O PUPS-u, vojnim penzionerima i narodnoj inicijativi za vraćanje penzija – Jovan Tamburić, USPVLS

Ove jeseni pokrenuta je narodna inicijativa za izmenu zakona i odredaba zakona koji su u suprotnosti sa zakonima i Ustavom Republike Srbije, ali i u suprotnosti sa međunarodnim dokumentima čiji je država potpisnik.

U najavi protesta 1. novembra 2016. godine ovim povodom,

Jovan Tamburić iz Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, podseća na tok ovog, već decenijskog urušavanja položaja penzionera koje je počelo osnivanjem PUPS-a, urušavanjem ugleda i standarda vojnih penzionera, da bi kulminiralo smanjenjem penzija pre dve godine.

U tekstu koji je naslovljen „Zločin koji traje“, Jovan Tamburić piše…

Počelo je sa zloupotrebom podataka o penzionerima u fondu PIO, kada je formirano preduzeće PUPS.

 Bez znanja penzionera uveli su ih u akcionare preduzeća a sebe proglasili za njihove zastupnike. Savez penzionera Srbije i Udruženje vojnih penzionera Srbije su bili većinski akcionari.

Zapravo Savez penzionera Srbije je iskoristio znanja i veštine rukovodstva Udruženja vojnih penzionera Srbije da bi spiskove onih koji primaju penzije pretvorili u spiskove članova. 

Ništa od toga nije moglo bez podrške i tolerisanja aktuelne vlasti, tadašnje. Uklapalo se to u svetski trend zaglupljivanja i upravljanja masama. 

Naravno da su doneti i adekvatni propisi koji omogućavaju na račun PIO fonda, finasiranje i korištenje poslovnog prostora za potrebe istog. 

Preduzeće je krenulo silovito u stvaranje političkog i svakog drugog profita, kome drugom nego rukovodstvima. Za top menadžmet najviše pa po principu multilevel sistema, ostalima. U svemu tome dobili su i penzioneri. 

Naročito su ih se prisećali pred izbore kada se akcije PUPS-preduzeća potvrđuju na tržištu obmana i prevara glasača u Srbiji.

U lancu prevara penzionera, vojni penzioneri kao stratezi su opet bili prvi. 

Kako i ne bi kada tamo vode generali, pa još imaju i klub generalski kao trust mozgova i poštenja. 

Suprotno praksi u evropskim državama pristali su da se vojni penzioneri izbace iz Ministarstva odbrane u PIO fond Srbije, da im tamo te visoke penzije malo potkrate. Naravno da su inicijatori otpora i protesta rizikovali da tadašnja vlast otkrije šta su neki generali uzeli mimo zakona.

 Zbog straha od gneva NATO naklonjenog načelnika generalštaba Vojske Srbije i ministra vojnog, krenuše reforme sistema odbrane u kojoj, zbog svetle budućnosti Srbije, prvi padoše vojni penzioneri.

 Kako drugačije rušiti odbrambenu moć Srbije nego srušiti ugled i socijalni položaj vojnika. Tek su posle 4 godine sudovi a posle 7 godina i izvršna vlast priznala diskriminaciju. Zaključkom ju je Vlada Srbije, delimično ublažila, ali tako da je dug koji je PIO fond stvorio, od oko 300 miliona evra, pretvoren u 160 miliona.

Posle donošenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija , krenuše ocene o nemoralnosti neustavnosti, diskriminaciji kao da se to nije znalo pre.

 Opozicione stranke u Narodnoj skupštini Srbije propustiše „slučajno“ mogućnost i pravo da se obrate Ustavnom sudu Srbije, koji bi imao obavezu da se o Zakonu izjasni po hitnom postupku i tako otvori put prema Strazburu.

 I Predsednik Srbije ponosno stade u stroj onih koji odobriše otimanje imovine. Nesnalaženje ili namera?

 U sklopu neprekidne predizborne kampanje krenuše lideri PUPS-preduzeća i udruženja penzionera pod patronatom stranaka čiji su predstavnici u Narodnoj skupštini Srbije usvojili nemoralni zakon, da Zakon objašnjavaju kao volju pezionera, kao njihov doprinos očuvanju države Srbije.

http://www.penzin.rs/o-pups-vojnim-penzionerima-narodnoj-inicijativi-za-vracanje-penzija-jovan-tamburic-uspvls/

Neki novi klinci....levičari ?

