“ saznaje, o ovom zakonu Parlament bi trebalo da se izjasni pre letnje pauze, a koja je okvirno planirana za 5. avgust.

Iako je to ranije bilo predviđeno, Vlada juče nije usvojila plan racionalizacije po resorima, sa preciznim brojem onih koji će biti proglašeni za višak. Na pitanje čemu ovo odlaganje, u Nemanjinoj je „Blicu“ rečeno da su preostala „još neka sitna usaglašavanja“ i da će plan biti usvojen na narednoj sednici Vlade.

- Važno je da krovni zakon ode na usvajanje u Parlament. S ovim zadatkom, u odnosu na dogovor sa MMF, kasnimo čitav mesec. Kada Vlada usvoji plan racionalizacije po sektorima, svaki ministar će morati, uz dogovor sa sindikatima iz svog resora i direktorima ustanova, da precizira novu sistematizaciju. Računa se da će zapravo prvi otkazi po osnovu ovog zakona i plana racionalizacije krenuti u prosveti. Oni moraju da požure kako bi u novu školsku godinu ušli sa novim sistematizacijama, tvrdi izvor „Blica“ iz Nemanjine.

Iz javne uprave će, prema do sada usaglašenim detaljima plana, tokom ove godine otići oko 9.000 ljudi. Samo 3.000 njih ide u penziju, ostali - na biro za nezaposlene. Očekuje se da uz otpremnine iz lokalnih samouprava ode oko 4.500 ljudi, a da još oko 2.000 zaposlenih bude penzionisano.

To je i dalje mnogo niži broj od onoga što je ugovoreno sa MMF-om. Sa Fondom je usaglašeno da Srbija do 2018. umanji troškove za plate u javnom sektoru na nivou opšte države za oko 1,1 milijardu evra, odnosno da se godišnje broj zaposlenih umanjuje za 25.000.

- Fond ceni napore da se javni sektor racionalizuje. Teško da će insistirati na preciznom broju otkaza - kažu u Vladi. 

Srbija proganja znanje

DIJAGNOZA BESPUĆA Miodrag Zec za "Blic": Srbija proganja znanje

Ranko Pivljanin | 26. 07. 2015. 

Miodrag Zec, profesor ekonomije, nema ključ rešenja, ali ima zanimljivu dijagnozu naših ekonomskih bespuća. I kad bi se, barem, htela priznati dijagnoza, možda bi bilo neke šanse za lečenje, ali naši vračevi bi i dalje da stvar rešavaju magijom.

Šta je prava slika ekonomskog stanja države? Vlada, tačnije premijer, ističe neviđene domete reformi, kako je narodu?
- Ovo je kao kad imamo bolesnika pa ga odvedemo da uzme nalaze i bez obzira šta lekar kaže, kad pogledamo te nalaze, vidimo da njemu nije dobro. Kada bi se napravila anamneza srpskog društva i ekonomije, vidi se da nijedna od ključnih stvari koje su problematične nije radikalno preokrenuta. Znači i dalje se održava disbalans između proizvodnje i potrošnje, između štednje i investicija, između uvoza i izvoza, aktivnih i izdržavanih, razvijenih i nerazvijenih, rođenih i umrlih... Sve te disproporcije su na snazi i stanje nije dobro. Ono što bi se moglo oceniti kao pozitivno jeste da je većina društva saglasna da se leči i premijer ubeđuje ljude da treba da se lečimo. Još ne znamo baš kako, koliko dugo i sa kakvim ishodom, ali i ovo je već nešto.

Čini se da je premijer prilično fasciniran ekonomijom, kako vi doživljavate taj višak interesovanja jednog političara za ekonomske teme?
- Ekonomija je delikatna disciplina i ima privid trivijalnosti, pa često ljudi pomisle da mogu lako da je razumeju. Ekonomija je mnogo složenija nego što se na prvi pogled čini i tu mnogi političari padaju u zamku, pogotovo kad primenjuju tu vrstu globalnih terapija ko što je kod nas slučaj. Ljudi se ne usuđuju da se upuštaju u ozbiljnije nauke, fiziku, elektrotehniku, kažu, struja ubija! A ekonomija je zavodljiva i ovde se ona smatra kao moć da se uzme jednima i da se da drugima. I tom izazovu političari teško mogu da odole. Oni često na izborima obećavaju da će nekome nešto dati, ali ne kažu kome će uzeti. To je slučaj i sa našim premijerom. On prosto uživa da usmerava ekonomske tokove, a opet ovo što se sad provodi je liberalni model koji to ne podrazumeva. Mi preuzimamo alate iz liberalnog modela, a hteli bismo da arbitriramo. To jedno s drugim ne ide.

