DA SE PODSETIMO STA JE RADIO VLADAN DJUKIĆ ZA VREME MANDATA DRAGANA ĐILASA

 Naime, na čelu Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, političkom trgovinom, došla je izvesna Snežana Stošković, penzionerka, sociolog, bivši funkcioner jugoslovenskog Crvenog krsta i dokazana švercerka, specijalista za "krizna vremena", kako ona iz devedesetih, tako i ova danas...

Kao "kadar" PUPS-a, bliska saradnica klana Krkobabić i miljenica Dragana Đilasa, dobila je vlast, ali i šansu da malo "sredi" socijalnu zaštitu, da razbije penzionersku monotoniju, a usput i " malo" zaradi. Šta da se radi kad u zemlji Srbiji nema dovoljno stručnih i iskusnih ljudi?

Tu je gospođa penzionerka, koja ispunjava uslove koje se tiču godina starosti, ali ne i sitnice - uslova koji se tiče kvalifikacije.

Iako po Zakonu o socijalnoj zaštiti sociolog ne bi ni mogao da obavlja ovu funkciju, moćnici su već stekli dobro iskustvo u kršenju zakona, i ne samo ovog. Pored penzije koju redovno prima, tu je i te kako dobra plata, a i procenat od projekata koje nevladine organizacije realizuju preko njene ustanove. Ova super baba je iskoristila svu svoju moć, pa je tako pozapošljavala svoje rođake i prijatelje, iako nijedan od njih nema nikakve veze sa socijalnom zaštitom.

Svoje "gazdovanje" je započela "čišćenjem" i smenom najsposobnijih profesionalaca, poštenih, vrednih i visoko moralnih ljudi. Neposlušnost kažnjava premeštanjem radnika, čime najgrublje krši osnovna ljudska prava. Demokratija je za nju samo floskula kojom se dokopala vlasti. Nije slučajno da je na rukovodeća mesta u odeljenjima ove ustanove postavila kurve, alkoholičare i psihopate. Kome je još danas do morala? Zgrabi što više možeš, iovako neće dugo trajati... A za grabež su joj potrebni lojalni ljudi. Jedna od takvih je i Nevena Crnobrnja-Letić, rukovodilac odeljenja Stari grad. Nije preporuka to što ima završenu višu školu, nego činjenica da je iskusni kriminalac, sa debelim kriminalnim dosijeom!

Jača je od zakona, a to je danas kvalitet. Protiv nje su pokrenuti krivični postupci zbog zloupotrebe službenog položaja i pronevere stanova, ali nije završila u zatvoru. Sposobna žena. Takva će dati pun doprinos tek kada bude rukovodila. Za sadašnju vlast ovo je pravi kadar. Diploma nema nikakvog uticaja. Da bi se učvrstila na svom rukovodećem položaju, po već oprobanoj recepturi, našla je ljubavnika, koji će biti njen zaštitnik, i to samog sekretara Sekretarijata za socijalnu zaštitu Vladana Đukića.

Gospodin Vladan Đukić je aktuelni sekretar Sekretarijata za socijalnu zaštitu. Još je jedan od članova PUPS-a kome se posrećilo da "pilotira" po socijalnoj zaštiti. Penzioner, i to avijatičar, čim je aterirao dobio je funkciju. Pa zar više puta nije potvrđeno da profesija nije od uticaja za položaje i funkcije. Tako se i njemu posrećilo da pored penzije zaradi još jednu funkcionersku platu. Pa neka sada neko kaže da se u zemlji Srbiji živi tako loše!

PUPS NOVI BEOGRAD PONOVO U STROJU

                                                    POŠTOVANI PENZIONERI !

                                PUPS ODBOR NOVI BEOGRAD  SA NOVIM RUKOVODSTVOM

ĐUKIĆ VLADANOM  A STARIM ZNANCEM JOŠ IZ VREMENA DRAGANA ĐILASA,

 BIO JE SEKRETAR ZA SOCIJALNU ZAŠTITU I OSVEDOČENI PREVARANT  A UMESTO

 ZAŠTITNIK PENZIONERA !

SADA JAŠE NA KRILIMA GORANA VESIĆA KAO PODGUZNA MUVA !

 DOBIO JE MESTO DIREKTORA BEOGRADSKIH GROBALJA I NEODVAJA SE OD DRŽAVNE KASE !

OSLADILO SE PA JE I NAPRAVIO SVOJU GRUPU ZA HARAČ ! 