Дoбрицa Вeсeлинoвић -Цивилни сeктoр нe зaступa грaђaнe

Oргaнизaциje цивилнoг друштвa, 

у чиjeм дeлoвaњу мaњe или вишe прикривeнo лeжи либeрaлнa мaнтрa, зaпрaвo нe зaступajу грaђaнe и нe црпe лeгитимитeт бaвљeњa нeким прoблeмoм из бaзe, из рeaлних пoтрeбa људи, вeћ дoбиjajу лeгитимитeт збoг нoвцa кojи крoз прojeктe успeвajу дa oбeзбeдe зa свoje aктивнoсти.

рoђeн 1981. гoдинe, aпсoлвeнт je Фaкултeтa пoлитичких нaукa у Бeoгрaду. Пoхaђao je вeћи брoj лeтњих шкoлa, сeминaрa и дeбaтa у зeмљи и инoстрaнству тe oдржao вeлик брoj прeдaвaњa, трeнингa и прeзeнтaциja. Дужи низ гoдинa aктивaн je у цивилнoм сeктoру, a у пoслeдњих нeкoликo гoдинa бoри сe зa jaвнe прoстoрe и вeћe учeшћe грaђaнa у рaзвojу грaдa. Oблaсти интeрeсoвaњa су му пoлитичкa тeoриja, eкoлoгиja и питaњa урбaнoг рaзвoja. У пoслeдњe врeмe дeлуje у oквиру кoлeктивa Mинистaрствo прoстoрa.

Штa je зaпрaвo Mинистaрствo прoстoрa, oргaнизaциja чиjи стe aктивистa и у чиje имe, зajeднo с oстaлим члaнoвимa, чeстo нaступaтe?

Mинистaрствo прoстoрa je кoлeктив из Бeoгрaдa oснoвaн 2011. гoдинe сa циљeм прoмишљaњa будућнoсти грaдoвa. Пoљe дeлoвaњa Mинистaрствa су урбaнe трaнсфoрмaциje Бeoгрaдa и других грaдoвa у Србиjи, кoje пoмнo прaтимo и нa кoje рeaгуjeмo. Групa je свoj зajeднички рaд у пoчeтку усмeрилa нa нeфoрмaлнo ствaрaњe и oдбрaну jaвних прoстoрa, кoристeћи сe филoзoфиjoм урaди сaм. Oвo je дaљe вoдилo прoучaвaњу рaзличитих приступa рaзвojу грaдoвa, културних прaкси и интeрвeнциja у грaдoвимa, крoз низ aкциja, излoжби, рaдиoницa и jaвних дискусиja. 

Mинистaрствo прикупљa и дeли пoдaткe кoje тeмaтизуjу сaдaшњи мoдeл урбaнистичкoг рaзвoja и пружa пoдршку друштвeним пoкрeтимa кojи тo истo рaдe у свojим лoкaлним зajeдницaмa. Нaш кoлeктив рaзвиja прojeктe у сaрaдњи сa рaзгрaнaтoм мрeжoм истрaживaчa, aктивистa, групa и пojeдинaцa кojи дeлуjу у рaзличитим oблaстимa, пoпут aрхитeктурe, урбaнизмa, сoциoлoгиje, умeтнoсти, пoлитичких нaукa. Oвo je биo звaничaн oпис, a у рeaлнoсти смo групa људи дoстa шaрeнoликa у интeрeсoвaњимa, гoдинaмa и брojу, кoja вeруje дa су прoмeнe нaшeг друштвa мoгућe, и уживa у зajeдничкoм рaду нa тoмe. Пoрeд мeнe, ту су Рaдoмир Лaзoвић, Ивa Чукић i Maркo Aксeнтиjeвић.

Kaкo видитe Србиjу у нaрeдних двaдeсeт гoдинa и кaкo oцeњуjeтe aнгaжмaн млaдих људи у хумaнизaциjи живoтa уoпштe? Jeстe ли зaдoвoљни пaртиципaциjoм млaдих у jaвним пoслoвимa?

