четвртак, 29. јануар 2015.

TRECA SKUPSTINA OPSTINSKE ORGANIZACIJE PUPS-A I
IZBOR ACE PETROVICA U PREDSEDNIKA ODBORA

PUPS OMLADINA NOVOG BEOGRADA

OMLADINA NOVOG BEOGRADA

субота, 24. јануар 2015.

Imunizacija stanovništva protiv gripa u sezoni 2014/2015.

Dom zdravlja Novi Beograd počinje sprovođenje vakcinacije protiv gripa od 06.10.2014. godine.Vakcinacija protiv gripa sprovodi se inaktivisanom vakcinom protiv gripa spravljenom od celih virusa ili SPLIT vakcinom koja sadrži delove virusa odgovorne za imunitet.
Prema kliničkim indikacijama, vakcinacija se sprovodi kod svih lica starijih od šest meseci sa hroničnim poremećajima plućnog i kardiovaskularnog sistema i sa metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest), bubrežnom disfunkcijom, hemoglobinopatijom, imunosupresijom i dr.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:
1) kod lica smeštenih u gerantološkim centrima i kod lica zaposlenih u gerontološkim centrima;
2) kod dece, omladine i starih lica smeštenih u ustanovama socijalne zaštite i kod lica zaposlenih u tim ustanovama;
3) kod lica zaposlenih u objektima u kojima se obavlja zdravstvena delatnost, a naročito u odeljenjima sa povećanim rizikom, stacionarima za hronično obolela lica i dr;
4) kod lica zaposlenih u javnim službama posebno eksponiranih infekciji;
5) kod lica starijih od 65 godina života.

OO PUPS-a Novog Beograda

MILAN KRKOBABIĆ: Vučićev koncept je pošten, održava minimum egzistencije, dostojanstva i pravde! (INTERVJU)

Predsednik PUPS-a za Telegraf govori o novom Zakonu o radu i penzionom i invalidskom osiguranju i ukazuje na prednosti ovog zakona u borbi za ekonomski oporavak zemlje, kao i o funkcionisanju Pošte Srbije i načinu na koji opstaje koalicija sa SPS-om

Foto: Milena Đorđević, Tanjug/Tanja Valič

Milan Krkobabić, lider PUPS-a, stranke koja za osnovni cilj ima pospešenje socijalno ekonomskog položaja penzionera i socijalno ugroženih kategorija građana, u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf komentariše izmene i dopune novog Zakona o radu i penzijsko invalidskom osiguranju.

Krkobabić kaže da je njegova stranka dala podršku reformama i konceptu koji je iznela Vlada Srbije, jer veruju da će poboljšati privredni rast i otvoriti nova radna mesta.

Da li ste podržali Zakon o radu i o penziono-invalidskom osiguranju? Kako biste ocenili taj zakon, koje su prednosti, a koje mane?

– U fokusu naše partije je bavljenje zaštitom pozicije penzionera i mi smo se isključivo bavili time. Dolazimo do tačke kada se, kao u snegu, vide svačiji tragovi, jednostavno postoji pluralizam i političkih i ekonomskih interesa i tačno se sada vidi ko čije interese i na koji način zastupa. Kada govorimo o poziciji penzionera, izmenama i dopunama Zakona o radu i PIO, one bitno ne utiču na poziciju sadašnjih penzionera u ekonomskom smislu, odnosno ne pogoršavaju je, ali potencijalno mogu pozitivno da deluju. Ako ovaj Zakon u radu bude u funkciji otvaranja novih radnih mesta i pospešivanja privredne aktivnosti, ostvaruje se naše osnovno načelo, vitalni interes PUPS-a i penzionera Srbije – da imamo što više novih radnih mesta, jer samo novouposleni ljudi izdvajaju i pune penzioni fond i tad su penzije redovne i sigurne, a od toga zavisi i koliko će biti i velike, jer ako smanjujemo broj zaposlenih, naravno da će i penzije biti neizvesne. Prema tome, sve što ide u prilog otvaranju novih radnih mesta, uplati poreza i doprinosa je nešto što je imperativ PUPS-a i sa tog aspekta naša partija ima ovakav odnos. Spremni smo, i to smo rekli, da prihvatimo sve one amandmane, sva poboljšanja koja se neće bazirati na parcijalnom, uskom interesu ove ili one partije, već koja idu u pravcu boljitka celokupne populacije stanovništva Srbije.

