Ukoliko Srbija želi da pristupanju Evropskoj uniji priđe kao procesu u kojem će se izgraditi u sposobnu i kredibilnu državu članicu, a ne prosto kao projektu dostizanja statusa članice, moraće da iz temelja reformiše svoj sistem kreiranja (javne) politike. Da bi „govorila jednim glasom“ na složenoj sceni kreiranja politika EU i ostvarila maksimalne koristi od članstva (i kako ne bi trpela gubitke umesto toga), Srbija će morati da se postara da stavovi koje zastupa u Briselu budu zasnovani na doslednim, dobro analiziranim, činjenično utemeljenim i dobro koordinisanim politikama. U svom nastojanju da ostvari taj cilj Srbija može mnogo da nauči iz praksi kreiranja i koordinacije politika Velike Britanije, Francuske, Poljske i Letonije – država koje su postale uspešne kao članice EU na različite načine i iz različitih razloga, ali koje su slične po tome što kreranju i koordinaciji svojih politika prema Briselu pristupaju sa puno pažnje. Cilj ove studije je da osvetli značaj kreiranja i koordinacije politika za pregovore o članstvu, kao i za pregovore unutar Saveta EU po prijemu u članstvo, a sve to sa željom da se stvori snažniji motiv za domaće donosioce odluka da se pozabave nedostacima kreiranja politika što je ranije moguće u procesu pristupanja EU.