Opštinski odbor PUPS u Opovu prešao u SNS

Opštinski odbor Partije ujedinjenih penzionera iz Opova, danas je pristupio SNS-u,
saopštio je sad već bivši predsednik tog odbora Drago Terzić nakon potpisivanja pristupnice SNS-u.

"Nakon desetogodišnjeg angažovanja u PUPS-u odlučio sam da pristupim SNS-u pošto ne mogu da budem član spore i inertne stranke i da sa strane posmatram pobednički tim SNS, koji igra u interesu građana Srbije u svakom pogledu", rekao je Terzić novinarima.

On je rekao da ta odluka nije motivisana ličnim razlozima, već zato što podržava politiku i program SNS i njenog predsednika i premijera, Aleksandra Vučića, koji je, kaže, svoj rad usmerio na oporavak Srbije, osnaživanje ekonomije i da Srbiju kao modernu i uređenu državu uputi ka EU.

Pristupnicu SNS potpisao je i predsednik Opštinskog Udruženja penzionera Žika Nestorović,

 u uverenju, kako je rekao," da je do sada samo SNS pokazala da brine za najstarije građane."

Predsednik Opštinskog odbora SNS Opovo Zoran Tasić ponovio je da je ovo rezultat dosadašnje dobre saradnje i dodao da je proteke nedelje pristupnice SNS u ovoj Opštini potpisalo 50 novih članova.

Ко је сиромашан?

Ко је сиромашан?
 -историјски приказ- 
У земљи Србији је класично сиромаштво, у коме се умире од глади јер буквално нема хране или појединац није у стању да себи обезбеди најогољенију егзистенцију, било врло, врло ретко.
 Србија није никад била земља у којој се умирало од глади, већ ‘рај за сиромашног човека’ (Херберт Вивиан, 1897). 

Много је записа почев од Старог завета па надаље у којима се говори о сиромашнима, сиромаштву и њиховој заштити, али конкретних података о томе ко се сматра сиромашним и која је то линија и шта је сачињава, која дели сиромашне од других обично нема. Ипак, у византијском спису Прохирон (приручни закон), обнародованом у Цариграду у IХ веку, наводи се податак ко се сматрао сиромашним, те као такав није могао да сведочи: «сиромашан не сведочи, а сиромашан је онај који нема педесет новчића имовине». Ово је један од првих записа у коме се путем новчане вредности одређује граница сиромаштва. Баштина или имање је била гранична међа која је одражавала статус сиромаштва.
 Тако је књаз Милош Обреновић 1837. године, тражећи да порез ‘сиромаху тежак не буде’, сматрао сиромашним онога ‘који је у правом смислу сиромах, који је честан и радин, но баштине не има, ђечицом је обдарен, или је коим му драго честном образом убожен’. И ослободио је непосредног пореза сиромахе који имају ситну децу, а немају земље, па морају ‘аргатовањем’ (надничењем) да издржавају породицу.

"За Милоша је, значи, немање земље било потребан, али не и довољан услов да неко буде сматран за сиромашног; додатни услов била су мала деца. Из ових примера види се да је граница која дели сиромашне од несиромашних утврђивана поседовањем баштине или имања."

• 
  

Посматрано према годинама старости, најсиромашнија су била стара лица (65+). 
Њихов ризик сиромаштва био је за 40% већи од просека популације, а дубина сиромаштва је, такође, била знатно већа од просека (Aнекс).
 Они су чинили 17,7% укупног становништва и скоро четвртину укупног броја сиромашних. 
-Највеће учешће у категорији старих лица имали су пензионери (69%), нарочито у урбаним подручјима, док су остале категорије имале мање учешће: издржавана лица (22%), пољопривредници (7%) и остали (2%). 

-Ако се сиромаштво посматра међу пензионерима, запажа се да су земљораднички пензионери, посебно у руралним подручјима, били знатно угроженији од осталих пензионера, са двоструко већим ризиком сиромаштва у односу на просек популације, и знатно дубљим и оштријим сиромаштвом у односу на остале пензионере.

- Они су погоршали слику сиромаштва међу пензионерима, пошто су њихове пензије изузетно ниске и исплаћиване су са веома великим временским закашњењем. 