Starosna granica za odlazak u penziju se povećala i pojedini stručnjaci tvrde da to može biti prepreka za zapošljavanje mladih ljudi? S obzirom da ste rekli da podržavate otvaranje novih radnih mesta, kako tumačite ovakve navode?

– Ako Zakon o radu bude u funkciji podspešivanja privrede i otvaranja novih radnih mesta, do toga neće doći. Nije problem u zakonu, koliko u njegovoj primeni, u tome koliko smo u stanju da sprovedemo neki zakon. Nisam slučajno napomenuo da je važno kako funkcionišu inspekcijske službe, kako će vršiti kontrolu svega toga, kako ćemo disciplinovati fiskus u ekonomskoj sferi, kako će funkcionisati poreska uprava, na koji način i da li su obuhvaćeni svi poreski korisnici, šta rade ostali organi?! Primena je problem u Srbiji. Ukoliko sve bude koordinisano funkcionisalo, neće biti problema. Trebalo bi da očekujemo da omogući nova zapošljavanja i mi isključivo iz te vizure na to gledamo.

Krkobabić: Investitori nemaju razloga za strah od PUPS-a

Bez obzira na to da li će Partija ujedinjenih penzionera Srbije biti u novoj vladi ili ne, naš stav je jasan - nema razloga za strah od PUPS-a. Svi investitori, i domaći i strani, su dobrodošli - istakao je zamenik predsednika te stranke

Izbori 2014, SPS Izborni štab - Ivica Dačić, Milan Krkobabić

Foto: Milena Đorđević

Strani investitori nemaju razloga za strah od PUPS-a, izjavio je zamenik predsednika te strankeMilan Krkobabić i izrazio uverenje da novi zakon o radu neće biti prepreka privrednom preporodu Srbije.

KRKOBABIĆ: Želimo hleb, pravdu i dostojanstvo!

Krkobabić je na redovnoj skupštini PUPS-a, na kojoj je jedini kandidat za predsednika stranke, naveo da se danas definiše nastavak puta započet pre devet godina

Novi Sad, miting SPS PUPS JS, Milan Krkobabić

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Kandidat za predsednika PUPS-a, Milan Krkobabić, poručio je danas da je ono za šta se oni bore hleb, dostojanstvo i pravda, da nisu kočničari napretka zemlje i da clijeve mogu da ostvare samo pod uslovom da ostanu odani svojoj misli, koalicionim partnerima i svom narodu i državi

Krkobabić je na redovnoj skupštini PUPS-a, na kojoj je jedini kandidat za predsednika stranke, naveo da se danas definiše nastavak puta započet pre devet godina. On je naveo da se iduće zaokružuje ciklus od deset godina gde se od male neprepoznatljive partije “dočekane sa podsmehom” bez finansijske, medijske, inostrane i “one mnogo bitnije” od domaćih faktora podrške, uz čvrstu ideju kako sačuvati i pospešiti socijalno ekonomski položaj penzionera ušlo na velika vrata u parlament.

PUPS: Puna podrška Vučiću!

U PUPS-u su istakli da Aleksandar Vučić ima čvrstu odlučnost da preduzetim merama pokrene privrednu aktivnost, zbog čega ima njihovu podršku

Milan Krkobabić, Lazar Krstić , Aleksandar Vučić

Foto: Tanjug/Rade Prelić/Zoran Žestić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS istakla je da daje punu podršku rešenosti predsednikaVlade Aleksandra Vučića da stane u odbranu egzistencijalnog minimuma najvećeg broja ljudi.

U PUPS-u su istakli da Aleksandar Vučić ima čvrstu odlučnost da preduzetim merama pokrene privrednu aktivnost i da će se na taj način izvršiti neophodna fiskalna konsolidacija. Njegov potezokarakterisali su kao hrabar i pre svega ljudski.

- Samo jedinstveni u opredeljenju da se sačuva egzistencijalni minimum, omogućićemo dostojanstvo i pravdu za sve – rekli su iz PUPS-a.

(Telegraf.rs)

петак, 23. јануар 2015.

Kancelarija za evropske integracije priprema model uključivanja OCD u proces pregovora za članstvo Srbije u EU. Model će biti inkluzivan i fleksibilan i omogućavaće uključivanje relevantnih i stručnih oranizacija po potrebi u rad pojedinačnih pregovaračkih grupa,izjavio je Kosta Arsenovic poslanik u parlamentu a potpredsednik Pups-a.