Нe бих сe сaмo бaвиo млaдимa jeр ствaр je мнoгo ширa – тo je ствaр цeлoкупнoг друштвa. Aли мoждa je и врлo прoстa: кoликo сe будeмo бaвили ствaримa и прoмeнoм кojу жeлимo, тaквa ћe и Србиja бити. Koликo нaм je зaистa стaлo дa нeштo прoмeнимo? Aли ствaрнo стaлo? Aкo ниje, oндa je O.K. дa смo ту гдe смo. Нaрaвнo, нe жeлим дa бaнaлизуjeм ствaри и прикaжeм их jeднoстрaним и jeднoстaвним, aли aкo будeмo успeли дa прeвлaдaмo aпaтиjу нeмoгућeг, свe je мoгућe. To je мoгућe тaктичким пoмaцимa, oргaнизoвaњeм, oствaривaњeм нeoчeкивaних сaвeзништaвa групa, пojeдинaцa и удружeњa тe свaкoднeвним рaдoм нa нaмa сaмимa.

Сa млaдим људимa из вaшe и сличних oргaнизaциja у Србиjи учeствуjeтe у aктивнoстимa кoje имajу рeгиoнaлни, пa и шири, eврoпски кoнтeкст. Koликa je сoлидaрнoст мeђу вaмa, рeгиoнaлнa и eврoпскa?

Рeкao бих дa je пoвeзaнoст групa и пoкрeтa нa вeoмa висoкoм нивoу, a тo сe прe свeгa види у рeгиoну. Oвo je вeoмa видљивo нa пoљу пoкрeтa и бoрби зa jaвнa дoбрa, гдe je пoвeзaнoст инициjaтивa вeoмa jaкa. Рaзмeнe су вeoмa чeстe, искуствa и знaњa су вeoмa блискa, aли и прoблeми и нaслeђe су мaњe-вишe исти у свим зeмљaмa бившe Jугoслaвиje, штo чини дoбaр прeдуслoв зa сaрaдњу. Mислим дa je тo дoбрo, дa je тo трeнд кojи имa свojу будућнoст, сaмo трeбaмo прeвaзићи ускa рaзмишљaњa и нaшe мaлe и oгрaничeнe нaциoнaлнe oквирe, и вeруjeм дa су нoви мoдeли удруживaњa и oргaнизoвaњa врлo близу и дa имajу вeлик пoтeнциjaл.

Хoћe ли, пo вaшeм мишљeњу, уoпштe бити ‘Бeoгрaдa нa вoди’?

Бићe. Нaрaвнo, тo нeћe бити у oбиму кojи je прeдстaвљeн нa мaкeти, ни у врeмeнскoм oквиру кojи нaши пoлитичaри нajaвљуjу, aли тo зaпрaвo ниje ни вaжнo. Вaжнo je пoкaзaти дa сe рaди o прeдстaвљaњу привaтнoг интeрeсa jeднe eлитe (у oвoм случajу инвeститoрa у сaрaдњи сa влaдajућoм пoлитичкoм oпциjoм) кao jaвнoг интeрeсa. Kao и свaки пут у тим случajeвимa, ризик и трoшкoви су jaвни, a прoфит ћe нa крajу бити привaтни. Oнo штo вeћ сaдa видимo, крoз инициjaтиву ‘Нe дa(ви)мo Бeoгрaд’ кoja сe врлo глaснo и jaснo прoтиви прojeкту, jeстe дa грaђaни нeћe нaсeсти нa oву пoдвaлу. Нaрaвнo, случaj ‘Бeoгрaдa нa вoди’ сe нeћe рaзрeшити ни брзo ни лaкo, aли зa мeнe прeдстaвљa фундaмeнтaлнo питaњe: У кaквoм грaду, a сaмим тим и друштву, жeлимo дa живимo? И штa смo спрeмни урaдити пoвoдoм тoгa? Сaдa смo у фaзи грaђeњa дoстa ширoкe кoaлициje кoja сe прoтиви прojeкту, oргaнизoвaли смo нeкoликo jaвних трибинa сa дoмaћим и стрaним стручњaцимa, издaли смo глaсилo инициjaтивe кoje сe бaви дoсaдaшњим тoкoм прojeктa, рeaгoвaли и мoбилисaли грaђaнe дa мaсoвнo пoднeсу примeдбe нa измeнe плaнских дoкумeнaтa, aли и нajвaжниje, крoз нeкoликo aкциja смo дирeктнo кoнфрoнтирaли oвaj прojeкaт. И нaмeрaвaмo дa сa тим нaстaвимo.....

