Udvara li se britanska vlada penzionerima?

Profesor Džon Viks dokazuje da se britanska vlada ne dodvorava starijim glasačima, već samo najbogatijima među njima. Osnažuju međugeneracijsku netrpeljivost, a zabašuruju sve veću ekonomsku nejednakost.

 iz teksta „Penzioni sistem Velike Britanije: Dugoročna analiza„

Džon Viks, profesor emeritus na SOAS, Univerziteta u Londonu, za The Conversation piše o tome kako, u odnosu na sve druge koji moraju da rade da bi zaradili za život, finansijski stoje britanski penzioneri.

Naime, u britanskoj javnosti se mnogo govori i piše o tome kako je vladajuća koalicija u Velikoj Britaniji omogućila penzionerima bolji život nauštrb svih stalih, zaposlenih naročito.

Prof. Viks podseća da se i u medijima i u izveštajima istraživanja može naći dosta razloga zašto osobe koje dožive penziju predstavljaju ozbiljan teret za društvo, kako u Ujedinjenom Kraljevstvu, tako i širom sveta. Najviše se ističu sklonost starijih da koriste nacionalne zdravstvene sisteme, kao i nepobitna činjenica da penzionisani ljudi uglavnom više ne rade za novac.

Ovim prestupima dodaje se još jedan: uznemirujući rast „međugeneracijske nejednakosti u bogatstvu„, prema tekstu u Financial Times-u. Britansku Konzervativnu partiju optužuju i da se udvara starijim glasačima nizom povlastica koje su uskraćene poštenim, vrednim radnicima.

Suočen sa ovim optužbama, prof. Viks je rešio da proveri cifre. Uporedio je podatke britanskog Nacionalnog statističkog zavoda o prihodima „nepenzionisanih“ i „penzionisanih“ poreskih obveznika – poslednji dostupan izveštaj,  iz poreske godine 2012-2013. i izveštaj iz 2009-2010, tj. iz perioda pre obrazovanja današnje koalicije.

Jedan od najvažnijih aspekata zarada i penzija jeste njihova nejednaka raspoređenost. Grafikon pokazuje obrazac nejednakosti, kada se posmatra promena u procentima „konačnih prihoda“ penzionisanih (plavo) i nepenzionisanih (crveno), u periodu između 2009-2010. i 2012-2013. godine, uz izvršenu korekciju zbog inflacije.

„Konačni prihod“ predstavlja najpribližniji statistički prikaz materijalnog blagostanja. On obuhvata svu zaradu, novčane i sve druge benefite, kada se od toga oduzmu porezi.

Grafikon 1

Kada se posmatraju sve kategorije (1. – najsiromašnijih 10%, 10. – najbogatijih 10%), otkriva se da je prosečna nepenzionisana osoba pretrpela pad u prihodima od 8 odsto, dok je prosečni penzioner skoro na istom, sa manjim prihodima za svega 0,7 odsto.

Međutim, treba pogledati svaki razred posebno. Za one koji nisu u penziji, gubici su prilično podjednako raspoređeni. Najsiromašnijih 10 odsto pretrpelo je pad prihoda od 10%, dok su ljudi iz 5. grupe pretrpeli najveći pad od 13%. Najmanji pad zabeležen je kod onih koji najviše prihoduju – čime se samo produbljuje nejednakost među slojevima, što je jasno uočljiva tendencija na svetskom nivou u protekle tri decenije.

Sasvim je druga priča kod penzionera. Najsiromašnijih 40% penzionera pretrpelo je smanjenje prihoda od više nego 8%. Ostale kategorije (izuzev malog smanjenja od 0,1% kod jedne) uživale su u povećanju prihoda.

Jasna poruka se može izvući iz ove statistike: dobici i gubici imaju jasno vidljivu dimenziju raspodele. Smanjenje prihoda je prilično ujednačeno kod zaposlenih. Naprotiv, najsiromašnijih 40% penzionera pretrpelo je ozbiljno smanjenje prihoda, dok najbogatijih 60% nije.

Drugi grafikon ponovo ističe značaj raspodela penzija. Pokazuje promene, prilagođene inflaciji, u prihodima za nepenzionisane, za privatne penzije i za državne penzije, u toku istog perioda.

Grafikon 2

Prihodi nepenzionisanih smanjeni su kod 40% najsiromašnijih skoro koliko je i prosek smanjenja za sve zaposlene.

Sasvim je druga priča kod privatnih penzija. Prosečna privatna penzija porasla je za 12% (prilagođeno inflaciji), dok je konačni prihod za 40% najsiromašnijih bio manji za 1,3%. Državne penzije su smanjene za skoro 4% kod 40% najsiromašnijih – a one su njihov uglavnom jedini izvor prihoda.

Statistički podaci, smatra prof. Vik, nude lekciju kada su u pitanju generalizacije. Istina je,prosečni prihod penzionera je uvećan više (ili je manje snižen) nego prihod nepenzionisanih osoba u toku vladavine sadašnje koalicije 2012-2013. godine. Međutim, razlike u raspodeli prihoda su dramatične – oni na vrhu su dobili, a oni na dnu izgubili.

Prof. Vik stoga zaključuje: Dejvid Kameron i Džordž Ozborn se ne trude da se dodvore starijim glasačima. Među penzionerima oni se dodvoravaju istom biračkom telu kome se dodvoravaju i generalno, a to su – bogati.