U Srbiji postoje primeri koji su saradnju sa civilnim sektorom podigli na viši nivo, i koji su za sada viđeni kao dobri primeri širokog konsultativnog procesa/foruma koji teži da uključi aktere civilnog društva u većoj meri. Ove primere vredi sumirati, budući da mogu predstavljati okvir za inspiraciju i razmenu iskustava Državnoj revizorskoj instituciji u pogledu njenih nastojanja da pojača saradnju sa OCD i u većoj meri uključi građane u svoj rad. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom je već pomenuta kao horizontalni institucionalni mehanizam kojim Vlada nastoji da unapredi saradnju sa civilnim društvom u svim oblastima. Na ovom mestu vredi istaći planove Kancelarije u cilju daljeg unapređenja mehanizma, a tiču se uspostavljanja Nacionalnog saveta za saradnju sa civilnim društvom, donošenja Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za civilno društvo, kao i uspostavljanja standarda komunikacije Vlade sa civilnim društvom. Takođe, uporedo sa pomenutim aktivnostima potrebno je raditi i na izgradnji kapaciteta aktera na obe strane. Potrebno je naglasiti i važnost kontinuiranog sprovođenja mehanizama i nakon njihovog uspostavljanja, kako bi se izbeglo oslobađanje od odgovornosti predstavnika vlasti nakon što su mehanizmi uspostavljeni. Tim Vlade Srbije za socijalnu inkluziju i smanjenje siromaštva (SIPRU) pokrenuo je širok konsultativni proces u izradi i sprovođenju Strategije za smanjenje siromaštva. U cilju unapređenja saradnje SIPRU je pokrenula program Kontakt organizacije civilnog društva (KOCD), koji se sastoji od sedam organizacija od kojih je svaka predstavljala po jednu socijalno ugroženu grupu. Ideja iza ovako uspostavljeni program bila je da se omogući organizacijama civilnog društva da učestvuju u implementaciji pomenute strategije naglasava Zlatko Sobot potpredsednik OO Pups-a Novog Beograda i clan opstinskog veca Novog Beograda.

OCD u Srbiji su samostalno ili u partnerstvima uspostavile i onlajn portale kao deo inicijativa za praćenje utroška budžetskih sredstava i uvećanje javne i finansijske odgovornosti. Portal Skockajte budžet (www.skockajtebudzet.rs) naglašava važnost budžetske pismenosti i učešće građana u budžetskim procesima; Prati pare (www.pratipare.rs) približava građanima procese raspodele budžetskih sredstava i podstiče građane da aktivno učestvuju u procesu kontrole budžeta lokalnih samouprava; Vodite računa (www.voditeracuna.rs) orijentisan je na poznavanje i razumevanje pitanja budžeta i opšte informisanosti o problematici javnih finansija kao preduslova vršenja pritiska na vlast; Portal Javno (javno.skockajtebudzet.rs) predstavlja otvorenu bazu podataka za pretraživanje o potrošnji,naglasava Aco Petrovic predsednik OO Pups-a Novog Beograda i clan gradskog veca grada Beograda.

Učešće građana u radu državnih institucija u Srbiji
U Republici Srbiji se pravo na učešće građana, i šire zainteresovane javnosti, u procesima formulisanja, implementacije i donošenja politika izvodi na osnovu opštih ustavnih odredbi (čl. 2, čl. 53. Ustava), kao i na osnovu principa demokratske (participativne) vladavine poduprte ljudskim i manjinskim pravima. Pored toga, član 56. Ustava propisuje da „svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži.“ Šire gledano, imajući u vidu da su građani neposredno obuhvaćeni vladinim politikama i programima i da im isti neposredno utiču na život u njihovim sredinama, građani se javljaju kao primarne zainteresovane strane. Organizacije civilnog društva predstavljaju jedan od praktičnih vidova otelotvorenja prava na slobodu udruživanja, koje garantuje i Ustav Srbije. Logičan nastavak prava na udruživanje i ostvarivanje individualnog, grupnog ili kolektivnog interesa u stvarima od značaja za pojedince i njihova prava, ogleda se u mogućnosti uticanja na donošenje odluka u javnim politikama, koje i utiču na živote građana. Stoga je njihovo uključivanje u procese donošenja odluka neophodno kako bi se politike približile građanima. Kao važni akteri u procesu donošenja odluka, organizacije civilnog društva imaju dvostruku ulogu u tom procesu: one, najpre, vrše artikulaciju legitimnih interesa prema javnosti i vlasti, i drugo, prate rad javne vlasti te predstavljaju autentičnog kontrolora.67 Za Srbiju, kao državu koja nastoji da pristupi Evropskoj uniji, kontekst za uključivanje građana u rad državnih institucija (ili upravljanje javnim poslovima) kreiraju i propisi Unije, a pre svega osnivački ugovori. U EU značaj uključivanja građana prepoznat je članom 8a Lisabonskog ugovora, koji navodi da svaki građanin ima pravo da učestvuje u demokratskom životu i da se odluke donose što je moguće bliže građanima, dok se članom 8b ističe da će institucije održavati otvoren, transparentan i redovan dijalog sa reprezentativnim udruženjima i civilnim društvom.68 Okviri za institucionalnu saradnju između vladinih institucija i civilnog društva mogu obuhvatiti niz različitih tela, imenovanih/kontakt osoba i ostalih struktura koje se uspostavljaju u cilju povezivanja dva sektora. Pod institucionalnim mehanizmima saradnje podrazumevaju se takvi mehanizmi koji pružaju osnov za „uspostavljanje platforme i okvira za održivo i trajno partnerstvo sa OCD, kao primarne funkcije mehanizama,“69 često praćenih i odgovarajućim strateškim dokumentima (memorandumi, strategije, sporazumi itd.). Kao prednosti institucionalizovanih mehanizama saradnje mogu se istaći:70 - Promocija koncepta otvorenog, kolaborativnog i transparentnog upravljanja, - Olakšana komunikacija i izrada platformi za strukturalni i trajni dijalog i saradnju, - Podrška razvoju organizacijama civilnog društva, - Veće učešće u procesima kreiranja politika, - Uključenje civilnog društva u procese evropske integracije itd.