http://www.portalnovosti.com/dobrica-veselinovic-civilni-sektor-ne-zastupa-gradjane

dragan grgurevic

                                                   dragan grgurević-pups 

ДРАГАН Б. ГРГУРЕВИЋ Рођен је 1952. године у Нишу.
 Звање дипломирани машински инжењер стекао је на Машинском факултету Универзитета у Београду.
 Радио је у Термоелектру као руководилац монтаже машинских постројења, , као руководилац тима за термоенергетику на истраживачким и извођачким пројектима из области топлотне енергије и обновљивих извора енергије у Институту Кирило Савић,
као руководилац Центра за консултантску делатност у Заводу за продуктивност, истраживање и развој, као инжењер у Служби техничке контроле у ППИ а.д.,
као руководилац производње у WanCo group.
 У ЈВП Београдводе је, у периоду од 2009 – 2014. године радио као извршни директор за оперативне послове и заменик директора.
 Скупштина града Београда именовала га је 23. децембра 2013. године за вршиоца дужности директора ЈП САВА ЦЕНТАР, а 18. септембра 2014. године, Решењем Скупштине града Београда, именован је за директора ЈП САВА ЦЕНТАР.
-www.Пиштаљка :

•ЈП „Сава Центар“ је једино предузеће у ком  в.д. директор Драган Вучичевић (СПС) није освојио највише бодова на конкурсу

•Прворангирани Драган Гргуревић је члан ПУПС-а

Како Пиштаљка сазнаје, коалициони договор је одредио да Драган Гргуровић буде најбоље рангиран

•Драган Гргуровић је дипломирани машински инжењер

•Плата садашњем в.д. директору износи 110.000 динара

-Prema navodima iz istraživanja Eutopije „Transparentnost rada javnih preduzeća“, novembar 2013, u 19 od 20 beogradskih JP na prvom mestu na konkursima bili su dotadašnji v.d. direktora, koji su bili „kadrovi“ DS-a, SPS-a i PUPS-a. U jedinom slučaju u kome dotadašnji v.d. direktora nije bio prvorangirani Jedini dotadašnji direktor koji nije prvorangirani kandidat, bio je v.d. direktora JP Sava centar, što je bila posledica je koalicionog sporazuma, po kome je Sava centar „pripao“ PUPS-u.

                                    Merila za izbor direktora JP 

U Zakonu o javnim preduzećima pominju se „propisana merila“ za imenovanje direktora, ali ne i to ko bi trebalo da ih propiše. Naime, u Zakonu se samo navodi da se „U izbornom postupku, ocenjivanjem stručne osposobljenosti, znanja i veština, utvrđuje rezultat kandidata prema merilima propisanim za imenovanje direktora javnog preduzeća“, da „Izborni postupak može da se sprovede u više delova, pismenom proverom, usmenim razgovorom ili na drugi odgovarajući način“, te da „Kandidate koji su ispunili merila propisana za imenovanje direktora javnih preduzeća, komisija (za imenovanje) uvršćuje na rang listu“.

Vlada Srbije je 22. novembra 2013. godine usvojila Uredbu  merilima za imenovanje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija. Uredba propisuje merila prema kojima se ocenjivanjem stručne osposobljenosti, znanja i veština, utvrđuje rezultat kandidata.

Prema uredbi, stručna osposobljenost, znanja i veštine kandidata ocenjuju se uvidom u podatke iz prijave i dokaze podnete uz prijavu na javni konkurs, pismenom i usmenom proverom, odnosno „na drugi odgovarajući način shodno potrebama rada javnog preduzeća”.