Дефинисање сиромаштва и основни показатељи сиромаштва

Дефинисање сиромаштва и основни показатељи сиромаштва 

У овом поглављу сиромаштво у Србији анализирано је на основу Анкете о животном стандарду становништва (АЖС), која је спроведена у периоду мај-јуни 2002. године на територији Србије (без Косова и Метохије).
Основни узорак обухватио је 6.386 домаћинстава, односно 19.725 лица.
То је највећа и најобухватнија анкета о животном стандарду спроведена до сада у Србији 4 . Док се овде сиромаштво посматра, пре свега, са становишта недовољне потрошње, у наредним поглављима вишедимензионални феномен сиромаштва сагледава се на основу свих расположивих емпиријских и квалитативних анализа.
Сиромаштво у Србији у 2002. години по први пут је дефинисано коришћењем потрошње домаћинства као основног агрегата за мерење сиромаштва5 .
- . Линија сиромаштва дефинисана је у два корака.
 У првом кораку дефинисана је линија сиромаштва хране или линија апсолутног сиромаштва на основу минималне потрошачке корпе хране. Наиме, одређен је минималан просечни дневни износ калорија заснован на структури потрошње из АЖС и прилагођен нутриционистичким захтевима FAO (FAO – Food and Agriculture Organisation). То је просечно 2.288 калорија6 . Минимална потрошачка корпа за стандардно дефинисано четворочлано7 домаћинство износила је 7.605 динара месечно.
 У другом кораку дефинисана је укупна линија сиромаштва, која поред издатака за храну садржи и друге издатке (одећа и обућа, хигијена и покућство, превоз, здравство, образовање итд). Она је одређена као укупна потрошња оних домаћинстава чија је потрошња хране једнака минималној потрошачкој корпи. На тај начин утврђена је линија сиромаштва која износи 4.489 динара по потрошачкој јединици. Потрошачка јединица представља потрошњу по члану домаћинства при чему је узета у обзир разлика у нивоу потрошње одраслих и деце, као и заједнички трошак целог домаћинства. 8 Тако се сиромашним сматра свако лице чија је месечна потрошња по потрошачкој јединици била мања од 4.489 динара.

Испод ове линије сиромаштва налази се 10,6% становника Србије или око 800.000 становника Србије. 
У 2002. години, приближно сваки десети становник у Србији био је сиромашан, јер је његова потрошња по потрошачкој јединици у просеку била мања од 4.489 динара или $729 месечно, тј. $2,4 дневно (Табела 1).
 Анализе АЖС показују да дубина и оштрина сиромаштва нису високе, што је у складу са чињеницом да неједнакост у расподели дохотка у Србији није велика10 .

(4 Узорак анкете обухвата стално становништво Србије тако да су избеглице и интерно расељена лица само делимично обухваћене овим истраживањем.
 5 Само је, ради оквирног поређења 2002. са претходним истраживањима у Југославији/Србији, сиромаштво дефинисано на основу дохотка домаћинства, како би се користио исти агрегат за мерење сиромаштва.
6 Ова потрошачка корпа одражава актуелну структуру потрошње у Србији. При томе је структура потрошње по артиклима најмање једнака потрошњи најнижег децила.
7 Четворочлано домаћинство подразумева два одрасла члана, једно дете до 7 година старости и једно дете од 7 до 18 година.
 8 Потрошачке јединице у овој студији одређене су емпиријски, на основу података из АЖС, коришћењем Енгеловог метода. Еквивалентна скала примењена за свођење потрошње домаћинства на потрошњу по потрошачкој јединици изгледала је овако: Српска скала = (1 + 0.81*(Одрасли-1) + 0.24*Деца (0-6 г.) + 0.75*Деца (7-18 г.).
 9 Коришћен је званични курс динара према долару.
 10 Дубина (јаз) сиромаштва износио је 2,2%, што указује да уколико би држава мобилисала новчана средстава у износу од 2,2% линије сиромаштва per capita и усмерила сиромашнима, теоријски би сиромаштво било елиминисано. Оштрина сиромаштва, индикатор који узима у обзир то што се неки сиромашни налазе дубље у сиромаштву, односно даље испод линије сиромаштва од других (и даје им већи пондер), износила је 0,8%. Оштрина сиромаштва јесте индикатор степена неједнакости међу сиромашнима и основна логика је у поређењу ове неједнакости међу групама и у односу на укупну популацију (нпр. Табела 1, рурално становништво има знатно вишу оштрину сиромаштва од 1,1% у односу на 0,5% за урбано сиромаштво).
11 Уколико применимо субјективну меру сиромаштва, засновану на схватању појединаца о нивоу дохотка потребном за задовољење основних животних потреба, више од половине становништва у Србији било је сиромашно.)