U kontekstu pregovora za članstvo u EU, Srbija može da uzme u obzir brojne pouke iz praksi država članica u vezi sa pregovorima i kreiranjem politika. Formulisanje politika. Ujedinjeno Kraljevstvo može biti uzor za Srbiju u nekoliko pogleda: tamošnje prakse formulisanja politika se fokusiraju na kreiranje činjenično zasnovanih politika; sprovode se na opsežne konsultacije sa internim i eksternim zainteresovanim stranama; opciji regulisanja se pristupa tek nakon temeljne analize drugih opcija; centar vlade usmerava proces od najranijih faza i odobrava politiku pre no što se pristupi izradi nacrta propisa. Slučaj Letonije pokazuje da činjenično zasnovane politike potpomažu efikasno upravljanje državom, što je velike reforme letonskog sistema kreiranja politika iz dvehiljaditih godina učinilo trajnim i održivim. Koordinacija politike. Slučajevi UK i Francuske pokazuju da jasni lanci komandovanja i ustaljena kultura konsultacija među nacionalnim zainteresovanim stranama, u kombinaciji sa proaktivnim Stalnim predstavništvom u Briselu koje prikuplja informacije na terenu i ulaže u izgradnju kontakata, presudno utiču na stepen uspeha koji država ostvaruje u pregovorima u Savetu EU. Poljska je postala veoma poštovana i uticajna država članica između ostalog zahvaljujući blagovremenim i temeljnim pripremama za pregovore. Kako bi se njen glas „čuo“ u Briselu, Letonija kao mala država članica zasniva svoje pregovaračke