Stručna osposobljenost kandidata ocenjuje se proverom sposobnosti kandidata za praktičnu primenu znanja i veština, znanja kandidata proverom: poznavanja jedne ili više oblasti iz koje je delatnost za čije je obavljanje osnovano javno preduzeće, odnosno poznavanja drugih delatnosti koje obavlja javno preduzeće, poznavanja propisa kojima se uređuje pravni položaj javnih preduzeća i privrednih društava, propisa kojima se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa, kao i opštih propisa o radu, znanja jednog ili više stranih jezika, kao i posebnih oblasti znanja, a veštine se ocenjuju proverom: veštine analitičkog rezonovanja i logičkog zaključivanja, veštine rukovođenja, organizacionih sposobnosti, veštine komunikacije – veština u međuljudskim odnosima, veštine strateškog planiranja i upravljanja, veštine upravljanja resursima (materijalnim, finansijskim, kadrovskim i drugim resursima značajnim za rad javnog preduzeća) i veštine rada na računaru.

Stručna osposobljenost kandidata proverava se uvidom u podatke i usmeno, u razgovoru sa kandidatom. Znanja, osim znanja stranih jezika, proverava komisija za imenovanja u razgovoru sa kandidatom. Znanje stranih jezika proverava se usmeno ili pismeno i tu proveru vrši stručno lice u razgovoru sa kandidatom, ili proverom odgovora na testu, koji stručno lice sastavlja.

Veštine, osim rada na računaru, proveravaju se pismeno, putem standardizovanih testova. Proveru veština rada na računaru vrši stručno lice koje komisiji za imenovanja, u svrhu ocenjivanja, dostavlja nalaz sa kvalifikacijom. Veštinu komunikacije – veštine u međuljudskim odnosima, proverava u razgovoru sa kandidatom komisija za imenovanja.

Komisija za imenovanja utvrđuje i brojčano iskazuje rezultat svakog kandidata, izračunavanjem njegove prosečne ocene, prema merilima propisanim uredbom. Ako dva ili više kandidata imaju jednak rezultat, primenjuju se merila: duže radno iskustvo na rukovodećim položajima, duže radno iskustvo na poslovima u okviru delatnosti za čije obavljanje je osnovano javno preduzeće, viši stepen visokog obrazovanja.

 U JP Pošta Srbije postaje član i to:

Izbor nadzornog odbora: 20. decembra 2013. Vlada je imenovala NO: Predsednik je Vesna Lončar, dipl. pravnik iz Beograda, a članovi Milan Stevanović, dipl. matematičar iz Beograda, Dragan Grgurević, dipl. inženjer mašinstva iz Beograda, Goran Đerić, dipl. inženjer saobraćaja, Javno preduzeće „Pošta Srbije”, Beograd (predstavnik zaposlenih). 25. decembra 2013. imenovan je i peti član prof. dr Sima Avramović, profesor uporedne pravne tradicije i retorike na Pravnom fakultetu u Beogradu. Vlada Srbije nije odgovorila na zahtev da dostavi dokumente koji dokazuju da članovi NO ispunjavaju zakonom propisane uslove.

Vlada je, inače, prethodno, u aprilu  2013. godine, imenovala članove UO JP za PTT saobraćaj po starom (tada već nevažećem) zakonu: Za predsednika je imenovan Meho Omerović, dipl.  politikolog iz Beograda, a za članove Dobrosav Marić, dipl. ekonomista iz Loznice, Aleksandar Đorđević, dipl. pravnik iz Beograda, Dragan Grgurević, dipl. inž. termotehnike iz Beograda, Milutin Stojinović, dipl. inž. poljoprivrede iz Šapca, Milan Stevanović, dipl. matematičar iz Beograda i troje predstavnika zaposlenih: Slavko Topalov, mr Bogoljub Popović i Jovica Petrović[1].

Nezavisni član nadzornog odbora: Vlada Srbije nije odgovorila na zahtev da dostavi dokumente koji dokazuju da nezavisni član NO ispunjava zakonom propisane uslove.

proslava u Centru Sava i domaćin Dragan Grgurević

---

Грчка полиција бацила сузавац на пензионере

Аутор: Јасмина Павловић Стаменићпонедељак, 03.10.2016. у 15:18

(Фото Ројтерс/А.К.)

(Фото Ројтерс/А.К.))

(Фото Ројтерс/А.К.)

(Фото Ројтерс/А.К.)

(Фото Ројтерс/А.К.)

(Фото Ројтерс/А.К.)

(Фото Ројтерс/А.К.))

Од нашег дописника

Атина – Грчка полиција сузавцем  је растерала протест више хиљада пензионера који су покушали да се пробију до резиденције премијера Ципраса.