Ne ide, ali on očigledno misli da je izvodljivo?
- Problem je što se ovde brzo prima to mesijanstvo i kod pojedinaca i kod mase. Narod ima adolescentan odnos prema vlasti. Mi smo patrijarhalno društvo i pater familijas treba da nas prevede preko reke, da nas spase, očekujemo da će vođa sve rešiti, neće valjda on dati da budemo gladni. I političari se na to upecaju.

Ko kreira našu ekonomsku politiku? 
- Sam premijer je nekoliko puta izjavio da je bio odličan i vredan student i da on ono što piše u knjizi on dobro nauči i ponovi i to je ono što nam se sad praktično dešava. Nama su zadati neki koridori i on to ponavlja i pokušava da sprovede. Mi nemamo autonomnu politiku, naša politika se ocenjuje u Briselu i Vašingtonu i mi se divimo tim ocenama kao dečak kad se vrati iz škole i kaže: mama, učiteljica je rekla da sam dobar! Problem je što i ovi koji nam kreiraju politiku ne kažu sve. Oni kažu šta hoće, ali ne i kako. Nije problem šta i da li, nego kako!

Kako? Ovako kao sa platama i penzijama, smanjuj, pa vraćaj?
- Penzije su očigledan primer. Oni kažu da je penzioni sistem neodrživ i zahtevaju da se uravnoteži. Ali ne kažu kako. Neće da ulaze u taj prljavi deo terapije, već samo s akademskih visina kažu da ne može tako.
I mi smo, javno se deklarišući za liberalna načela i ekonomske zakone, uradili krajnje populističku meru. Uzeli smo jednima za koje smo mi procenili da imaju veće penzije, a nismo dirali penzije onih koji su na životnom minimumu. To je u suprotnosti sa liberalnim načelima. Ako je neko uplaćivao doprinose četrdeset godina i stekao određeno pravo koje se zove penzija, to je pravo svojine. Ne može se to pravo njemu oduzeti, i to još u ime liberalnih načela.

Koje su posledice?
- Velike! Prvo, znači da ne postoji garantovano pravo svojine. Po ovome se može uzimati i višak imovine i višak stambenog prostora.
Druga loša stvar je što na osnovu visine penzije mi ne znamo baš ko je socijalni slučaj. Možda je socijalni slučaj profesorka matematike sa 60.000, jer ima dvoje nezaposlene dece i bolesnog muža, a nije neko ko prima 20.000, a zapravo je bogat. Imate sijaset primera oveštalih bogataša koji su penzionisani sa 15-20 godina radnog staža, vode se kao penzioneri sa malim penzijama i vi ih sad štitite. I na kraju, poslata je poruka da se ne isplati uplaćivati penzione doprinose.

Ekonomista, i to pametnih, nam ne fali - da li vama stručnjacima nije dozvoljeno da se u praksi bavite svojim poslom, da li vas ne slušaju ili možda vi ne želite da preuzimate odgovornost?
- Ne možete vi da vladate ako niste direktno u političkom sistemu, a većina intelektualaca to ne želi. A indirektno je mala vajda. Od vas se očekuje kad vas neko zovne, samo da javno podržavate ono što su oni već naumili. Nemamo zdrav odnos stručnjaka i vlasti, da vas stvarno zovu da čuju šta mislite. Najčešće zovu propagatore unapred definisanih ideja.
Druga stvar, mi nemamo fundamentalno ekonomsko znanje, ostajemo bez te nauke. Mi učimo da budemo upravnici tuđih samoposluga, a ne kako da stvaramo novu vrednost. Mi smo se kao nacija predali. Ekonomija je i nauka o društvu, nije ona fizika. Ima elemente fizike, da ne može konj da nosi dve tone i da Srbija ima pet miliona penzionera - to znamo. Ali ona ima dosta vrednosnog i nauka je u datom vremenu.
Osim toga, neće ekonomija odrediti kako uravnotežiti budžet, to radi politika. Da li ćete povećati PDV koji će plaćati sirotinja ili ćete povećati porez na bogatstvo ili na dobit, to je političko pitanje. Ekonomija kaže da ovaj autobus ne može da vozi dvesta ljudi, ali koga ćemo izbaciti napolje - kaže politika.