Koji je značaj činjenično utemeljenog kreiranja politika (evidencebased policy making) za uspešnost pregovora o pristupanju u EU?  Do koje mere su činjenice i argumenti neophodni za državu kandidata tokom pregovora za članstvo u EU, kao i za državu članicu u kontekstu pregovora unutar EU?  Kako obezbediti koordinaciju (ponekad suprotstavljenih) pozicija i interesa različitih resornih ministarstava u cilju zastupanja jedinstvene nacionalne pozicije u kontekstu pregovora za pristupanje, kao i po pristupanju EU? Da bi se odgovorilo na ova pitanja, sprovedeno je temeljno istraživanje koje se fokusiralo na analizu postojećeg sistema kreiranja politika i koordinacije u Srbiji kao i sistema nekoliko država članica (Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Poljska i Letonija). Na osnovu više od 50 intervjua sprovedenih sa relevantnim akterima prikupljena su iskustva iz prve ruke, čime je obezbeđena temeljnost i verodostojnost analize, kao i osnov za preporuke za poboljšanje sistema kreiranja politike u Srbiji u svetlu pregovora za pristupanje EU. S obzirom da se na unapređenju određenih aspekata ciklusa javne politike intenzivno radi u okviru nekoliko bilateralnih i IPA projekata tehničke pomoći, fokus Studije je na fazi ciklusa politike koja se uglavnom izostavlja iz opsega delovanja tih projekata, a koja je od presudne važnosti za učinak Srbije u pregovorima za pristupanje EU (kao i za pregovore u Savetu EU nakon pristupanja), tj. na fazi formulacije politika. Iako se proces kreiranja politika ne može striktno podeliti na odvojene korake i mnogi od njih se preklapaju, faza formulacije bi nužno trebalo da podrazumeva definisanje prioriteta, analizu problema, identifikovanje opcija politike (pri čemu donošenje zakona nije jedina opcija!), njihovu procenu i poređenje, kao i odluku o najpoželjnijoj opciji. Ova faza treba obavezno da obuhvati i među-ministarske konsultacije kao i konsultacije sa javnošću. Faza formulacije politika je najmanje razvijena od svih faza ciklusa politike u Srbiji što stvara negativne posledice i po ostale faze ciklusa. Istovremeno, postoji preteran naglasak na fazu izrade nacrta zakona bez dovoljne prethodne analize i procene uticaja. Razni prateći dokumenti (obrazloženje, polazne osnove, analiza efekata zakona, itd.) isključivo su povezani sa nacrtima zakona (i drugih propisa) koji se stavljaju na dnevni red Vlade, ali sama analiza politike nije detaljnije uređena. Predlozi politike dolaze do Vlade u fazi kada nije moguća intervencija u pravac politike, s obzirom da je organ koji predlaže nacrt zakona već ugradio određeni pristup rešavanju problema u podneti tekst. Iako su mnogi elementi neophodni za verodostojan i činjenično zasnovan proces kreiranja politika prisutni u okviru više relevantnih dokumenata koji uspostavljaju pravni okvir u ovoj oblasti, oni nisu povezani u koherentan sistem i nedostaju im dodatni elementi uz pomoć kojih bi faza formulacije politika dobila suštinu.

Jedno od suštinskih pitanja procesa pristupanja Evropskoj uniji (EU) koje je do sada u velikoj meri bilo zanemareno u Srbiji tiče se međusobne veze između kreiranja i koordinacije javnih politika, s jedne strane, i pregovora za pristupanje EU (kao i pregovora u institucijama EU po prijemu u članstvo), s druge strane. Razlog da se posebna pažnja posveti ovoj temi leži u činjenici da se period otvaranja pretpristupnih pregovora sa Srbijom podudara sa jasnim porastom interesovanja Evropske komisije za kreiranje (javne) politike kao aspekt horizontalnih upravnih reformi u državama kandidatima za članstvo. Naime, Evropska komisija postavlja sve rigoroznije zahteve za države Zapadnog Balkana u vezi sa reformom javne uprave, a sve više i u vezi sa sistemima kreiranja i implementacije politika. U procesu pristupanja od država kandidata se očekuje uspostave okvire za planiranje, razvijanje, koordinaciju i implementaciju politika koji će, između ostalog, omogućiti dosledno planiranje politika i koordinaciju aktivnosti vlade, uključujući i postavljanje prioriteta; kreiranje svrsishodnih i konzistentnih, ekonomski efikasnih i finansijski održivih politika, koje će istovremeno postaviti osnove za delotvorno funkcionisanje države po prijemu u članstvo EU.

Ukoliko Srbija želi da pristupanju Evropskoj uniji priđe kao procesu u kojem će se izgraditi u sposobnu i kredibilnu državu članicu, a ne prosto kao projektu dostizanja statusa članice, moraće da iz temelja reformiše svoj sistem kreiranja (javne) politike. Da bi „govorila jednim glasom“ na složenoj sceni kreiranja politika EU i ostvarila maksimalne koristi od članstva (i kako ne bi trpela gubitke umesto toga), Srbija će morati da se postara da stavovi koje zastupa u Briselu budu zasnovani na doslednim, dobro analiziranim, činjenično utemeljenim i dobro koordinisanim politikama. U svom nastojanju da ostvari taj cilj Srbija može mnogo da nauči iz praksi kreiranja i koordinacije politika Velike Britanije, Francuske, Poljske i Letonije – država koje su postale uspešne kao članice EU na različite načine i iz različitih razloga, ali koje su slične po tome što kreranju i koordinaciji svojih politika prema Briselu pristupaju sa puno pažnje. Cilj ove studije je da osvetli značaj kreiranja i koordinacije politika za pregovore o članstvu, kao i za pregovore unutar Saveta EU po prijemu u članstvo, a sve to sa željom da se stvori snažniji motiv za domaće donosioce odluka da se pozabave nedostacima kreiranja politika što je ranije moguće u procesu pristupanja EU.