AGENDA za Smanjenje siromaštva u Republici Srbiji

Крајем 2002. године Влада Републике Србије приступила је изради Стратегије за смањење сиромаштва (ССС) у Србији. Полазне основе, стратешки правци и начини припреме Стратегије и њеног спровођења дефинисани су у Полазним основама ССС које су одобриле Светска банка и ММФ
Значај који "нова демократска Влада Републике Србије" придаје смањивању сиромаштва јасно је исказан још у њеном првом реформском документу «Програм реформи Републике Србије» (2001) са три основна циља:
· конституисање модерне државе, засноване на владавини права и борби против корупције и организованог криминала;
· ревитализација привреде путем тржишних реформи;
· борба против сиромаштва и побољшање система социјалне заштите најугроженијих група

У складу са Миленијумским циљевима UN, ССС полази од сиромаштва као вишедимензионалног феномена који, поред недовољних прихода за задовољење основних животних потреба, подразумева и аспекте везане за људска права као што су немогућност запошљавања, неодговарајући стамбени услови и неадекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама.
Ови аспекти посебно су важни за угрожене и социјално недовољно укључене групе.
Остали кључни аспекти су неостваривање права на здраву животну средину и природна богатства, пре свега на чисту воду и ваздух.

 Сиромаштво у Србији, поред сличности са земљама у транзицији и земљама у развоју, има и много специфичности: Прво, широко распрострањено сиромаштво релативно је новија појава, изазвана драматичним падом друштвеног производа и стандарда грађана током 90-тих година, као последица бившег ауторитарног режима, међународне изолације, оштрих економских санкција, негативних економских последица распада бивше СФРЈ, ратова у окружењу и бомбардовања Србије од стране NATO снага.

Друго, најновија истраживања обима и узрока сиромаштва јасно указују да је сиромаштво у Србији концентрисано у традиционално неразвијеним подручјима на југу и југоистоку земље, али да се услед драматичних економских и социјалних последица током 90-их појавило и у сасвим новим подручјима. С друге стране, сиромаштво је највише изражено код социјално угрожених група (деца, стари, особе са инвалидитетом, избеглице и интерно расељена лица, Роми, рурално сиромашно становништво и необразовани).
 Зато основни емпиријски налаз да је у Србији 10,6 % становништва, или 800.000 сиромашно, треба прихватити само као полазну информацију у изради целовите ССС, јер мало померање линије сиромаштва повећава проценат сиромашних на 20% или на око 1.600.000 становника.

Треће, у таквим веома неповољним економским и социјалним условима нова, демократска Влада енергично је започела болан, али неминован, процес транзиције у модерну, тржишну и према свету отворену привреду. Процес модернизације, реструктурирања и приватизације привреде и рационализације непривредних делатности, који је у току, кроз бројне вишкове запослених и стварањем нових «џепова» сиромаштва, открива до сада прикривене, додатне социјалне проблеме. 

Tehnološke generacije – Od rala i volova do smartfonova

Za samo jedan vek, za veliki deo stanovništva planete, potpuno se promenilo okruženje u kom živimo i radimo, ali se ovaj skok najčešće vezuje samo za poslednje decenije informatičke revolucije, i zasluge za prilagođavanje „novim tehnologijama“ pripisuju se samo najmlađima. Zašto?

Ako pogledamo samo poslednjih 100 godina, automobili su zamenili zaprege, traktori ralo i volove, ali ta zamena se desila, na primer, pre 50 ili 80 godina, zavisno od grada i države koju posmatramo. Od tada do danas konceptualno se malo šta promenilo. Automobili jesu unapređeni, ali nijedan novi sistem transporta nije uspostavljen za poslednjih 50 godina ubrzanog razvitka: aviotransport, železnica, kamioni, brodovi – sve su to koncepti prevoza stari decenijama, stotinama ili hiljadama godina.

Isto tako, pre 50-100 godina električna energija ušla je praktično u svaku kuću u Srbiji i promenila mnogo toga, od osvetljenja i „dužine dana“, pa do mašina i kućnih aparata. Nestale su „žice“, zamenili su ih mikseri, nestale su peći pred štednjacima, a stigli su i usisivači, frižideri, bušilice…

I danas žive i rade u Srbiji ljudi koji za života nisu samo menjali stariji auto za novi, nego su u školu pošli na zaprezi, a svoju decu u školu ispraćali automobilima koje su zaradili, kupili, naučili da voze, da popravljaju, sa se staraju o njima, neretko – decenijama.

Ta generacija nije odrasla ni sa jednim od uobičajenih kućnih aparata koji se i danas koriste, uključujući i televizor. Sve što je danas obavezni deo doma nisu ni videli ni čuli da postoji pre svog puberteta, pa ipak su sve te tehnologije ušle u njihov život nekako prirodno, lako, i tu i ostale.