Kakvi su tegovi na nogama Srbije da ne može da krene napred. Do kada ćemo biti siromašna zemlja?
- Mnogo dugo ćemo biti siromašna zemlja. Kad o tome govorimo, treba imati u vidu istorijat bogatih nacija - kako su to one postale bogate. Neke su bogate zahvaljujući bazičnim prirodnim resursima, što mi nismo, jer nemamo ni nafte ni gasa. Druge su postale bogate osvajanjem i pljačkom tuđeg bogatstva. I ono malo što skupimo, drugi nam uzmu. I treći put kojim se društvo može uzdići i obogatiti jeste znanje i organizacija. A Srbija ima potrebu da progoni znanje. U njoj svega fali, samo su obrazovani ljudi višak. I oni odlaze iz Srbije i to je najveći teg na nogama Srbije, da mladi i obrazovani ljudi beže. Čitav razred nam se upisuje na Kembridž i odlazi zauvek, a mi ovde dobijamo rijaliti šou. Srbija je zemlja kojoj treba strahovita infuzija i ljudskog i drugog kapitala, a ona je izložena krvoliptanju. 

Najgori đaci Jesu li naše elite uopšte sposobne da vode jedan makrosistem kao što je država?  - Ključni je problem kako se dolazi u politiku. Da li si se potvrdio prethodno u nečemu, pa došao u javnu sferu ili si tu stigao tako što si prvo lepio plakate, a onda se dočepao vlasti. Društvo vrši pogrešan odabir. Da li se ja kao nastavnik posvećujem onoj trojici najboljih ili onoj petorici najgorih? Bazično se posvećujemo onim najgorima i logično je što idemo nazad.

KOSTA ARSENOVIC U PARLAMENTU

Opomena za Živkovića zbog "jaka mi je ta vojska bila"

Tanjug | 22. 06. 2015. -

Predsedavajući sednicom Konstantin Arsenović (PUPS) izrekao je danas opomenu poslaniku Nove stranke Zoranu Živkoviću, jer je, kako je objasnio, prišao govornici iako nije imao pravo na to.

Zoran Živković

Pošto nije dobio pravo na repliku Živković se, kako je objasnio Konstantinović, približio govornici, rekavši mu "jaka mi je ta vojska bila", aludirajući na rukovođenje Arsenovića skupštinskom sednicom i nekada vojskom.

- Molim vas da vodite računa o ponašanju - rekao je Arsenović i izrekao opomenu Živkoviću.
Arsenović je rekao da se ponosi rukovođenjem vojskom i da je čestito radio.
 

Arsenović je, kako piše u njegovoj biografiji, radnu karijeru proveo u JNA i Vojsci Jugoslavije u periodu od 1961. do 2000. godine, kada je otišao u penziju, u činu general-potpukovnika.

U Skupštini Srbije se vodi rasprava o izmenama Zakona o akcizama, kojima je, pored ostalog, predvidjeno uvodjenje akciza na električnu energiju u iznosu od 7,5 odsto.

KOSTA ARSENOVIC 2013 PARLAMENT

Arsenović: Podneću ostavku ako su moje godine problem

Tanjug | 24. 10. 2013. - 

Potpredsednik Skupštine Srbije Konstantin Arsenović izjavio je danas da je spreman da podnese ostavku na tu funkciju, ako je razlog za izbor još jednog potredsednika parlamenta to što neko misli da on zbog svojih godina ne može uspešno da obavlja tu funkciju.

Arsenović je, u okviru vremena za postavljanje poslaničkih pitanja, pitao predsednika parlamenta da li su tačni navodi u "Politici" da je razlog za izbor novog potpredsednika parlamenta to što on zbog svojih godina ne može uspešno da obavlja tu funkciju.

“Ako je to jedan od razloga ja vas molim da podnesem ostavku na tu funkciju u cilju poboljšanja rada skupštine i smanjenja troškova. Ne želim da budem jedan od razloga zbog kojeg se bira novi predsednik, mada smatram da to nije opravdanje i da moje godine nisu razlog”, rekao je Arsenović.
 

Predsednik skupštine Nebojša Stefanović odgovorio mu je da je ponosan na sve potpredsednike parlamenta, da svi oni rade svoj posao na najbolji način i da Arsenovićeve godine nisu smetnja, već da je njegovo iskustvo dragoceno.
“

Žao mi je što je neko pomislio tako nešto, vi ste uvek dobrodošli i drago mi je što ste deo našeg tima”, rekao je Stefanović.
 

Skupština Srbije juče je raspravljala o izboru još jednog potpredsednika parlamenta, što je obrazloženo povećanjem obima rada parlamenta. Parlament ima pet potpredsednika.

TU SMO MI PARTIJA UJEDINJENIH PENZIONERA SRBIJE