U Srbiji postoje primeri koji su saradnju sa civilnim sektorom podigli na viši nivo, i koji su za sada viđeni kao dobri primeri širokog konsultativnog procesa/foruma koji teži da uključi aktere civilnog društva u većoj meri. Ove primere vredi sumirati, budući da mogu predstavljati okvir za inspiraciju i razmenu iskustava Državnoj revizorskoj instituciji u pogledu njenih nastojanja da pojača saradnju sa OCD i u većoj meri uključi građane u svoj rad. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom je već pomenuta kao horizontalni institucionalni mehanizam kojim Vlada nastoji da unapredi saradnju sa civilnim društvom u svim oblastima. Na ovom mestu vredi istaći planove Kancelarije u cilju daljeg unapređenja mehanizma, a tiču se uspostavljanja Nacionalnog saveta za saradnju sa civilnim društvom, donošenja Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za civilno društvo, kao i uspostavljanja standarda komunikacije Vlade sa civilnim društvom. Takođe, uporedo sa pomenutim aktivnostima potrebno je raditi i na izgradnji kapaciteta aktera na obe strane. Potrebno je naglasiti i važnost kontinuiranog sprovođenja mehanizama i nakon njihovog uspostavljanja, kako bi se izbeglo oslobađanje od odgovornosti predstavnika vlasti nakon što su mehanizmi uspostavljeni. Tim Vlade Srbije za socijalnu inkluziju i smanjenje siromaštva (SIPRU) pokrenuo je širok konsultativni proces u izradi i sprovođenju Strategije za smanjenje siromaštva. U cilju unapređenja saradnje SIPRU je pokrenula program Kontakt organizacije civilnog društva (KOCD), koji se sastoji od sedam organizacija od kojih je svaka predstavljala po jednu socijalno ugroženu grupu. Ideja iza ovako uspostavljeni program bila je da se omogući organizacijama civilnog društva da učestvuju u implementaciji pomenute strategije naglasava Zlatko Sobot potpredsednik OO Pups-a Novog Beograda i clan opstinskog veca Novog Beograda.