PAZITE SE TOG HAJDUKA !

OBRLATIO JE PREKO BELANOVIĆKE SVE PENZIONERE BEOGRADA A ONA ZAUZVRAT

 KAKO ČUJEMO DOBILA JE MESTO ZA POSLANIKA U SKUPŠTINI SRBIJE ! 

PO SISTEMU JA TEBI A  TI MENI !

GDE SU NESTALI ČESTITI ČLANOVI PUPSA KOJI SU SVOJIM ZNOJEM I KRVLJU 

GRADILI PARTIJU I ČUVALI PENZIONERE OD OVAKVIH NEVOLJA ?

DOK JE BILO JOVANA KRKOBABIĆA BILO JE I ZAŠTITNIKA  !

potpredsednik vlade Republike Srbije Stefan Krkobabic

 

Za njega su se izborili penzioneri ,

potpredsednik vlade Republike Srbije 

Stefan Krkobabic.

Ali ima i pojačanje u skupštinskim klupama sa Orvelovskim poslanicima , 

Aco Petrović ( inače suprug potpredsednice PUPSa gđe Mire ) i 

Jovanović Aleksandar , sportski novinar ( izveštač sa utakmica )

Dragan Marković Markoni ( smenjeni zamenik direktora bia)

Mira Petrović ( bivša direktorka Pošta Srbije) 

Đura Perić ( Titov konobar) .

Posle Vas neće ostati ni traga od nekadašnjePartije penzionera, ni pepeo. 

iz Wikipedije o mlađanom potpredsedniku vlade Srbije

 

Stefan Krkobabić

From Wikipedia, the free encyclopedia

Jump to navigationJump to search

Stefan Krkobabić (Serbian Cyrillic: Стефан Кркобабић; born 23 February 1989) is a politician in Serbia. He was elected to the National Assembly of Serbia in the 2020 parliamentary election as a member of the Party of United Pensioners of Serbia (PUPS) and is currently serving as a vice-president of the National Assembly.^[1][2]

Early life and private career[edit]

Krkobabić is the son of PUPS leader Milan Krkobabić and the grandson of party founder Jovan Krkobabić. He graduated from Megatrend University's Faculty of Culture and Media in 2011 and subsequently worked at the Belgrade Chamber of Commerce. In 2019, he was appointed acting director of the Public Company for the Development of Mountain Tourism "Stara planina". He lives in Belgrade.^[3][4]

Member of the National Assembly[edit]

The PUPS contested the 2020 parliamentary election in an alliance with the Serbian Progressive Party. Krkobabić received the 113th position on the Progressive Party's Aleksandar Vučić — For Our Children coalition list^[5] and was elected when the list won a landslide majority with 188 mandates.

References[edit]

1. ^ АКТИВНОСТИ РЕПУБЛИЧКЕ ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ, ИНФОРМАЦИЈЕ О ОДРЖАНИМ СЕДНИЦАМА (178. електронска седница Републичке изборне комисије 27. јул 2020.), Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 30 July 2020.
2. ^ Stojanović, Piše: M. "Krkobabićev sin i Zukorlić izabrani za potpredsednike Skupštine". Dnevni list Danas (in Serbian). Retrieved 2020-10-23.
3. ^ STEFAN KRKOBABIĆ, Otvoreni Parlament, accessed 7 August 2020.
4. ^ "Sin ministra za javna preduzeća postao v.d. direktora javnog preduzeća", N1, 6 June 2019, accessed 7 August 2020.
5. ^ "Ko je sve na listi SNS za republičke poslanike?", Danas, 6 March 2020, accessed 30 June 2020.

Categories: 

• 1989 births
• Living people
• Politicians from Belgrade
• Members of the National Assembly of Serbia

Od malih nogu sam u Partiji ujedinjenih penzionera Stefan milana Krkobabić

 Potpredsednik Skupštine Srbije o svom političkom angažmanu. (Srpski telegraf, 31. 10. 2020. godine)

“U Partiji ujedinjenih penzionera sam od malih nogu. Maltene sam odrastao i sazrevao uz dedu Jovana i oca Milana i sve saborce iz stranke. Dosta sam od svih njih naučio – šta je predan rad, čast i poštenje. Sad je vreme da i ja njima pomognem u borbi za naše ideale. (…) Sebe lično vidim na onim mestima gde isključivo mogu da pomognem proleterima, poljoprivrednicima i penzionerima, bavio se politikom ili ne. Sad mi je najbitnije da se posvetim ovom poslu, da unesem novu energiju u parlament, da dam svoj doprinos u borbi za ideje koje propagiraju PUPS i Aleksandar Vučić. Najviše bih voleo da doprinesem da se jaz između mladih i starih smanji, da se vrati međusobna solidarnost i da omladina ima više poštovanja prema najstarijim sugrađanima.”

