Važno je da starije osobe, njihove porodice i prijatelji shvate četiri osnovna principa na kojima treba da se zasniva briga o starijima, smatra gerijatar dr Robert Stal.
Prema starijim osobama se ne treba ophoditi kao da je njihov jedini problem njihovo životno doba. Dr Stal daje primer pacijentkinje koja je imala 95 godina. Žalila se na bol u desnom kolenu. Ona je doktoru, samo slegavši ramenima, rekla: „A šta čovek da očekuje u mojim godinama?“
Na doktorovo pitanje da li je i levo koleno boli, ona je rekla da je ono sasvim dobro i da je ništa ne boli. Doktor je odglumio zbunjenost i upitao: „Pa zar nije i ovo koleno podjednako staro kao i ono bolno?“ Ona se nasmešila shvativši poentu.
Shvatanjem i primenjivanjem ova četiri principa brige o starima, starijim osobama se obezbeđuje blagovremena i odgovarajuća zdravstvena nega i pomoć:
1. Konfuzija ili dezorijentacija – Provera iznenadnih problema
Ako je 80-godišnja osoba konfuzna ili dezorijentisana – a dan ranije ili nedelju dana ranije je bila bistra i orijentisana – skoro sigurno ima ili je imala neki akutni zdravstveni problem kao što je neželjena reakcija na novi lek, infekcija urinarnog trakta, zapaljenje pluća, srčani ili moždani udar.
Međutim, konfuzija ili dezorijentacija mogle bi biti jedini simptom ovih akutnih zdravstvenih problema, i jednom kada prođu, moglo bi lako da se desi da se osoba vrati u bistro stanje u kome je bila prethodne sedmice.
Iznenadne promene izazivaju iznenadni problemi. Senilnost se ne pojavljuje iznenadno, pa treba verovati starijoj osobi i odvesti je na zdravstveni pregled.
2. Postepeno mentalno opadanje može biti izazvano hroničnom metaboličkom bolešću ili depresijom
Hronična metabolička bolest – bolest štitne žlezde, nedostatak vitamina B12, Parkinsonova bolest ili nuspojave lekova (v. sledeći princip), na primer – može da traje mesecima i godinama čak, izazivajući „usporavanje“ starije osobe, dovodeći je u konfuzno stanje ili čineći je umornom i slabom.
Za probleme sa raspoloženjem, kao što je depresija, često se pogrešno misli da je demencija. Šta možete da učinite? Usamljenost i društvena izolovanost veoma su česte, a u velikom broju slučajeva dovoljna je lepa reč, bolji uslovi prevoza, slušna pomagala ili naočare, uključivanje u klub penzionera ili volontersku organizaciju. Snažan zagrljaj ima duboko terapeutsko dejstvo, takođe.
Alchajmerova bolest je hronična, progresivna demencija koja se razvija godinama. Bolest utiče na sposobnost razmišljanja i, u svojim finalnim fazama, utiče na fizičko funkcionisanje. Međutim,
pad psihičkih i fizičkih sposobnosti nije uvek pokazatelj Alchajmerove bolesti.
3. Upotreba lekova
Mnoge starije osobe idu kod nekoliko lekara različitih specijalnosti od kojih svaki može da prepiše jedan ili više lekova. Ovi pacijenti mogu i samoinicijativno da kupe lekove koji se izdaju bez recepta i to mogu činiti veoma često.
Samo jedan lek koji nije odgovarajući za starije osobe, može da ošteti njihovu sposobnost funkcionisanja i da smanji kvalitet njihovog života. Zamislite samo šta pet takvih lekova mogu da učine.
Starije osobe treba da izbegavaju da same sebi prepisuju lekove i treba da se kod svog lekara/svojih lekara dobro raspitaju o svakom novom leku koji im se prepisuje. Da li je lek neophodan? Koja su neželjena dejstva tog leka? Da li postoji interakcija sa drugim lekovima?
4. Predrasude o starima (ejdžizam) mogu biti izuzetno štetne
„Šta očekuješ u tvojim godinama?“ „Nećeš biti ništa mlađi/mlađa“ Da li vam ovo zvuči poznato? Ovo su nepravedne generalizacije i izjave na osnovu predrasuda. Pretpostavlja se da starije osobe prirodno treba da budu slabe, bolesne i zaboravne.
Starije osobe oboljevaju od bolesti (kao i svi drugi ljudi), a ne od starosti.
Zaključak
Razmislite o svojim pretpostavkama. Doktor Robert Stal kaže da on to stalno radi i da mu to pomaže da o svojim starijim pacijentima brine na pravi način.