Биле су то мучне слике које су забележили сви домаћи и страни медији:стари људи пред полицијским кордоном,прса у прса,старица која са марамицом брише сузе и покушава да се заштити од сузавца али ни корак не одступа од снага реда!

Премијер Ципрас  је осудио употребу сузавца против пензионера и затражио да се такви инциденти више не понављају! Министру за заштиту грађана Никосу Тоскасу упутио је оштре критике после чега је и званично саопштено да се „убудуће,сузавац више неће употребљава на демонстрацијама  пензионера и радника.

Министарство заштите грађана је после сусрета Ципрас -Тоска издало саопштење у коме преузима сву политичку одговорност за немиле инциденте и употребу сузавца.

Све је почело на митингу на коме су пензионери који су до сада преживели већ тринаест смањења пензија захтевали да се зауставе нова кресања примања која је влада обећала међународним кредиторима у замену за кредитну траншу.

Практично, сви преговори са кредиторима,као и ови последњи који су услов да Грчка добије закаснели кредит од 2,8 милијарди евра,завршавају се са новим захтевима да се смање пензије.Пензионери су на свом митинугу упутили позив свим Грцима да устану против таквих мера!

Неколико десетина пензионера покушало је да пробије кордон полиције узвикујући пароле:“Срам вас било!“Затим је разјарена маса покушала да преврне аутобус интервентне полиције после чега је и употребљен сузавац.

За последњих годину дана пензије су се под притиском поверилаца драстично смањиле,од 20 до 50 посто што је многе породице довело на ивицу беде.Јер,неретко,од једне пензије живе примаоци али и деца,унуци.

Грчка је поново прва у ЕУ по броју незапослених и у тренутку када је тај проценат опет достигао 28 одсто,сваки евро је „велики као кућа”.

Број незапослених је достигао 1,12 милиона с тим што је од тога,преко 49 посто младих без запослења,оних које издржавају родитељи или бабе и деде.

Ако се уз то дода и укидање низа бенефиција,повећање пореза,поскупљење животних намирница, онда је јасно да грчки пензионери губе стрпљење. Према статистичким подацима,вишекратна смањења пензија довела су многе од њих на ивицу сиромаштва јер њих троје од петоро прима пензију од 700 евра,а 44,8 посто Грка мање од 665 евра, а од једне пензије живи 52 посто грчких домаћинстава.

Са ценама потрошачке корпе која је Грчку довела на прво место по скупоћи у ЕУ,са ванредним порезима који су уведени та сума је у овом тренутку,више него недовољна.

Последње немиле сцене са улица Атине изазвале су бурне реакције овдашње јавности,а опозиционим  политичким партијама дале су довољно материјала за нове оптужбе упућене  премијеру Ципрасу који је заједно са Сиризом,како поручују грчки комунисти,„показао да је изгубио контакт са реалношћу. Опозиција тражи расписивање ванредних избора.

Veliki protest penzinera u Grčkoj

Policija je koristila suzavac i biber sprej da bi zaustavila bes penzionera!
snimak je objavila RT
protivljenje merama vlade Aleksisa Ciprasa 

Mladi u srcu i još uvek Hrabri kao nekada....Dali su lekciju mlađim naraštajima!

Осма седница Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања 30.09.2016.

                                   
                                         protivljenje clanova odbora  za izbor vd direktor jp posta

Dosta je bilo

30. септембар у 16:10 · 

Većina u Administrativnom odboru je danas dozvolila da članica PUPS-a Mira Petrović može da bude i poslanica i vd direktorka Pošta. Partijsko nameštanje direktora bez fakultetske diplome je protivzakonito, a ponovo je najglasnija protiv duplih funkcija na Odboru bila poslanica Branka Stamenković.

Мира Петровић, висока функционерка ПУПС-а и посланица у Скупштини Србије, иначе струковни економиста без факултетске дипломе, добила је на данашњој седници Административног одбора сагласност да обавља и функцију вд директора Пошта Србије. Закон о јавним предузећима изричито забрањује да високи партијски функционери буду на челу јавних предузећа. Такође, факултетско образовање је минимум квалификација које закон одређује. За девет чланова Административног одбора из владајуће коалиције ово нису били аргументи да Мири Петровић ускрате дозволу за обављање дупле функције. Против избора је било пет чланова одбора, поред ДЈБ, против су гласали и посланици из ДС, СДС, СРС и ЛСВ.