Kad porodična penzija postane klopka: Život s 12.000 dinara

 Porodična penzija je važan oblik socijalne zaštite za osobe koje nakon smrti člana porodice ostaju materijalno ugrožene. Međutim, dobijanjem ove penzije gube pravo na stalno zaposlenje, jer se u tom slučaju penzija oduzima – što paradoksalno otežava život primalaca, jer često ostaju "osuđeni" na niska primanja.

“Ne znam više kud ću ni kako ću, ovako ću psihički da odem”, govori za Nova.rs S. J. (60), žena iz Kraljeva koja svakog meseca preživljava sa manje od 12.000 porodične penzije, koja joj je ostala nakon smrti supruga.

Zakon o penzionom i invalidskom osiguranju ne dozvoljava joj da nađe stalan posao, jer bi se onda prekinula isplata penzije, koja joj je za sada jedini sigurni izvor prihoda. U Kraljevu je jako teško naći “stabilno” zaposlenje, zbog kojeg bi se S. J. odrekla porodične penzije. Zapravo, to je gotovo nemoguće za ženu koja je u njenim godinama. Ona je želela da ostane anonimna jer se plaši da će i to malo novca izgubiti, ili da niko neće hteti da je primi da radi, makar na privremene, sezonske poslove.

Pravo na porodičnu penziju osmišljeno je tako da olakša život osobama koje su izgubile one najbliže, a čija je zarada bila važna za njihov normalan život. Na ovaj vid socijalne pomoći pravo imaju članovi porodice umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža ili je ispunio uslove za starosnu, prevremenu starosnu penziju ili invalidsku penziju. Ovo pravo imaju i članovi porodice preminule osobe koja je već bila korisnik nekog od ovih vidova penzije.

Udovica umrlog stiče pravo na porodičnu penziju ukoliko je navršila 53 godine života, odnosno 58 godina života ukoliko se radi o udovcu. Dete preminulog prima penziju do 15 godine, odnosno do 20. ako pohađa srednju, ili 26. godine ukoliko pohađa fakultet ili višu školu.

Pravilo koje je Kraljevčanki S.J. učinilo život izuzetno teškim je činjenica da se isplata porodične penzije obustavlja ukoliko osoba stupi u radni odnos. Dozvoljeno joj je samo da radi po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, s tim da zarada na tom poslu mora biti niža od iznosa najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, odnosno od minimalne zarade. Taj iznos je trenutno 25.801 dinar.

Muž S. J. je  imao 30 godina i 11 meseci radnog staža u propaloj kraljevačkoj fabrici “Magnohrom”. On je umro 9. jula 2017, godinu dana pre nego što je trebalo da napuni 65. godina i da ode u penziju. Od njegove penzije, koja sama po sebi nije bila visoka, uprkos dugogodišnjem mukotrpnom radu, supruga je dobila 70 posto, što je tih nepunih 12.000.

S.J. nam govori kako ne može da shvati kako su porodične penzije toliko male.

“Mi smo pre 30 godina došli sa Kosova, muž je sve poznavao, jer je radio sa puno naroda, a ja sam radila privatno, imam nekih 15 godina radnog staža, ali nemam godine da ostvarim godine za svoju penziju”, govori ona.

Sada se našla u bezizlaznoj situaciji – osuđena je na nisku penziju koja mora da joj pokrije ceo mesec, jer joj je uglavnom jedini izvor zarade. Zato je u stalnoj potrazi za nekim “poslićem”.

Jedinu pomoć dobija od dece, koja žive daleko.

“Imam dve ćerke, one mi sa sela donesu namirnice, krompir, ponešto tako… Jedna ima dvoje dece, ona mi pruži koji dinar, ali ne može, ima i ona porodicu koja živi od njene plate”, objašnjava nam S.J.