Možda u toj lakoći prihvatanja svega, prihvatanja gladi, rata, bolesti, smrti, teškog rada, i leži razlog zašto su njihova deca od rođenja imala utisak da je sve to prosto „tu“ i „tako“, pa svojim roditeljima nikada nisu priznala taj ogromni tehnološki skok koji se desio negde od perioda Kraljevine do perioda Socijalističke FR Jugostavije (1974).

A šta tek reći za treću generaciju po redu kojoj je često zabava kada vide kako njihovi roditelji, babe i dede, koriste računare ili ekrane na dodir? Oni misle da su napravili gigantski napredak samo zato što brojke telefona više ne vrte u krug nego pritiskaju na ekranu. Istovremeno:

• voze se u skoro istim automobilima u kojima su i odrasli
• sede pod istim, ili tek nešto drugačijim sijalicama
• koriste telefone, sprave kojima na daljinu komuniciraju sa drugima
• gledaju u nekakve ekrane sa kojih dobijaju informacije koje ne postoje u fizičkom obliku (na papiru na primer)…

– Ali! – kažu oni – Ovo je sad nešto potpuno drugačije! Kola imaju softver, telefon ima video poziv, televizija je povezana sa internetom… Dakle, opet sve što je bilo obavezni detalj svih filmova o očekivanoj budućnosti koje je snimala i gledala generacija njihovih roditelja.

Da li smo toliko različiti, manje ili više prilagodljivi, ili prosto sve vreme, i svaka generacija, radi ono što radimo kao vrsta kroz celu evoluciju? Da li su se deca smejala roditeljima koji nisu znali sami da zapale vatru? Da li je svaka naredna generacija uvek bila svesna koraka koje je načinila prethodna? Ili je sve, uvek, do pojedinca i porodice?

Penzioneri u Republici Srpskoj obmanuti da moraju u banke

Kao što je najavljeno, u Republici Srpskoj će se od ove godine penzije isplaćivati iz trezora. „Nepoznate osobe“ pokušavaju da iskoriste ovu novinu ubeđujući penzionere da neće primiti penziju ako se iz Pošte ne prebace u banke.

„Pošte Srpske“ obavestile su penzionere da ne nasedaju na spekulacije da treba da otvaraju račune u bankama kako bi nastavili primati penzije posle početka njihove isplate iz trezora RS.

U „Poštama“ su naglasili da će zahvaljujući trezorskoj isplati penzija, koja je počela od 1. januara 2016. godine, penzije stizati redovnije.

– Penzije će i dalje biti isplaćivane putem „Pošta Srpske“ i to bez kašnjenja. Penzioneri koji ne primaju penziju putem pošte, a žele da promene način isplate, treba da se obrate u najbližu poštu ili poštaru – navedeno je na lecima koje su dobili penzioneri.

Direktor „Pošta Srpske“ Jasminka Krivokuća rekla je da su pojedina lica obilazila penzionere u Srpskoj i govorila im da moraju otvoriti račune u bankama kako bi mogli nastaviti primati penziju.

– Te informacije nisu tačne. Nedopustivo je da se manipuliše penzionerima i da ih zavaravaju da moraju otvarati račune u bankama kako bi primali penziju – rekla je Krivokuća.

Ona je dodala da penzioneri i dalje imaju pravo da izaberu da li će penziju primati putem „Pošta Srpske“ ili banaka.

– Svaki penzioner treba sam da odluči i niko ne treba da vrši pritisak na njih u vezi sa izborom načina na koji će primati penziju ili da širi dezinformacije – istakla je Krivokuća.

U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) RS kazali su da nisu upoznati s informacijama da su pojedina lica obilazila penzionere i obaveštavala ih da moraju otvarati račune u bankama kako bi primali penziju.

– Na krajnjem korisniku je da odluči da li će penziju primati putem pošte ili banke. Sve je isto kao do sada – istakli su u Fondu PIO.

Penzioner iz Banjaluke Jovan P. rekao je da su nekoliko njegovih prijatelja posetili ljudi koji su se predstavili da su iz banaka i rekli im da moraju otvoriti račune, jer će jedino na taj način primati penziju.

– To nas je zbunilo, zbog čega smo tražili informaciju iz „Pošta Srpske“ gde su nam rekli da nema potrebe za tim – rekao je on i dodao da su nakon toga „Pošte Srpske“ obavestile sve penzionere da nema potrebe za otvaranjem računa.

U Fondu PIO su kazali da je završena isplata decembarskih penzija penzionerima u Srpskoj.

– Idućih dana penziju će dobiti i 45.000 penzionera u inostranstvu, koji primaju penziju od RS – naglasili su u Fondu PIO, piše Glas Srpske.

pups milan krkobabic