Zdravstvena nega starih: Život dokle može ili bolnica dokle može???

Medicinski tretmani starijih osoba dugo vremena bili su orjentisani na produženje života, ali fokus sve više postaje sam kvalitet života. Međutim, u mnogim slučajevima i dalje se razmišlja samo o onom prvom pa dane u poslednjih šest meseci života sve češće provodimo u bolnicama.

Novi izveštaj iz SAD, pregledao je podatke javnog zdravstvenog sistema Medicare da utvrdi praksu zdravstvene zaštite starijih osoba u toj zemlji (Our Parents, Ourselves: Health Care for an Aging Population; Dartmouth Atlas Project).

Izveštaj je utvrdio da mnogi stari i dalje primaju medicinsku pomoć koja i dalje nije usmerena na nove preporuke, ali i želje samih korisnika, da primaran bude kvalitet, a ne kvantitet životnog veka.

Dve stavke tiču se preventivne nege od koje seniori nemaju mnogo koristi: skrining raka dojke i raka prostate. Ostale tri stavke odnose se na negu u hospisu, vreme na intezivnoj nezi u poslednjih šest meseci života, i postavljanje intubacije za osobe obolele od demencije.

Iako se same primenjene mere razlikuju prilično od slučaja do slučaja, svaka podvlači potrebu za boljom komunikacijom i zajedničkim donošenjem odluka između pacijenata, porodice i zdravstvenih radnika.

Naime, uprkos navodnoj jednostavnosti primene mamograma, ili laboratorijske analize krvi da se proveri rak prostate, inicijalna detekcija raka vodi ka novim testiranjima i tretmanima. Ove procedure zapravo mogu da štete starijim pacijentima koji imaju slabije zdravlje i dodatne zdravstvene probleme.

– Neretko se dešava da bi ovi ljudi umrli i pre od nečeg drugog nego što je sam rak kog onda tretiramo u poslednjim danima njihovog života – objašnjava dr Ričard Vender, iz Američkog udruženja raka (American Cancer Society).

Dr Džuli Binum, sa Dartmund Instituta koji je pravio istraživanje, kaže da pita pacijente da li misle da će biti živi za 10 godina kako bi joj pomogli da odluči da li da ih šalje na mamografiju.

Svi ističu da je, u poslednjoj etapi života, veoma važno da pacijenti i porodice razmotre šta su im želje i ciljevi, šta očekuju od medicine. Pacijenti često žele da zadrže kvalitet života dok je to moguće, umesto da poslednjih nekoliko godina provode na terapijama, u bolnicama, priključeni na aparate, itd.

Studija je utvrdila i da pacijenti prosečno provode četiri dana na intezivnoj nezi u poslednjih šest meseci života, i to sa trendom rasta. Dodatno, iako intubacija pacijenata sa demencijom u cilju unosa hrane ne produžava život jer gube volju za žvakanjem i sposobnost gutanja u poslednjim stadijumima bolesti, oko šest odsto korisnika Medicare-a sa demencijom bilo je intubirano u poslednjih šest meseci svog života tokom 2012. godine.

– Kada pustite da odlučuju onkolozi koji ne umeju da kažu: Vaš rak napreduje, ali umeju da kažu: Znam šta još možemo da probamo, onda imate ljude koji se hrane na cevčice, a ishod je ipak poznat – kaže dr Dajan Mejer iz Centra za naprednu palijativnu negu.

Komunikacija je ključ, ali veštine koje je potrebno imati za razgovor sa pacijentima na ovu temu – lekari ne uče, piše NPR.