Pored svih finansijskih poteškoća, i zdravlje joj se pogoršava. Govori nam da ima problem sa venama zbog kojeg jedva stoji na nogama. Svako novo sutra za nju je neizvesno – ne zna da li će se probuditi u mraku, bez televizije koja joj je često jedini vid opuštanja i nekakve zabave, u hladnoj sobi, sama, zbog neplaćenih računa – jer su tih bednih 12.000 tog meseca otišli na neke druge životne potrebštine.

Slučaj S.J. nije usamljen, a država previđa činjenicu da su porodične penzije uglavnom niske i da nikako ne mogu da budu dovoljne za život bez dodatne zarade, posebno za starije osobe kojima su deca odrasla i koje su ostale same, a koje inače imaju male šanse za neko stalno zaposlenje, čak i da im je zakonom dozvoljeno.

Setimo se i da su te osobe u godinama u kojim im nije lako da obavljaju nadničarkse poslove, koji uglavnom zahtevaju fizičku snagu. A od nečega se mora preživljavati –  život lako postane računanje svakog dinara, brojanje svakog zalogaja, i tako svaki dan – “od prvog do prvog”.

Zašto se plašim da ostarim u Srbiji

 Sinoć smo po onoj kiši, baka od 70 i kusur i ja šetale pse po kraju. Kaže mi da joj je penzija 18.000 dinara. Baš toliko je svojevremeno dobio i moj otac kad je zbog bolesti dobio rešenje o invalidskoj.

Diplomirani mašinski inzenjer , radio je kao konj, od jutra do sutra, dok nije dobio rak. I ova baka s iscepanom jaknom i bušnim patikama s kojom šetam je radila. Sad je zaslužila da napokon živi, deca su otišla, još je u dobroj formi, ali, čini mi se, ništa od toga, deluje pregladnelo i noge su joj mokre.

Stari ljudi u beogradskom naselju u kom živim retko imaju osmeh, umro je kad su treći put došli na kasu u Maksiju i shvatili da im fali 10 dinara za paštetu. Prvi put im je kasirka progledala kroz prste, drugi put su im neki momak ili devojka iz reda dodali, treći put su ostali gladni.

A ako im je i posle toga ostalo nešto malo dostojanstva, sahranili su ga kad im je posle višesatnog čekanja u Domu zdravlja lekarka kroz zube, besna što su došli, rekla da pregled kod specijaliste ne mogu da zakažu jer su svi termini popunjeni bar naredna dva meseca. Ne plaše se stari bez razloga odlaska u bolnicu.

Ja sam dedu koji je imao 80, ali se i dalje penjao na drveće, kosio travu, išao u nabavku, kuvao i bio pokretniji i zdraviji od pola mog društva, odvela u Klinički s početkom upale pluća. Davali su mu pogrešnu terapiju, vezivali ga za krevet “da se ne bi povredio kad odlazi u toalet”, ukinuli mu lekove za šećer jer im to nije bilo bitno… Umro je za sedam dana. Nisu mi ni javili, zatekla sam prazan bolnički krevet.

S druge strane, jedna od stvari koje su me fascinirale na svakom putovanju su bake i deke koje u penziji zaista počnu da žive. Idu na skijanje, izlete, okupljaju se jednom nedeljno u klubovima gde plešu sambu, vode unuke na more i u akva parkove, skupljaju se u poslastičarnicama gde degustiraju nove kolače, frizer, pedikir, manikir svake nedelje, pevaju u nekim horovima.

Jedna 70-godišnja Francuskinja je na vrhu od 3.200 metara otvorila kafić gde radi zimi, a ostatak godine putuje svetom. Sama, pocrnela i s osmehom koji poklopi svaki moj uzdah. Druga se u 67. preselila iz Norveške na grčko ostrvo i tamo drži azil za mačke. Treća bakuta iz Engleske putuje sa Mladim istraživačima po Evropi i volontira. U pauzama, klincima pravi sendviče i pije pivo.

Da bi to mogli, treba da budu zdravi, da imaju pristojne penzije, pa elan za životom lako dođe. Da, dosta je do nas kako ćemo oblikovati svoju starost, ali kad krče creva, a noge su mokre, nema tu nikakvog oblika. Samo čekanje bolne i spore smrti. I ko je kriv, razmišljam? Nije teško pronaći krivce, čak i kada starim građanima Srbije poručuju da će im penzije porasti ČAK šest odsto. Juhu! Moja baka iz kraja će biti bogatija za čitavih 1.140 dinara i tad će shvatiti pravo značenje “zlatnog doba”.

Srećan 1. oktobar, Međunarodni dan starijih osoba.