Административни одбор је дозволио и Соњи Подунавац да уз функцију заменика члана РИК обавља и функцију секретара Секретаријата за инспекцијске послове града Београда. Против је гласала једино посланица ДЈБ Бранка Стаменковић.

На бројне примедбе и захтеве да се прекине са праксом дуплирања функција јер то оснажује корупцију, каo и после апела да посланици морају да покажу већи степен морала и да у одлуке укључе логику, председник Административног одбора Александар Мартиновић је рекао да “посланици нису ту да се баве моралом, здравом памећу и логиком, него правом”. За шефа посланичке групе СНС право и морал су очигледно супротстављене категорије. Посланик са таквим ставовима није кредибилан и не заслужује да буде посланик.

Странка премијера наставља да унижава и злоупотребљава Скупштину претварајући је у машину за спровођење коруптивне политике. Већина посланика гласа искључиво по страначком диктату. Недопустиво је да због партијске дисциплине посланици доносе одлуке које су супротне закону. Покрет Доста је било наставиће да инсистира на спровођењу закона и на борби против корупције. Охрабрује чињеница да су почели да нам се придружују и посланици из других опозиционих странака.

Šapić prisvojio humanitarnu organizaciju!

Šapić opštinsku humanitarnu fondaciju prebacio na svoje ime! Umesto stare Humanitarne organizacije „Novi Beograd“ sada imamo dobrotvornu fondaciju „Novi Beograd - Aleksandar Šapić”, saznaje „Alo!”. Uvidom u APR došli smo do saznanja da je nova fondacija osnovana krajem jula 2016. godine, dok je stara osnovana 2014.

Naša saznanja potvrdio je i sam Aleksandar Šapić. On nam je objasnio da je Skupština opštine Novi Beograd, koja je formirala Humanitarnu fondaciju „Novi Beograd“, kao osnivač donela odluku o njenom pripajanju Humanitarnoj fondaciji „Novi Beograd - Aleksandar Šapić“, da bi se na kraju prva izbrisala iz registra.

- To je učinjeno zato što su korisnici humanitarne fondacije, to jest roditelji i deca još u februaru i martu tražili da fondacija ne zavisi od izbora i pitali me da ja, kao što sam preuzeo moralnu, preuzmem i pravnu odgovornost i da fondacija ne bude povezana sa mojom političkom funkcijom - kazao je Šapić, navodeći da tada nije bio spreman da preuzme odgovornost.

- Poprilična je odgovornost da uzmete na sebe da vodite računa, maltene do kraja života, o ljudima kojima ste vi jedina šansa i nada. Nakon izbora, kada sam ostao na mestu na kojem jesam, oni su sastavili peticiju i uputili je predsedniku Skupštine sa zahtevom da se to uradi i meni lično uputili pismo da me pitaju da li sam spreman da preuzmem odgovornost. Tada sam prelomio, nisam mogao te ljude da pogledam u oči i da kažem: „Slušajte, dok sam ja ovde, ja ću da se borim, a kada ja ne budem, onda baš me briga” - iskren je Šapić.

Objašnjava i zbog čega je u naziv fondacije stavio svoje ime.
- Morao sam da registrujem u APR-u fondaciju koja bi nosila isto ime, samo smo ubacili i moje ime i prezime. Onda je na osnovu peticije i inicijative predsednik Skupštine to stavio ispred Skupštine, Skupština je jednoglasno donela odluku da se slaže da ja preuzmem tu odgovornost, bez obzira na to što su oni bili osnivači i da ubuduće ono što sam dosad formalno radio radim dalje i pravno. Sve će ostati isto, neće se ništa menjati, ni adresa, ni logo - kaže Šapić.

Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“ za „Alo!“ kaže da je nebitno ko je osnivač i na čije ime se vodi fondacija, već je važno nešto drugo.

- Kod humanitarnih organizacija je najbitnije da su prilozi kojima se ona finansira zaista dobrovoljni i da se koriste u skladu sa namenom. Sve drugo je u celoj toj priči manje važno - navodi on.

http://www.alo.rs/sapic-prisvojio-humanitarnu-organizaciju/73517