Uvođenje takozvanog drugog stuba penzijske štednje za sada nije prihvatljiv, jer bi se time povećao deficit u PIO fondu, piše Politika…
Nedavna izjava ministra finansija Dušana Vujovića, da se razmišlja o uvođenju takozvanog drugog stuba penzijskog osiguranja, odnosno o obaveznoj uplati doprinosa na lični račun zaposlenog, što bi trebalo da dovede do stabilizacije ukupnog penzijskog sistema, izazvala je velike polemike u našoj javnosti.
Ministar Vujović smatra da je sadašnji penzijski sistem neodrživ, a da bi drugi stub, odnosno obavezna uplata doprinosa na račun zaposlenih, motivisala buduće penzionere da štede ulažući više u sebe. Time bi se, kako veruje, pomoglo sređivanju nezavidne finansijske situacije u sadašnjem penzijskom fondu kome država mora za redovne isplate penzija da doturi bar 45 odsto para.
Drugi stub podrazumeva obavezno penzijsko osiguranje u privatne penzijske fondove. To suštinski znači da se obavezno (po zakonskoj prinudi), deo doprinosa za PIO preusmerava, te da se umesto u javni uplaćuje u privatne penzijske fondove, na individualne štedne račune.
– Drugi stub nije opcija koja je prihvatljiva za Srbiju u bližoj budućnosti, jer bi to danas značilo povećanje deficitau PIO fondu i na kraju bi se stvarao pritisak da se dalje smanjuju penzije – kaže u razgovoru za „Politiku”,Gordana Matković, bivši ministar rada, u čije vreme se 2001. godine, takođe govorilo o uvođenju tog drugog stuba.
Svojevremeno je Svetska banka sugerisala svim zemljama u tranziciji prelazak sa jednog na tri stuba penzijskog osiguranja, gde bi treći bio dobrovoljno lično uplaćivanje građana na svoje penzione račune. Većina zemalja je donela odluku da transformiše svoje sisteme u tom pravcu. Pored drugog stuba, koje inicijalno nisu uvele samo Slovenija, Češka i Srbija, sve zemlje (pa i Srbija) uvele su takozvani treći stub, dobrovoljno penzijsko osiguranje u privatnim penzijskim fondovima, objašnjava ona.
– Nismo prihvatili uvođenje drugog stuba, jer smo ocenili da je tranzicioni trošak suviše visok i da bi primarno morali da ga snose penzioneri, čije su penzije ionako bile male. I tada je naravno postojao veliki deficit i eksplicitan i u vidu duga (zaostale neisplaćene penzije po odluci Ustavnog suda, tromesečno kašnjenje) – kaže bivša ministarka Gordana Matković.
Postavljalo se i pitanje u šta će ti privatni fondovi da ulažu, a da to može da bude sigurna investicija, koja neće da prokocka ušteđevinu za starost, podseća Matkovićeva:
– Problemi se javljaju i usled selektivnih intervencija države u javnom i privatnom sektoru, pa su, na primer, u Hrvatskoj penzije iz mešovitog sistema (prvi i drugi stub) manje od onih koje se isplaćuju samo iz državnog PIO fonda. Zato se tamo već vodi javna polemika o ukidanju obaveznog privatnog osiguranja.
– Ugrožen je standard u apsolutnom smislu, pogotovo ako imamo u vidu činjenicu da tri četvrtine penzionera (uključujući porodične i poljoprivredne penzionere) prima manje ispod proseka od 24.000 dinara – kaže Matkovićeva, i zaključuje:
– Kao i 2001. godine i danas je veliko pitanje u šta bi privatni penzijski fondovi ulagali sredstva koja prikupe. Ako je sudeći po ulaganjima dobrovoljnih penzijskih fondova, čiji je najveći deo imovine u državnim hartijama od vrednosti (više od 84 odsto) ispada da bi se uvođenjem drugog stuba uveo samo još jedan skup posrednik između države i PIO fonda.
Mađarska i Bugarska uvele pa ukinule drugi stub
Upitana kakva su iskustva zemalja u regionu i EU, ona kaže, da su u međuvremenu od drugog stuba odustale i pojedine zemlje koje su ga uvele (Mađarska i Bugarska trajno, a Estonija privremeno).
Sve ostale zemlje su ga sasekle kroz smanjenje stope doprinosa za obavezno privatno penzijsko osiguranje (Poljska, Rumunija, Letonija, Litvanija, Slovačka), piše Jasna Petrović-Stojanović u listu Politika.
Нема коментара:
Постави коментар