Svet na poklon dobija školovane lekare. Ko časti? Srbija! A ko drugi? To bi ukratko bio epilog 15 godina priče o reformi zdravstva od koje većina građana vidi participacije, plaćanje zubara, redove za primarne preglede i zakazivanje specijalističkih pregleda i snimanja po nekoliko meseci, ili nekoliko godina unapred…
Čak 250 lekara je u prva tri meseca 2015. godine od Lekarske komore dobilo sertifikate koji bi im omogućili zaposlenje u inostranstvu, tim tempom moguće je da do kraja godine isti papir dobije više od 1.000 lekara, piše Blic.
Nezvanični podaci govore da je samo 2013. godine oko 850 lekara napustilo Srbiju. Kada se uzme u obzir i starosna struktura, prema kojoj više od 31.000, to jest, gotovo 70 odsto lekara – ima između 55 i 65 godina, a samo tri odsto mlađe je od 30 godina, postavlja se pitanje: Ko će ubuduće da leči ljude u Srbiji?
– To je vrlo škakljivo pitanje – kaže Vesna Jovanović, direktorka Lekarske komore. Broj dobijenih sertifikata, koji zapravo svedoče da lekari nisu počinili teško krivično delo kojim su ugrozili zdravlje ljudi, ne govori da će svi oni u toku godine i da napuste zemlju, ali je sigurno da o tome razmišljaju.
U Lekarskoj komori podatke o broju lekara koji odlaze iz zemlje nemaju, ali svedoče da je sve više onih koji bi sreću da potraže negde drugde.
– Njihov broj naročito je porastao od kako je zabranjeno zapošljavanje u državnoj službi, od kada se ne odobravaju specijalizacije, a uz to su i plate smanjene – kaže Jovanovićeva.
Među onima koji zatraže sertifikat gotovo 80 odsto čine ljudi na početku lekarske karijere, koji veruju da će do specijalizacije i posla lakše doći u nekoj od evropskih zemalja. Jer, u Srbiji danas na birou čeka oko 2.000 lekara. Među njima, međutim, gotovo da nema specijalista poput ginekologa, pedijatara, anesteziologa.
Slučaj Požarevac – Koliko u Srbiji nedostaje lekara specijalista svodoči i slučaj požarevačke Hitne pomoći, gde, prema rečima Vesne Jovanović, nedostaje čak sedam lekara specijalista: “Oni, praktično, ne mogu da funkcionišu”.
– Na evropskom tržištu gotovo da je konstantna potraga za lekarima i oni koji odlaze odavde relativno brzo mogu da nađu posao – dodaje Jovanovićeva.
Ima, međutim, i oko 15 odsto iskusnih specijalista, koji odlazak u inostranstvo razmatraju pre svega zbog toga što bi za isti posao koji rade u Srbiji bili plaćeni nekoliko puta više.
Najtraženije destinacije za srpske lekara pečalbare su Nemačka i zemlje Skandinavije:
– Uglavnom idu tamo gde mogu vrlo brzo da dobiju specijalizaciju, nakon što nauče jezik. U nekim zemljama im čak nije potrebno ni da nostrifikuju diplome. Oni od nas, praktično, dobiju školovane lekare, u koje nisu uložili ni dinar – dodaje direktorka Lekarske komore.
Broj sertifikata Lekarske komore – lekarima radi odlaska u inostranstvo:
- 2012. 300
- 2013. 435
- 2014. 927
- 2015. 250 (do 1. aprila)
Lekari iz Srbije odlaze i u Ameriku, ali je mnogo više onih koji se zadržavaju u Evropi. Jovanovićeva se, ipak, nada da će se stvari promeniti nabolje, da će mladi lekari lakše dolaziti do specijalizacije i do radnog mesta.
– U suprotnom, možda ćemo i mi morati da raspisujemo nekakav konkurs za lekare koji bi dolazili iz siromašnijih zemalja nego što je naša – u šali dodaje Vesna Jovanović za Blic.
Crne statistike:
- 31.000 lekara u Srbiji
- 70 odsto ima između 55 i 65 godina
- 3 odsto mlađe je od 30 godina
- 2.000 lekara čeka na posao.
Нема коментара:
Постави коментар